Blade: Trinity (2004)

Коd nas nazvan: Blejd 3, Blejd Trojstvo
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Horor | Triler
Režija: David S. Goyer
Glumci: Wesley Snipes, Kris Kristofferson, Parker Posey...

Priča:
Blejd, koga sada traži FBI, mora da ujedini snage sa Nightstalker-ima kako bi se suočio sa najtežim neprijateljem do sada... Drakulom.

Moj osvrt:
Već sam pomenuo da nisam neki fan prva dva Blejda. Iako mi ništa nisu doneli epohalno, nisam imao ni neke zamerke. Jednostavno, bili su zabavni i uvek ih mogu reprizirati. Sada, mogu vam reći da mi je drago što nisam fan jer bih pre svega bio iznerviran ovom glupošću od filma. Zaboravite prva dva Blejd filma. Ovo je pravljeno za klince koje boli dupe šta gledaju. Kao što znate, braćo i sestre, ja nisam takav. Sada ću vam izneti galeriju gluposti od koje se sastoji ovaj film. Biće spoilera ali ne epohalnih a sve kako bi ljude sa slabim stomakom zaštitio ovoga. Radnju neću spoilovati zato što ona ne postoji. Akcione scene su baš za decu. Svode se na "šibam se kao Brus Li, Ip Man, Neo, Stiven Sigal i igram balet uz to. Uz to dodamo "pucam kao Jasna Šekarić ali bez gledanja". Pa onda "vozim kao Šumaher i Loeb samo tri puta zajebanije". Film je prepun nekih muzičkih scena u koje dodaju efekte, možda i malo akcije, a sve to obično ne služi ničemu. 

Inteligentni scenaristi su rešili da kao neko smesti Blejdu pa onda on bude državni neprijatelj. Originalno, zar ne? Ima li barem jedan heroj sa kojim nisu pravili takvu priču. Na to dodamo, "hajde da ispitujemo Blejda jer ga smatramo za ludaka koji juri vampire a kao što znamo oni ne postoje" scene, koje su, kao što znamo uvek dobrodošle u akcionim filmovima. Na to se izgubi nekih dvadesetak minuta a na kraju to ispadne totalno nebitno. Gluma je vrhunski jadna. Među negativcima obratite pažnju na najbitniji ženski lik i recite mi da li ste videli tako jadnu glumu u zadnjih, pa recimo sto godina. Onda Blejd dobija pomoćnike za koje bih rekao da su super cool da imam jedno 6,7 godina. Oni spašavaju njegovu guzicu da bi on posle toga njima objašnjavao kako su oni amateri. E sada ono glavno. Hajde Blejdu da nađemo najstrašnijeg neprijatelja. A ko je to? Sam Drakula!?!? Drakulu glumi Dominik Pursel... Da braćo, onaj glupi od braće Skofild iz Bekstva iz Zatvora. Gledajte na šta liči Drakula i drhtite od straha: 

Ovde daju neku njegovu istoriju i kažu kako je klao sve što je stigao, i onda se bati zgadio svet (pazite ovo, vampiru koji kolje sve pred sobom se zgadio svet) pa je odlučio da se baci u večni san. Ali gle bedaka, negativci ga ovde bude kako bi vređao inteligenciju svakome ko je ima. Sam izgled Dominik Pursel vređa lik i delo Drakule a zbog ovog smeća i načina na koji film tretira njegovo čedo, Brem Stoker se okreće u grobu. Kroz ceo film, režiser se trudi da pokaže kako je Blejd kul kada stavi naočare, kako je blejd kul kada izvodi neke dečije akcione pizdarije, kako je blejd kul kada je besan... Koga to uopšte zanima? 

Braćo i sestre, izbacite svu akciju i zabavu koju su nosili prethodni Blejd filmovi, umesto toga ubacite gomilu smeća i dobili ste ovaj film. Šta da vam kažem... dečice uživajte, ozbiljna publiko, čuvaj se.

