Deep Rising (1998)

Žanr: Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Stephen Sommers
Glumci: Treat Williams, Famke Janssen, Anthony Heald...

Priča:
Grupa naoružanih otmičara upada na luksuzni brod na Južnom Pacifiku u nameri da ga opljačka. Umesto toga, oni se bore protiv ogromnih, ljudožderskih morskih nemani koje su zauzele brod pre njih.

Moj osvrt:
Još malo o radnji: Te otmičare do broda prevozi trojka pozitivaca, a na samom brodu, čisto da u filmu imamo i lepo žensko, čeka prelepa, preslatka, Famke Jansen. I tako oni upadaju u taj brod da bi ga opljačkali, ali pre njih neka zverinja su se pojavila i napravila ršum. Inače ta zverinja vidimo prvi put posle cirka pedeset minuta, tako da sam se dotle prilično smorio. Odatle film je nešto kvalitetniji, tj. zanimljiviji. Efekti tih spodoba su za vreme kad je pravljen film, sasvim ok. E sad generalno o lošim stvarima. Pod jedan, gluma. U filmu imamo dosta ok glumaca ali svi do jednog su u fazonu "Bože u kakvom filmu ja glumim". Kao da ih mrzi da izgovaraju svoje rečenice i kao da hoće da se smeju posle svake od njih.

A humor... o braćo.. toliko je isilovan i toliko bezvezan i ubačen na tako očajna mesta da prosto ne mogu da poverujem. A sami likovi... pa šta da vam kažem. Da bi scene sa zverima bile napete, morate da strahujete za likove. Osim jedne polusimpatične budale, u ovom filmu vas lagano briga za sve ostale. E sad, loša gluma, kasna pojava živuljki, nebitni likovi, očajan humor... pa šta je ovde vredno pažnje? Pa eto, imamo zverke na brodu koje zagorčavaju život likovima i proždiru ih na odvratan način. Dovoljno za zabavu, premalo za ok film.

Zanimljivost:
Somers za malo nije odustao od toga da Famke Jansen glumi u filmu zato što je bila suviše poznata posle GoldenEye.

Naj scena:

Suočavanje sa najvećom zverkom.

Moja ocena: 4/10

The Midnight Meat Train (2008)

Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Ryûhei Kitamura
Glumci: Vinnie Jones, Bradley Cooper, Leslie Bibb...

Priča:
Fotograf iz Nju Jorka proganja serijskog ubicu.

Moj osvrt:
Kako ćete primiti ovaj film zavisi od toga da li ste čitali nešto od Klajv Barkera. Ovaj film je pravljen po priči iz njegovih čuvenih Knjiga Krvi. Priča je naizgled jednostavna, fotograf koji se bori za posao pokušava da noću fotografiše nešto zanimljivo i tako naleće na ubicu koga ovde tumači neprejebivi Vini Džons. Lik je kao stvoren za ovu ulogu. On vam ne daje puno vremena da se zapitate da li je on taj, već posle prve scene ostanete zabezeknuti. E sada nešto što moram da napomenem. Ubistva su krajnje brutalna. Sada, da li se mogu meriti sa onim iz Saw, mogu po brutalnosti ali ovde traju prilično kratko. Za razliku od Saw koji ide na to samo da šokira, ovde se dosta uložilo na efekte. Uopšte nisam ljubitelj tih stvari, ali neke od ovih brutalnosti sadrže sjajne fazone.

Sada ću vam izneti jednu zanimljivost na osnovu koje možete zamisliti neki od efekata. Sigurno ste u nekim filmovima ili serijama gledali kada nekom seku glavu na giljotini, i potom je pokazuju masi. Da li ste se ikada zapitali zašto dželat pokazuje tu glavu masi? Verovatno da ne. Čovekova svest posle odsecanja glave traje oko osam sekundi, tako da glavu ne pokazuju masi, već glavi pokazuju masu. Bolesno i jezivo, znam, ali tako je. E to su sjajno iskoristili za jedan od efekata. Van te koljačine, postoje scene u kojima naš glavni lik koga tumači simpatični Bredli Kuper proganja Vinija Džonsa. Braćo moja, kako tu ima nekoliko napetih scena. E sada dolazim do najškakljivije stvari, a to je sam kraj. Naravno neću vam ništa odati tu. Mnogi ljudi ne prihvataju ovaj film zbog samog kraja. To je zato što mnogi ljudi nisu pročitali ništa Barkerovski i ne mogu da ih krivim. Meni je kraj sasvim bolesno dobar, mada neke scene jednostavno moraju da se prihvate kakve jesu. Zato, ako se odlučite za ovaj film, treba vam jak stomak u nekim delovima i otvoren um... Jednostavno to je Klajv Barker, a on je bolestan i genijalan ludak... naviknite se na to.

Zanimljivost:
U jednoj od galerija u filmu nalaze se slike samog Klajv Barkera.

Naj scena:

Jedno od gore nagoveštenih ubistava.