Zanimljivosti:
Gojer je želeo da se radnja filma odvija u dalekoj budućnosti gde bi vampiri već vladali svetom a ljudi bili porobljeni. Tu bi Blejd bio spasitelj čovečanstva. Rajan Rejnolds je "nabacio" preko 10kg mišićne mase za potrebe filma. U jednoj reklami na TV-u, umesto imena Džesike Bil pojavilo se ime Džesike Albe. Džesika Bil je uništila kameru od $300.000 tako što ju je slučajno pogodila strelom. Dominik Pursel nije koristio dublera za scene mačevanja.

Naj scena:

Prolog u kom se pojavljuje neka simpatična zverka. (ovo na slici nije ona već pomenuti talenat od glumice) Tada nisam imao pojma da se radi o Drakuli pa mi je to bilo sasvim ok.

Moja ocena: 3/10

The Faculty (1998)

Kod nas nazvan: Fakultet Straha
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Robert Rodriguez
Glumci: Jordana Brewster, Clea DuVall, Laura Harris...

Priča:
Posle nekoliko bizarnih okolnosti, učenici sumnjaju da su njihovi nastavnici vanzemaljci.

Moj osvrt:
Prvi film Roberta Rodrigeza koji sam gledao je sjajni From Dusk Till Dawn. Nažalost, svaki sledeći film je bio sve lošiji. Faculty je sasvim ok ali recimo Machete a pogotovu Planet Terror mi nikako nisu dobro pali. Planet Terror je njegov najbolje ocenjen film ali meni se čini da ništa gore od toga nije napravio. Naravno, konačnu ocenu ću dati kada ponovo pogledam taj film. From Dusk Till Down je bio veoma orignalan dok je Faculty klasična krađa, ali braćo i sestre, ovo je bilo solidno "pozajmljivanje" ideja. Rodrigez je u jedan film spojio klasike Invasion Of Body Snatchers i The Thing. 

To je rezultiralo sasvim solidnim, blesavim filmom. Verujem da svako od vas zna barem jedan od ova dva klasika tako da o ideji neću puno trošiti reči. Ono što je meni ovde sjajno su kontrasti koje je Rodrigez napravio. Prvo imamo to normalno stanje gde su nastavnici smušeni, studenti se sprdaju s njima. Studenti rade sve što žele, ponašaju se poput budala. Međutim, kada postanu posednuti, događa se totalni obrt. Nastavnici vraćaju svoj autoritet, studenti su dobra i poslušna dečica. Nije li to sjajan kontrast između pozitivaca i negativaca i potpuno blesava ideja. Likovi su potpuno preslikani šablon: povučena devojka, dobra devojka, kučka, opaki zajeban lik, štreber, kapiten tima američkog fudbala, crnac. 

Sada verovatno mislite da su loši. Ne braćo i sestre, Rodrigez je sa svakim od njih uradio nešto neočekivano. Samo ću o dva lika reći, jer bih vam govoreći o svima odao mnogo. Recimo da se za ovu povučenu hejterku otkrije da je zaljubljena devojčica. A njena ljubav je ovaj kapiten. A pazite sada ovo. Kapiten odlučuje da napusti američki fudbal i posveti se učenju. Još jedna potpuno blesava stvar. Što se tiče glumaca koji tumače ove likove, oni su sasvim ok, gde prednjači meni veoma simpatični Džoš Hartnet. Tu je i budući Frodo, Ilajdža Vud. 

Što se tiče nastavnika, braćo i sestre, to je tek ekipa. Tu prednjači Robert Patrik koji se sasvim fino uneo u ulogu. Uz njega je tu i zanosna Famke Jansen. Kao što rekoh, o ideji ne bih trošio puno reči. Ako ste gledali bilo koji od dva pomenuta filma, to je manje više to. Ovo je jedan blesav, zanimljiv filmić koji me je prilično zabavio te ga rado preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Automobil koji Zik vozi je Pontiac GTO iz 1970.

Naj scena:

Utakmica američkog fudbala uz finu obradu "Another Brick in The Wall".

Moja ocena: 6/10

The Skeleton Key (2005)

Žanr: Misterija | Triler | Horor | Drama
Režija: Iain Softley
Glumci: ate Hudson, Peter Sarsgaard, Joy Bryant...

Priča:
Medicinska sestra, radeći u sablasnoj kući u močvari u Nju Orleansu, upliće se u misteriju koju krije mračna prošlost ove kuće.

Moj osvrt:
Pre svega, ime Skeleton Key je bila fina navlakušica za likove koji se lože na opak naslov. Braćo i sestre, priznaćete da nas je takvih mnogo. Sam naslov jedva ima veze sa filmom a sa samom pričom nema ama baš nikakve. Odavno nisam pogledao film ovako fino odrađen a opet sa ovako slabom pričom. Od početka do kraja film je mlak. Nekako sve ide pravolinijski, nijednog momenta nemamo stvaranje neke tenzije, ubrzavanje radnje niti prelomnih momenata. Prvo likovi. Oni nisu šablonski, to je veliki plus, ali opet, nisu ni naročito upečatljivi. 

Imamo glavni ženski lik koji tumači sasvim solidna Kejt Hadson. To je simpatična devojka koja zbog toga što nije negovala svog oca pre smrti ima potrebu da to radi sa svakim od pacijenata. Zbog toga ona odlazi u zapizdinu da neguje čoveka koji se šlogirao. Treći lik u filmu je supruga tog čoveka, inače misteriozna i potencijalno zla bakica. Četvrti bitan lik se provlači kroz film. Njegov problem je što on većim delom filma ničemu ne služi i lako je shvatiti da je on tu zbog nekog obrta. Sama priča nije mogla da me naročito zadobije iz sledećeg razloga. Imamo misteriju koja može da zainteresuje, ali u centru svega su neke vudu, hudu veštičarije i pizdarije. To nikako nije moglo da mi stvori neku atmosferu koja bi me više uključila u samu priču. 

Kraj je donekle šablonski, prilično predvidiv ali opet nije tako loš jer barem on dostavlja neku vrstu mini šoka. Takođe od sablasne kuće nema ama baš ništa. Više je to neuredna nego sablasna kuća. Van toga imam nekoliko reči hvale. Gluma je dobra. Ono što je karakteristično za ove filmove je zilion slučajeva koji ne služe ničemu. Ili se nešto tamo drmusalo pa smo posle nekoliko napetih momenata otkrili da je u pitanju pacov, mačka ili neko drugo stvorenje, ili imamo one "neverovatno jezive" scene koje traju nekoliko minuta a u prvim sekundama je jasno da je san u pitanju. Ovde, verovali ili ne, nema nijedne takve scene. 

Nema nekih rupa u priči, nema nekog gubljenja vremena, nema glupih postupaka likova... To je to braćo i sestre. Ovo je jedan prilično mlak filmić koji je lepo napravljen i nije loš za jedno gledanje. Ne mogu da kažem da je mogao biti bolji jer mu to ova slabašna priča zaista nije mogla dozvoliti.

Zanimljivosti:
Ronald MekKol je morao da ošiša svoje dredove da bi glumio ovde. Močvara iza kuće je plod specijalnih efekata.

Naj scena:

Odlazak na tavan.

Moja ocena: 5/10

Godzilla, King of the Monsters! (1956)

Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Horor

Režija: Ishirô Honda, Terry O. Morse

Glumci: Raymond Burr, Takashi Shimura, Momoko Kôchi...

Priča:

Zver koja liči na dinosaurusa, visokapreko 120 metara, probudila se iz hibernacije u moru. Ona kreće u napad na Tokio.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, moja namera je bila da pogledam originalni i do sada najbolje ocenjen Godzilla (Gojira) film. Neki pametnjaković je ovaj film postavio kao taj i tako ga i skinuh i pogledah. Ovo je prerađena verzija za američko tržište i to se vidi iz aviona. Tu činjenicu sam potvrdio i na imdb-u. Iskreno, sumnjam da će mi i taj originalni film ostaviti mnogo bolji utisak ali opet, original je original. Ovo je vrsta filmova koje vreme pregazi. Ne možeš sad očekivati bog zna kakve efekte čudovišta i razaranja. Ali opet, daleko od toga da je ovaj film slab. Ovo je sasvim ok filmče i za jedno gledanje može da posluži. 