Drugo Mišljenje: The Midnight Meat Train (2008)

Moja ocena: 7/10

The Amityville Horror (1979)

Kod nas nazvan: Strava Amitvila
Žanr: Horor
Režija: Stuart Rosenberg
Glumci: James Brolin, Margot Kidder, Rod Steiger...

Priča:
Tek venčan par se useljava u kuću u kojoj je počinjeno ubistvo i doživljava čudne stvari koje ih teraju odatle.

Moj osvrt:
Braćo, ovo je jedan od ubedljivo najdosadnijih horora koje sam pogledao. Imam mnogo strpljenja ali uz ovaj film sam se smorio k'o rezervni točak. Privukao me je pričom, onda me je privuklo to što je inspirisan istinitim događajem a i to što je jedan od horora sa najvećom zaradom u istoriji kinematografije. Ovo da je istinita priča, potvrđuju svi likovi koji se pojavljuju na filmu. Naravno mislim na likove, ne na glumce. Postoje mnoge emisije u kojim se pojavljivao bračni par o kome se radi u kojim su pričali šta im se sve dešavalo. Oni tvrde da je svaka scena iz filma istinita... Ne bih dalje o tome.

Znači taj bračni par se useljava sa svojom decom u tu kuću. Ko god uđe u kuću oseća da je tu nešto gadno, pa se i ljudima koji su ušli tu dešavaju nasumične loše stvari. Najgore od svega je to što niko osim glavnih likova ne uspeva da se zadrži u kući, već samo drugi osećaju probleme. WTF. Vremenom, njihova kćer stiče imaginarnog prijatelja, suprug počinje da biva sve nervozniji i osetljiviji (da li ovo nekog podseća na The Shining), dok ženi ne smeta manje više ništa. WTF2. Najveća glupost je kada im prijatelji dolaze u goste i prijateljica pre ulaska u kuću oseća "demone" i iako nije nikada bila u kući ona ZNA da su oni u podrumu. WTF3.

Ako im se to stvarno desilo, žao mi ih je, a ako nije, e onda su stvarno udareni kad nisu uspeli ništa bolje da smisle. Generalno ako na ovaj način hoće da me ubede da je ovo što se dešava istina, gadno mi vređaju inteligenciju. Što se tiče "strašnih" scena, jedna je tako što mačka iskoči i prepadne vas, tj trgne, a druga je sa prozorom i to je to. Što se tiče glume, Džejms Brolin izgleda opako u ovom Sokrates izdanju i on je sasvim ok glumac.

Ostali su tako jadni i tako izveštačeni i neubedljivi. Naravno uvek isključim decu iz toga, ali ovog puta bi uključio jednu klinku. Da izađu na ulicu, za cirka dva i po minuta bi našli dete koje ne bi bilo toliko izveštačeno. Ali nije bitno, deca su pa im se prašta. Ipak, pošto sam gledao The House of the Devil, ovaj horor ne može još da nosi titulu najdosadnijeg, ali mu se opasno približio. Sve u svemu, film samo za najstrpljivije.

Zanimljivost:
Džejms Brolin se sprijateljio sa ljudima o kojim se radi u filmu ali nikada nije poverovao u njihovu priču. Da bi bolje promovisali film, glumci su posetili pravu kuću u Amitivilu.

Naj scena:

Malo iznenađenje na prozoru.

Moja ocena: 3/10

Ôdishon (1999)

Alternativni Naziv: Audition
Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler
Režija: Takashi Miike
Glumci: Ryo Ishibashi, Eihi Shiina, Tetsu Sawaki...

Priča:
Udovac pristaje da posmatra devojke na specijalnoj audiciji koju je organizovao njegov prijatelj pod izgovorom snimanja filma a u cilju da mu pomogne da pronađe ženu. Ona koja ga fascinira izgleda kao da nije ono za šta se predstavlja...


Napomena:
Pošto sam pročitao brojne analize ovog filma i uvideo da su mi neke stvari možda promakle, spremam se na njegovo ponovno gledanje tako da budite rezervisani kada je naredni tekst u pitanju.


Moj osvrt:
Kada neko ko je ljubitelj horora vidi da je ocena tog filma na imdb-u 7 ili viša, prosto se upiški od sreće. Onda film koji pogleda bude fenomenalan (The Ring, The Mist, Saw..), ili onakav kakav ga i smatraju na imdb (Descent) ili malo slabiji ([REC]), ali u svakom slučaju zadovolji. Ovaj film ima 7.3 pa sam očekivao vrhunski horor, a pošto dolazi iz Azije, očekivao sam i par prepadajućih scena. Samo jedna rečenica o glumi pre nego što pređem na analizu filma, gluma je sasvim ok. E sada, film ima malo duži uvod, što me nekako podseća na Hičkoka. Kod ovog majstora, dok dođe ovo glavno, on fenomenalno upozna gledaoca sa svim likovima, zabavi sa nekoliko dobrih dijaloga i BAM počinje. Ovo baš i nije toliko Hičkokovski ali je dovoljno dobro bilo da drži pažnju, mada sam ja prilično strpljiv kad su filmovi u pitanju. Posle nekih više od pola sata imamo prvi nagoveštaj šta bi tu moglo da se desi... ali nikako da se desi.