Ako sam dobro svhatio, napadi godzile su preuzeti iz originala i to su, uprkos neubedljivim efektima za ovo vreme, i najbolji delovi filma. Lako je uočljivo da su makete na sve strane ali ja nisam neko kome kvalitet filma zavisi od efekata pa mi je sve do delovalo simpatično. Van tih napada godzile i nema neke zanimljive priče. Ceo film je naracija jednog američkog novinara koji se tu i tamo mota i uvek je na mestu koje je ključno i gde će se pojaviti godzila. Tu naraciju su iskoristili verovatno da ne bi morali da sinhronizuju ceo film na engleski. Iako ne zvuči obećavajuće, ta naracija i nije tako loša. Film ionako gledate zbog čudovišta tako da vas mlaki, dosadni likovi i ne zanimaju preterano. 

Osim na te mlake likove i nemam nekih specijalnih zamerki. Jedino mi je smešna bila jedna scena u kojoj ovaj naš novinar prenosi napad godzile. Sam napad je odličan ali on ga je prenosio kao da komentariše fudbalsku utakmicu naše druge lige za neku američku televiziju. Nit ga zanima, nit razume a razmišlja o nečem petom. U svakom slučaju film je bio ok za jedno gledanje. Kratko traje, zanimljiv mi je način na koji su kreirali efekte koji deluju siromašno za ovo vreme sad, ali mogu da zamislim kakav su hit ovaj film, a pogotovu original bili u to vreme. Od ove najnovije Emerihove Godzile, iako ih je vreme pregazilo, teško da mogu da budu gori. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je dobijen prekrajanjem originala. Ubačene su scene sa Rejmondom Burom. Izbačene su scene koje povezuju nastanak godzile sa bacanjem atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. U ovoj verziji su rekli da je visina godzile oko 400 stopa dok je u originalu rečeno da je oko 150. 

Naj scene:

Napadi Godzile

Moja ocena: 6/10

Sakebi (2006)

Alternativni naziv: Retribution

Žanr: Triler | Misterija | Horor

Režija: Kiyoshi Kurosawa

Glumci: Kôji Yakusho, Manami Konishi, Tsuyoshi Ihara...

Priča:

Detektiv istražuje seriju ubistava. Mogući serijski ubica je na delu s obzirom na to da su ubistva izvršena na sličan način i u istom okrugu.

Moj osvrt:

Koliko puta ste gledali film koji vas je u početku impresionirao, negde na pola počeo da bude konfuzan, pa se ta konfuzija pretvorila u lupanje i gluposti i film se završio kao jedno obično smeće? Verujem da je "mnogo puta" vaš odgovor. A koliko ste puta gledali nešto što je solidno, negde na pola filma ste skontali da je stvar u nečemu sassvim drugom, pa se sve to malo zamrsi da bi kulminiralo odličnim krajem? Koliki god da je broj takvih filmova koje ste odgledali, pogledajte ovaj i uvećajte broj za jedan. 

Pre svega želim da napomenem da ovo nije niti konfuzno niti jezivo kakvi obično japanci umeju da budu. Da su i tu dodali još malo začina, film bi sigurno bio i upečatljiviji ali i bez toga on je svakako odličan. Pitak je za sve gledaoce podjednako. Prvim delom filma preovladava ova detektivska priča. To nije ona klasična detektivska priča, ubica-ubistvo-detektiv pa sve u krug. Ovo vam servira nešto što je prilično originalno i intrigantno. Uključićete vaše sive ćelije u pokušaju da razrešite priču. Malo posle polovine filma, čini se da je sve razrešeno. Pomislio sam da će sada da bude glupavo lopatanje, moralisanje ili ko zna šta. 

E, onda film servira nešto što se nikako ne očekuje. Twist u sred filma... nije čuvan za kraj... Naravno braćo i sestre, ovo nije glupi film pravljen za tinejdžere da se lože na efekte i/ili brutalnosti bez imalo mozga. Tu priča postaje donekle konfuzna i prilično menja smer. Iskreno, s obzirom na kompleksnost same priče i ogromnog broja detalja kojim se ona bavi, pomislio sam da su napravili mnoge propuste, ali opet moram da priznam da sam prilično pogrešio. Film je to sve lepo složio. Kurosava je polako gradio celu priču, celu atmosferu i to je kulminiralo odličnim krajem. 

Pomenuću još jednu stvar. Opako me nervira ono što zadnjih godina praktikuju u filmovima (pretežno hororima). Priča se završava, mislite svemu je kraj, ali prc... onda vam neki retard od scenariste servira sranje tipa "sve ovo što ste gledali, to sada ništa ne važi, još nije gotovo, ha ha, kako smo vas zajebali." Ovde sam pomislio da će biti isto. Ali braćo i sestre, ono što je usledilo je bila klasična višnjica na šlagu na torti. Završna scena je tako dobro legla na celu priču tako da mirne duše mogu da kažem da je ovo bila prava filmska poslastica.

Zanimljivosti:

Ovaj film je član J-Horror Theater serije. U nju spadaju sledeći naslovi (prevedeni na engleski jezik): Infection (2004), Premonition (2004), Reincarnation (2006), Retribution (2006), Kaidan (2007), Kyôfu (2010).

Naj scena:

Pomenuta "višnjica". Savršen način da se stavi tačka na priču, odličan način da se začini film. 

Moja ocena: 7/10

Komentari, Predlozi, Pitanja...

Braćo i sestre, ovo će biti post za vas. Ovde možete ostaviti vaše komentare vezane za ovaj blog. Dobio sam veliki broj vaših mailova koji uglavnom sadrže pohvale, pitanja, poneku konstruktivnu kritiku a na žalost ima i isfrustriranih ljudi koji ne prihvataju tuđe mišljenje, ali to neće proći u ove komentare, osim u slučaju da želim da vas slatko nasmejem. Na neka pitanja sam mogao dati odgovor, na neka ne, tako da je ovo možda najbolji način da se reše neke dileme. U komentarima ispod napišite šta vam se dopada a šta ne, šta biste želeli videti više a šta manje, o čemu bih možda trebao da pišem a da to do sada nisam činio, na čemu bih možda trebao manje da potenciram, da li vam se dopada ili ne izgled bloga, da li biste možda nešto tu izmenili... Da se broj komentara ne bi bespotrebno povećavao, posle određenog vremena, prihvaćeni predlozi, davno rešena pitanja će biti uklanjana. Takođe, ako imate bilo kakvo pitanje vezano za svet filma, pa možda i neko van njega, možete ga postaviti ovde tako da vam uvek neko može dati odgovor. Za početak ja ću u komentar staviti tekst maila koji sam dobio a poštovanom čitaocu nisam uspeo pronaći traženi film. Ukoliko neko zna o kom je filmu reč, neka pomogne da rešimo ovu dilemu. Još jednom sorry zbog ocena ispod koje ne mogu da se sklone sa pojedinačnog posta.

Katakuri-ke no kôfuku (2001)

Alternativni naziv: The Happiness of the Katakuris

Žanr: Komedija | Mjuzikl | Ljubavni | Triler | Horor

Režija: Takashi Miike

Glumci: Kenji Sawada, Keiko Matsuzaka, Shinji Takeda...

Priča:

Porodica se seli u planine kako bi vodila ugostiteljski posao ali ubrzo, njihovi gosti počinju da umiru na bizarne načine...

Moj osvrt:

Ovaj film nam donosi čuveni Takashi Miike, tvorac Audition-a kojeg moram što pre ponovo pogledati jer imam utisak da sam mu naneo priličnu nepravdu. Za razliku od tog filma, ovde ne možete očekivati baš neki naročit horor. Najlakši način da vam opišem ovo ostvarenje biće ako kratko prokomentarišem svaki od navedenih žanrova u koji ono spada.

Komedija: Ovo je nadasve čudna i vrhunski blesava komedija. Najveći deo filma potpada u ovaj žanr. Mnoge stvari nećete očekivati ni u najluđim snovima. Mnogima ovo može delovati kao gomila nasumičnih gluposti koje se dešavaju. To je razumljivo jer zaista, film je takav da možete da ga obožavate a i da ga mrzite. Miike se ovde prilično sprda sa nekim filmskim šablonima i to izgleda veoma dobro.