Jedan deo filma, sa finim mozgojebom, podseća na Basic Instinct filmove, gde Šeronka prosto izuva dva lika za koja mislite da ih je teško izuti. Posle mozgojeba sledi jedan san glavnog glumca gde se njemu otkrije cela istina o toj devojci. Šta koji... Taj san ima ekstremno bolesnu scenu koja je ono najbolje što se da videti u filmu. Posle petnaestominutnog sna, dolazi kao ono što smo čekali, a to je užasavajuće razočaravajuće. Kao kada bi vas neko zvao da probate vrhunsku tortu a servirao vam slan šlag. Onda kažu da ovo nije glupo mučenje kao u filmu Saw već je ovo inteligentan film. Ko tako misli, debelo je promašio poentu filma Saw (naravno prvog i trećeg dela najviše). Tu uopšte nije reč o mučenju, tu su psihologija i ideja u prvom planu. Jedna Kramerova rečenica "Most people are so ungrateful to be alive." vredi više od ovog Auditiona, barem hiljadu puta.

Zanimljivost:
Kada je film prikazivan u Roterdamu, mnogi ljudi su napustili salu, a u Švajcarskoj, jedna osoba se onesvestila i trebalo joj je ukazati pomoć. Kontam da je to pre od dosade nego od nekog velikog šoka.

Naj scena:

Deo sna.

Drugo mišljenje: Ôdishon (1999)

Moja ocena: 4/10

Dracula (1958)

Kod nas nazvan: Drakula
Alternativni Naziv: Horror of Dracula
Žanr: Horor
Režija: Terence Fisher
Glumci: Peter Cushing, Christopher Lee, Michael Gough...

Priča:
Nakon što Džonatan Harker napadne Drakulu u njegovom zamku, vampir dolazi u obližnji grad gde napada Harkerovu porodicu.

Moj osvrt:
Na početku da napomenem da se film češće može naći pod ovim alternativnim nazivom. Za nekoliko dana očekujte i recenziju Brem Stokerove knjige Drakula. Ovaj film baš i nema toliko veze sa knjigom, ali neću puno o razlikama jer ispašće da nije vredan gledanja a to bi bila nepravda prema njemu. Bilo mi je teško u početku da izbacim iz glave i knjigu i Kopolinu verziju Drakule koja je najvernija Stokerovom romanu. Ako niste čitali knjigu, biće vam lako da "uđete" u ovaj film. Inače, uz legendarnog Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922) (i njega ću vam predstaviti) ovo je najuspešniji film o Drakuli. Kada budem pisao o knjizi, daću vam malo i istorijskih činjenica o čuvenom grofu.

U ulozi Drakule ovde se našao legendarni Kristofer Li (Saruman iz The Lord Of The Rings), Van Helsinga glumi još jedna legenda, Piter Kašing i od njih uvek možete očekivati kvalitetnu glumu. Što se tiče priče i same radnje, ona počinje prvog sekunda filma. Nema nikakvog specijalnog uvoda, nema neke pripreme, a s obzirom da traje osamdesetak minuta, možda je tako i bolje. Mada bih voleo da je film malo duži i da se malo sporije odvija. Događaji se samo smenjuju kao na traci, ali ponavljam, to nikako nije mana ovog filma. To je samo moja želja da se od ovoga napravi barem dvočasovni spektakl jer film tako dobro izgleda za godinu kada je napravljen.

Unutrašnjost Drakulinog zamka (bez obzira što je u Nemačkoj a ne u Transilvaniji) izgleda prelepo, okruženja gde je sniman film sjajno. U današnje vreme, teško je videti tako lepe scene (naravno ne mislim na scene prirode) u današnjim filmovima a da nisu napravljene uz pomoć računara. Ovaj film je obavezno gradivo za fanove horor filmova, pogotovu ako su vam dojadile splačine poput Dracula 2000 propasti, ili ovi novi horori gde od njih dvadeset jedva jedan vredi pogledati.

Zanimljivost:
Kristofer Li koji ovde glumi Drakulu izgovara samo trinaest rečenica u ovom filmu. On je u nekim scenama morao nositi sočiva, ali problem je tu bio jer kroz njih skoro ništa nije mogao videti pa je nekoliko puta u toku snimanja totalno skretao sa predviđenih putanja. Inače, on je zaradio 750$ za ovu ulogu a film je kasnije zaradio više od 20.000.000$

Naj scena:

Okršaj Drakule i Van Helsinga.

Drugo mišljenje: Dracula (1958)

Moja ocena: 7/10

Twilight Zone: The Movie (1983)

Kod nas nazvan: Zona Sumraka
Žanr: Fantastika | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: John Landis, Steven Spielberg, Joe Dante, George Miller
Glumci: Dan Aykroyd, Albert Brooks, Vic Morrow...

Priča:
U ovom filmu postoje četiri segmenta. Za svaki od njih zadužen je po jedan čuveni režiser koji je dao svoju verziju neke od klasičnih priča iz čuvene Rod Sterlingove serije.

Moj osvrt:
Ako na žalost niste gledali seriju Zona Sumraka, barem ste čuli za nju. Što se mene tiče, to je bio vrhunac originalnosti u to doba. Sećam se recimo jedne serije gde su dva lika u nekom okruženju koje je samo zlato. Pošto su naravno pohlepni oni nose zlata sa sobom koliko mogu da ponesu. Kasnije umiru od gladi ili žeđi, ne sećam se, jer je sve što ih je okruživalo bilo zlato. Na njihova tela kasnije naleću dva lika u čudnom vozilu i potom se ispostavlja da su pokojnici nekako putovali kroz vreme i obreli se u budućnosti u kojoj je zlato potrošni materijal jer su ljudi skontali kako da ga proizvode. Ludilo zar ne. Ili jedna epizoda u kojoj lik sve vreme telefonom priča sa nekom ženom i kada kasnije kreće da je upozna, pronalazi telefon pored statue žene. Hajde sada da se malo bavim ovim filmom. Prolog je ok, dva lika koja se voze usamljenim putem, da ne širim dalje ionako je kratka priča.

Prvi segment je režirao John Landis. Radi se o liku koji je rasista i nacionalista u najgorem mogućem smislu. Sudbina se poigrala s njim na fenomenalan način tako da će se on naći u koži onih koje najviše mrzi. Ne želim dalje da otkrivam, prijatno ćete se iznenaditi. Drugi segment je najsporiji od svih. Za njega je zadužen čuveni Stiven Spilberg. Ovaj segment je poučan. U njemu postoji jedan misteriozni lik koga glumi Sketmen Kroters (The Shining). On ide po staračkim domovima u cilju da promeni stavove starih ljudi na neverovatan način. Treći segment je režirao Džo Dante. Ovo je zaista fenomenalan segment. Prelepa Ketlin Kvinlan glumi ženu koja prolazi kroz neki gradić. Slućajno automobilom obara dečaka sa bicikla. Potom ga vozi kući i tu počinje gomila čudnih stvari. E tu postoji nekoliko ludačkih scena koje će vas definitivno oduševiti. Poslednji segment je možda i jedna od najčuvenijih priča iz serijala Zone Sumraka. To je ona kada čovek misli da vidi nešto na krilu aviona što ima cilj da ih obori. Sećam se tog segmenta koji je ponovo uspeo da me oduševi. Sve u svemu u filmu se pojavljuje nekoliko sasvim solidnih glumaca, na čelu sa, ponavljam još jednom, preleom Ketlin Kvinlan, (Žena je sada u poznim godinama, ali je i dalje prelepa), Džonom Lajtgouvom (Treći Kamen od Sunca) i Sketmen Krotersom, priče su veoma zanimljive, tako da ovaj film svakako treba pogledati. Ja sam zaista uživao uz njega i mogu vam reći da me je ubedio da pogledam originalnu seriju ponovo.

Zanimljivost:
Prvo se razmišljalo o tome da film bude jedna priča, ali su kasnije odustali od te ideje i dali čuvenim režiserima da svaki sa svojom ekipom režira jednu od priča iz serijala.

Naj scena:

Pojava čudnog stvorenja na krilu aviona.

Moja ocena: 7/10

Jeepers Creepers (2001)

Žanr: Horor | Misterija
Režija: Victor Salva
Glumci: Gina Philips, Justin Long, Jonathan Breck...

Priča:
Brat i sestra se voze kući za letnji raspust i u izolovanom mestašcetu naleću na zverinje koje se hrani ljudima i u poslednjem je danu svog ritualnog hranjenja.

Moj osvrt:
Horor filmove volim iz prostog razloga što i kada su loši, barem su gledljivi, koliko god glupavi bili. Ovo je jedan opasno glup (naravno u dozvoljenim merama) ali opako zanimljiv film.  Kao što ste već pročitali, bata i seka se voze, pri čemu opaze kako neko baca nešto zamotano u čaršav, što veoma podseća na ljudsko telo, u neku cev. Pošto su videli da je taj koji je ubacio to nešto u cev otišao i to u sablasnom vozilu, "logično", odlučuju da se vrate i izvide situaciju. Verovatno da ne bi bespotrebno trzali policajce. A i šta je malo životne opasnosti naspram vožnje do sablasne kuće. Pošto nikog sa dva grama mozga ne mogu ubediti da su normalni, ovo dvoje upadaju u nevolju za nevoljom. U tome i jeste caka u ovom filmu.