Mjuzikl: Nisam naročito veliki fan mjuzikla ali moram da priznam da ovo uopšte nije loše. Pesmice su iskorištene na blesav način i ne prave zastoj u radnji. Obično se njima opisuje nešto što je bilo, ili se sada događa ili sledi. Melodije sasvim dobro zvuče i nisam imao problem kao npr. sa Svini Todom gde glumci pevaju rečenice koje su im date da izgovore. Ta bezmelodičnost me je ubila u pojam u tom filmu, ali o tome neki drugi put. U svakom slučaju, i ako ne volite mjuzikl, ono što se dešava za vreme pesama je simpatično. Nisu tu samo osobe koje stoje i pevaju već imamo gomilu stvari koje se dešavaju.

Ljubavni: Postoji dva segmenta u filmu koji potpadaju pod ovaj žanr. Prvi je između kćerke bračnog para koji su vlasnici vile, i jednog lažnog pilota. Pomenuto sprdanje sa filmskim šablonima je vezano upravo za tog prevaranta. Drugi ljubavni segment, meni mnogo upečatljiviji je između bračnog para koji poseduje vilu. Tu imamo i jednu triler scenu gde muž mora spasiti život svoje supruge i manje više to je to što se i trilera tiče.

Horor: Ovde sam ostao prilično razočaran jer od horora u filmu manje više ne postoji ništa. Imamo par ubistava, zombije koji plešu i to je to. To je toliko zanemarljivo da sam se pomalo i osećao prevarenim.

Na kraju braćo i sestre, reći ću vam da je ovaj film prilično cenjen. Nije cenjen npr. kao nedavno komentarisani Ringu koga svako ko iole zna nešto o hororu smatra remek delom, tako da ne mogu da vam garantujem da će vam se 100% svideti. Meni je ovo delovalo kao komedija sa par blesavih momenata tako da i nisam bio naročito impresioniran.

Zanimljivosti:

Ovo je obrada filma Choyonghan kajok (The Quiet Family) iz 1998. 

Naj scena:

Neverovatno otkačeni prolog.

Moja ocena: 5/10

Ringu (1998)

Kod nas nazvan: Prsten, Krug, Zvono
Alternativni naziv: Ring
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Hideo Nakata
Glumci: Nanako Matsushima, Miki Nakatani, Yûko Takeuchi...

Priča:
Misteriozni snimak ubija svakog ko ga vidi, osim ukoliko gledalac uspe da razreši njegovu misteriju...

Moj osvrt:
Braćo i sestre, predstavljam vam jedan od najznačajnijih horora ikada. Pošto ćete o ovom filmu od mene samo čuti reči hvale, samo ću reći da ću mu verovatno naneti jednu nepravdu izjednačivši njegov američki rimejk sa njim. To ću učiniti iz prostog razloga što sam taj rimejk gledao pre ovoga i što mi je vizuelno dopadljiviji. Sada ću se baviti samo ovim filmom. Ringu je nastao po knjizi koju bih rado pročitao kada bih uspeo da je nađem jer nešto što je izrodilo ovakvu genijalnu ideju mora da bude remek delo. 

Malo me iritira kada ovaj film predstavljaju kao "video-kaseta koja ubija" ili sličnim usranim naslovima. To je za mene nepoštovanje za nešto što ima neizmernu vrednost. Braćo i sestre, poznato vam je da sam osetljiv na mnoge nebuloze u hororima, to valjda ide sa godinama. Ovde nisam mogao da nađem nijednu prokletu manu. Koliko god da sam puta pogledao ovaj film, i dalje mi je bio genijalan. Najbolji horori nisu oni o preraslim deformitetima koji kolju sve pred sobom (Hills have eyes II), u najboljim hororima nećete videti glupave klince za koje vas neće biti briga (House of Wax), u najboljim hororima nećete prisustvovati glupoj, već viđenoj i dosadnoj priči u kojoj ama baš ništa nema blage veze sa mozgom (And Soon The Darkness). Te stvari vrlo brzo pregazi vreme i ostaju zaboravljene. 