Postoji gomila napetih scena kada očekujete da će to zverinje da bane niotkuda. Čak i sama priča o tom zverinju prilično privuče gledaoca. Uvek sam voleo drevne priče o nekim krvoločnim stvarima. Setite se fenomenalnog filma Predator sa Švarcenegerom, kada Ana priča o nekom ubici koga su nazvali mesar i koji je uzimao trofeje bla bla... Ta priča mi je opasno jeziva kada god pogledam taj film. U glavnim ulogama su simpatični Džasntin Long (batica) i Đina Filips koju prvi put vidim u životu (seka). Film ima i gomilu komičnih situacija, tako da ne vidim razlog zašto ne bi stajalo i Komedija među žanrovima. Ako tražite dobru zabavu a niste mnogo plašljivi, nemojte puno razmišljati da li da pogledate ovaj film. On upravo to i jeste, 90 minuta dobre zabave.

Zanimljivost:
Džastinu Longu i Đini Filips bio je zabranjen susret sa Džonatanom Brekom (glumio je čudovište) pre početka snimanja da bi njihova reakcija bila što bolja kada ga vide.

Naj scena:

Prva vizuelni kontakt sa zverkom.

Moja ocena: 5/10

Shocker (1989)

Žanr: Komedija | Horor | Triler
Režija: Wes Craven
Glumci: Michael Murphy, Mitch Pileggi, Peter Berg...

Priča:
Pošto je osuđen na električnu stolicu, serijski ubica koristi elektricitet da se vrati iz mrtvih i sprovede u delo plan da se osveti čoveku koji ga je predao policiji.

Moj osvrt:
Ovo je jedan slab, pomalo glupav ali veoma zanimljiv film. Kao klinja sam ga gledao mnogo puta, i neke scene su mi ostale u sećanju do dana današnjeg. Glavnog pozitivca glumi Piter Berg, koji se sada posvetio režiji (Henkok je jedan od njegovih najuspešnijih filmova). On je previše drven kao i u svakom filmu gde je glumio. Glavnog negativca glumi Mič Pileđi, mnogima poznat kao Skiner iz kultne serije Dosije X. Džonatan Parker (Piter Berg) sanja ubistvo tačno onako kako će se desiti. To pomaže policiji da uhvati ubicu, Horejs Pinkera. Naravno, pre toga, Parker će izgubiti nekog ko mu znači. Što se tiče tog dela sa snovima, potpuno drpljena ideja iz Nightmare on Elm Street.

U hororima ne treba uvek tražiti da sve ima logike, ali ovde postoje neke stvari koje se pojavljuju ni iz čega. Pojavljuje se jedan duh. Nešto što je taj duh posedovao smeta ubici u novom obliku. Zbog čega, ko bi to znao. Eto tako. Taj duh našem glavnom liku, kroz san donosi taj predmet, on se budi i nalazi ga na krevetu. Nije loša ideja, ali je malo jadno izvedena i potpuno je nejasno zašto bi to smetalo ubici. Sad ću malo da iskarikiram tu situaciju. Svi se sigurno sećate trojke Teodosića preko Garbahose. E sad, logika cele stvari bi bila da ako hoćeš da se odbraniš od sledeće trojke teodosića, moraš da mu pokažeš garbahosinu znojnicu. Glupavo, zar ne? Evo još jednog bisera, glavni negativac šepa zato što je davno nekad upucan u koleno. Kasnije, kada se on vrati iz mrtvih, a nije u svom telu, on i dalje šepa. Bez obzira na ove, i još gomilu gluposti, film je ipak zanimljiv za pogledati, ali nipošto ne očekujte nešto osim zabave, inače bićete žestoko razočarani.

Zanimljivost:
U jednom od snova, Džonatan Parker se nalazi na raskrsnici ulica Madalena i Vagner, što su prezimena producenta i glumca u filmu.

Naj scena:

"Televizijski" duel.

Moja ocena: 4/10

Akmareul boatda (2010)

Alternativni naziv: I Saw the Devil
Žanr: Kriminalistički | Drama | Horor | Triler
Režija: Jee-woon Kim
Glumci: Byung-hun Lee, Min-sik Choi, Gook-hwan Jeon...

Priča:
Kada njegova trudna verenica postane najnovija žrtva serijskog ubice, tajni agent se nađe između dobra i zla u svom pohodu za osvetom.

Moj osvrt:
Ovo je još jedan dragulj koji nam stiže iz Koreje. Min-sik Choi koga sam upoznao u Shiri, pa gledao u Oldboy, Lady Vengeance ovde glumi serijskog ubicu. Ako ste gledali nešto od gore navedenih filmova, znate koliko je dobar glumac. E ovde je nadmašio sve prethodne uloge. Lik je potpuno otelotvorenje zla.

Pozitivca glumi Byung-hun Lee. Nisam ga gledao ranije (osim u G.I. Joe propasti, ali tu je ceo film pod maskom) i mogu vam reći da je lik skroz simpatičan i da je sasvim ok odglumio ovde. Budite uvereni da ovo nije običan osvetnički film... ne, ovo je najoriginalniji osvetnički film koji sam gledao. Nema onog glupavog šablona gde osvetnik juri ubicu ceo film pa ga u nekoj napetoj završnici jedva dokrajči. Oooo ne braćo, stvari koje se ovde dešavaju ne očekujete ni u najluđim snovima.

Postoji gomila jezivih scena. Hvala bogu, za razliku od Amera, Korejci ne prezaju od surovosti u svojim filmovima. Naravno, ovo nije nasilje radi nasilja, već su scene tako dobre i ostavljaju jeziv utisak. Ako ste gledali Oldboy, sigurno se sećate gorčine koju ste osetili u određenim scenama. Ovaj film je još luđi što se tiče toga. Kada god se setim nekih scena, ponovo me obuzme jeza. Neke scene su toliko napete, tako da ako ste neko ko gricka nokte, pre gledanja ovog filma, rukavice na ruke.

Ovaj film nije klasičan horor, nema ništa nerealno, nema scena koje će vas prepasti. Ali ako se ne varam, i Psiho je takav, a reč je o jednom od najboljih horora svih vremena. Ovaj film možda nije baš kvaliteta jednog remek dela poput Psiha, ali je sigurno jedan od najboljih filmova koji su izašli 2010, a bez konkurencije najbolji horor koji sam gledao iz te godine. Nipošto ga ne propustite.

Zanimljivost:
Film je morao imati i prerađenu verziju za bioskope, jer bi zbog nekih scena morao biti zabranjen.

Naj scena:

Završnica:

Moja ocena: 8/10

Friday the 13th (1980)

Kod nas nazvan: Petak Trinaesti, Petak 13ti
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Sean S. Cunningham
Glumci: Betsy Palmer, Adrienne King, Jeannine Taylor...

Priča:
Nepoznati napadač proganja i ubija čuvare, koji pokušavaju da ponovo otvore kamp u kom su se davno dogodila ubistva i jedno davljenje.

Moj osvrt:
Današnji slasheri pate od nekolicine bolesti. Pre svega, imamo blago rečeno očajne glumce koji preglumljuju i jedva čekate da dođu pod nož ubici. Kad nekog od njih smakne pomislite kreten manje, dobro je. Drugo je očajna priča. U skoro svakom novom slasheru imate šalu koja pođe po zlu, pa oni koji su tu prisustvovali zavetuju se na ćutanje al normalno nešto krene po zlu. Zbog velike netolerancije prema toj vrsti horora, imao sam velike predrasude prema ovome. Čoveče, kako sam se samo zeznuo. Uživao sam gledajući ovaj film. Prvo, glumci, iako tinejdžeri, sasvim ok su obavili svoj posao. Među njima je i Kevin Bejkon koga izuzetno cenim. Prvo nas film upoznaje sa likovima. Tu dolazimo do još jedne mane današnjih slashera... jednostavno znate ko će da preživi do samog kraja.

E, ovde je onaj za koga sam mislio da će ostati do kraja, nastradao prvi. Što se tiče prvog ubistva u filmu, videla se krv i to je to. Pomislio sam da će i nadalje biti tako. Još jedna velika greška. Ubistva su ludačka. Atmosfera pre svakog od njih užasno napeta, i zatim sledi spektakularna egzekucija. Nijedno ubistvo ne liči na drugo, neka dolaze sasvim iznenadno, ako su prikazana, ostavljaju vas zabezeknutim, ako ih ne prikažu, teraju vas da nagađate. Kada sam video ovu Naj scenu, bukvalno sam skočio od iznenađenja. Kraj je takođe lud, tera vas da porazmislite o mogućnostima i ostavlja prostor za nastavke, koje već sada rado čekam pogledati. Najtoplije preporučujem ovaj film, i to ne samo ljubiteljima horora.

Zanimljivost:
Betsi Palmer je rekla da je ulogu prihvatila zato što joj je trebao novac za nov auto. Kada je pročitala scenario rekla je da je film "teško sranje". Snimanje filma je trajalo 28 dana. Do sada je zaradio 40.000.000$ a budžet mu je bio 500.000$. Dok je film sniman, planirani naslov je bio Duga Noć u Kampu Smrti. U jednoj od scena, jedan od momaka gađa metu pored devojke koja ju je donela. Taj pogodak je izveo čuveni Tom Savini, majstor specijalnih efekata u mnogim horor filmovima.

Naj scena:

Jedno ludačko i iznenadno ubistvo.

Moja ocena: 7/10

Exorcist II: The Heretic (1977)

Kod nas nazvan: Isterivač Đavola 2: Jeretik
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: John Boorman
Glumci: Richard Burton, Linda Blair, Louise Fletcher...

Priča:

Devojka, nekad posednuta, otkriva da demon još uvek obitava u njoj. U isto vreme, sveštenik istražuje smrt njenog egzorcista.

Moj osvrt:

Film koji je pre prikazivanja izgleda bio osuđen na propast. Ok, nije sigurno u rangu prethodnika, ali nije toliko loš kao što mu IMDB ocena (3.6 trenutno) govori. U principu, film je bio ismejan kada je počelo u njemu da se govori o sinhronajzeru, mašini koja omogućava zajedničku hipnozu. Zanimljivo da je to publici teško da proguta, s obzirom kakva sranja se sve kotiraju kao kvalitetni filmovi. Pomenuću samo ovaj nazovi film od pre par postova Social Network. Kao smo preinteligentni da sinhronajzer primimo kao izum a kao je kul kad lik za par sekundi isprogramira Boga oca.

Kad smo kod programiranja, ljudi koji su gledali recimo Hakere sa Anđelinom Žoli, možda su primetili da ona kuca ip adresu koja počinje čini mi se sa 300 ili 500. Programer koji gleda to oseća se kao profesor srpskog jezika kome u filmu servirate 45. slovo azbuke. U istom filmu klinja hakuje CIA ili FBI mrežu, ne sećam se tačno. Yeah Right, klinja od deset godina.... mreža u ono vreme... Da ne pominjem Ramba koji sa šakom metaka ide na kompletnu armiju srednjeg istoka, ili možda čika Brus Vilisa koji je automobilom ubio helikopter... A sinhronajzer je strašan???

No, da se vratim filmu. Započinje jezivom scenom koja je zaista dobra. Tu se upoznajemo sa glavnim glumcem, legendarnim Ričardom Bartonom. On glumi sveštenika koji treba da istraži događaje iz prethodnog dela filma. Zatim sledi scena sa našom glavnom junakinjom. Tu nam pokazuju da je ona odrasla, i to da nam to još bolje pokažu kako se razvila, ona stepuje u tankom džemperčiću bez brusa što je preočigledno. Zar to nisu stvari za bezvezne horor filmove? Ali dobro, ta mala glupost je podnošljiva. Ubrzo se saznaje da sa devojčicom, tj sada već devojkom i dalje nije sve ok.

Priča se dobro zahuktava, ima par rupa ali ne toliko strašnih i taman kada vas oduševi, kada saznate zašto se ta demonska posedanja događaju, kreće nagli pad. Kao da su filmotvorci skontali da je film suviše jednostavan, pa su odlučili da ga možda mistifikuju, a uspeli su da prilično zabrljaju i da ga zakomplikuju. Naravno to je rezultiralo potpuno mlakim krajem. Još treba pomenuti sjajne scene Meganinih snova u kojim se pojavljuje i otac Merin (Maks Fon Sidou) iz prvog dela. One daju dobar ton ovom filmu i iako nisu na pogled strašne, nekako deluju mistično jezive. Na kraju, film vas neće žestoko razočarati ali ni naročito oduševiti, ima svoje kvalitete zbog kojih ga vredi pogledati, kao i neke lošije momente koji ipak ne dozvoljavaju ovom filmu da zablista kako je mogao.

Zanimljivost:

Pre prikazivanja, film je dva puta vraćan na doradu.

Nja scena:

Pored Meganinih snova koji spadaju u sjajne scene, najupečatljivija mi je bio egzorcizam sa početka filma. Jednom rečju jezivo.

Drugo mišljenje: Exorcist II: The Heretic (1977)

Moja ocena: 5/10

The Exorcist (1973)

Kod nas nazvan: Isterivač Đavola
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: William Friedkin
Glumci: Ellen Burstyn, Max von Sydow, Linda Blair...

Priča:

Kada tinejdžerka biva posednuta od strane misterioznog entiteta, njena majka traži pomoć od dva sveštenika da pomognu njenoj kćeri.

Moj osvrt:

Ovo je, verujem da već znate, jedan od najčuvenijih horor filmova ikada. The Exorcist je uveo pojam egzorcizma u filmove i inspirisao mnoge filmove, koji ruku na srce, ne mogu da priđu ovom. Devojčica, koju glumi preslatka Linda Bler, biva posednuta. Pošto doktori ne mogu pomoći, njena majka se u očaju obraća svešteniku. Protiv zla, u filmu se bore dva sveštenika, Karas koga glumi Džejson Miler, i Merin, koga glumi Maks Fon Sidou. Ovaj prvi na ivici toga da izgubi veru, drugi, lošeg zdravlja.

Postoji gomila fenomenalnih scena sa posednutom devojčicom. Ako su sada jezive, zamislite kako su ljudi reagovali tada na njih. Film je zbog svog sadržaja imao gomilu problema tada. Izneću neke stvari koje su možda za odsek zanimljivosti, ali ipak, ovo je jedan od najčuvenijih filmova horor žanra, pa mislim da je vredan malo više pisanja. Glumica Elen Burstin je pristala da glumi u filmu pod uslovom da ne mora da izgovori rečenicu iz scenarija "Verujem u đavola". U filmu postoji mnogo scena koje su nazvali "Trepnite i nećete ih videti". Ja sam primetio tek iz drugog gledanja jednu pojavu demonskog lica u kuhinji.

Hrišćanski evangelist, Bili Graham, tvrdio je da je sam demon u filmskim trakama ovog filma. Kada se film pojavio u Britaniji, bio je zabranjen u mnogim gradovima. Međutim, pojavili su se prevoznici i organizovali, kako su oni to nazvali "Exorcist Bus Trips", prevozeći ljude do najbližeg grada gde se film ipak prikazivao. Postoji gomila priča o čudnim stvarima koje su se desile tokom snimanja. Devet ljudi povezanih sa ovim filmom je umrlo. Jednog vikenda, misteriozni požar je uništio ceo set.

Glumci Džek MekGovran i Vasiliki Maliaros, umrli su pre nego što je film prikazan. Zbog nekih verskih sekti koji su tvrdili da film veliča satanu i da devojčica ne sme da glumi u njemu, Lindu Bler su šest meseci posle snimanja čuvali telohranitelji koje je Vorner unajmio. Mislim da je ovo sasvim dovoljno da vas ubedi da pogledate ovaj film ako već niste. A ako ste fan horor filmova, ovo ostvarenje spada u one koje je obavezno pogledati.

Zanimljivost:

Ovo je prvi horor film koji je bio nominovan za oskara.

Naj scena:

U moru jezivih scena, meni najjezivija, čuveni spiderwalk.

Drugo mišljenje: The Exorcist (1973)

Moja ocena: 8/10

Cloverfield (2008)

Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika
Režija: Matt Reeves
Glumci: Mike Vogel, Jessica Lucas, Lizzy Caplan...

Priča:

Radnja se vrti oko napada ogromnog čudovišta na Nju Jork, posmatrano sa tačke gledišta nekolicine ljudi.

Moj osvrt:

Ovaj film je bio dugo i pompezno najavljivan kao nešto novo i fenomenalno, zato sam jedva čekao da ga pogledam. Posle svega mogu reći da je teško sakriti i oduševljenje i razočaranje njime. Malo o priči: Ekipica se skupila na nekoj proslavi pri čemu je sve snimano od strane nekog od glumaca u filmu (ceo film je takav). Posle malo podužeg uvoda koji je napravljen čisto da se dobije kakav takav utisak o likovima, čuju se eksplozije. Ljudi izlaze napolje i vidite glavu kipa slobode koji proleće. ODLIČNO.

U tom momentu sam pomislio da će ovaj film biti zaista nešto sjajno. Ali... očigledno je da su takvom kamerom želeli da doprinesu na celoj toj frci i na napetosti. Ali zašto bi napete bile povremene desetominutne scene pretrčavanja ulica, i zašto bi kreten koji nosi kameru uopšte i snimao to. Nemojte pogrešno razumeti, postoje scene koje vape za tom kamerom i koje su malo je reći fenomenalne. Ali scene bez čudovišta i još nekih stresnih situacija su trebale biti snimane normalno. Zar ne bi bio bolji utisak kombinacija normalnog snimka sa snimkom nekog od tih glumaca? Ma neeee, to je zaista tako teško smisliti. Kontaju, uspelo je The Blair Witch Project-u, uspelo je i njima... Kad bi se zezali. Cloverfield je svetlosnu godinu iza pomenutog TBWP-a.

Ako treba da trpim desetominutno trešenje kamere da bih video na par sekundi ili čak (o Bože) minut čudovišta i to prilično nejasno (osim u samoj Naj sceni) čemu sve to... Respect za neke od scena, recimo scena u tunelu gde zamislite čuda svi trče a iza njih se pojavljuju... otkrijte sami :) , ili scenice gde možete videti to ogromno zverinje, tj njen deo. (Rep koji se nadvija iznad mosta...priceless).

Postoji nekoliko skrivenih scena i skrivenih stvari koje ću vam sada reći jer nema teorije da ih primetite. Na delu filma gde se vide snimci od pre nesreće, dok se naš glavni junak i njegova devojka voze na ringišpilu, u pozadini se vidi nešto kako upada u okean. To nešto bi, po scenaristima, trebalo da je probudilo Clovera, tj. to čudovište. A posle cast-a (ili slova kako kod nas vole reći) na kraju filma se čuje da naš glavni junak kaže još nešto. E to nešto kada se pusti u nazad je opasan spoiler i postaviću ga dole u komentarima. Kako intelgentno od strane filmotvoraca, sad će neko zaludan da snimi taj zvuk i pusti ga unazad. Tako se diže rejting prosečnog filma a budale ubede da film ima tako neprejebive fore, skrivajući da ne umeju ni običan film da naprave kako valja. Iako je film generalno loš, vredi ga pogledati zbog ovih nekoliko scena, sigurno ih do sada niste videli u nekom od drugih filmova. 

Zanimljivost:

Sigurno ste pomislili kako je sjajan poster za ovaj film. Slažem se. Ali ako ste mislili da su sami došli na ovu ideju, vratite se par postova u nazad i pogledajte poster za Escape From New York i videćete šta ih je inspirisalo.

Naj scena:

Snimatelj i Clover, oči u oči.

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: Cloverfield (2008)