Ono što preostaje je ovo, remek-delo horora. Film u kome svakog momenta imate osećaj da će se desiti nešto jezivo, film koji zapravo ima priču a ta priča je genijalna, film u kome ćete strahovati za likove, film u kome je negativac originalan... Takvih remek-dela je malo. Priča je sjajna, originalna, zvuči blesavo ali uprkos toj blesavosti je užasno jeziva. Takva priča je izrodila vrhunsku misteriju tako da ovo nije smeće koje se trudi da bude horor već je horor koji je pre svega film. Celim tokom priče neprestano ćete očekivati da se nešto jezivo dogodi. Filmotvorci vas sjajno drže u neizvesnosti. U samu misteriju je teško proniknuti tako da i ona predstavlja izazov. Što se tiče ovih jezivih scena, braćo i sestre, ovo sigurno nije za ljude koji su mnogo plašljivi. Ovde imamo jednu od najupečatljivijih scena (za mene zajedno sa onom iz rimejka najupečatljiviju scenu) u hororu ikada. Uz tu scenu ćete prosto namirisati strah. 

Moram opet da ponovim, kada su Japanci u pitanju, oni se ne trude da vam sve nacrtaju i može se desiti da će vam neki detalj promaći, tačnije to će vam se desiti ako budete nepažljivi. Ali kakvi su Japanci generalno, ovo je više nego jasan film. Što se tiče uticaja koji je ovo ostvarenje imalo, dovoljno je videti gomile filmova koje su inspirisane njime. Imamo neke solidne donekle inspirisane (Ju-On serijal, The Grudge smorijal), imamo neke koji su praktično kopija (Chakushin ari koji ima potpuno isti koncept). Sadako je postala jedan od najupečatljivijih negativaca ikada. Naravno njene kopije, osim Samare, nemaju ni blizu efekat kao ona (naročito one podrigujuće devojčice iz The Grudge smorijala). 

Na kraju, reći ću samo da je poštovani Dejan Ognjanović ovom filmu dao 5/5 tako da vam bolja preporuka od te ne treba. Na vama je samo da pogledate ovaj film i budete pre svega oduševljeni a potom i prilično preplašeni. Ako volite horor, ovo je obavezno gradivo za vas.

Zanimljivosti:
Efekat kretnje Sadako je izveden na sledeći način. Pre svega Rie Ino, studentkinja glume je izvela sjajno pokrete. Potom su snimili taj njen hod ali u filmu su taj snimak pustili u nazad. Horor film koji je najviše novca zaradio u istoriji Japana. Sadako i Shizuko su donekle inspirisane stvarnim likovima. Krupan plan oka Sadako je snimljen sa jednim od glumaca a ne glumicom koja je inače tumači.

Naj scena:

Za mene, uz scenu iz rimejka, najbolja horor scena ikada.

Moja ocena: 10/10

Drugo Mišljenje: Ringu (1998)

The Batman vs Dracula: The Animated Movie (2005)

Žanr: Animacija | Akcija | Horor | Triler

Režija: Michael Goguen, Seung Eun Kim, Sam Liu, Brandon Vietti

Glumci: Jeff Bennett, Alastair Duncan, Richard Green...

Priča:

Gotham City je u opasnosti, ne samo od Džokera i Pingvina koji su pobegli iz zatvora već od stvorenja noći...

Moj osvrt:

Do ovog, već sam pogledao dva animirana filma o Betmenu. Mask of Phantasm je bio odličan, Batman & Superman ok. Ovaj film je imao solidan potencijal, finu ideju ali je prilično zabrljao, a evo i u čemu. Pre svega veliki problem je animacija. Tu naravno ne mislim na njen kvalitet već na način na koji su nacrtani likovi. Svi prethodni Betmen crtani filmovi i serije su se držali istog koncepta koji je bio odličan. Ovde su toliko preterali da im likovi liče na neke kreature. Džoker izgleda kao neko ko je pobegao sa ostrva doktora Moroa (slika). 

To deluje toliko očajno i iritirajuće. Ima to i nekog šmeka u horor scenama, ali do vraga, reč je o inteligentnom zlikovcu a ne o deformisanoj budali. Pingvin je nacrtan ok ali njegova uloga ovde je mizerna. Drakula izgleda suviše šablonski,  razvučeno, kao kada bi ga neki karikaturista crtao. Ostali likovi izgledaju kao da su ispali iz ove nove Cartoon Network produkcije o kojoj mislim sve najgore pošto su emitovanje genijalnih stvari zamenili prikazivanjem generičkog smeća za zaglupljivanje dečurlije. 

Priča je nešto oko čega su se mogli više potruditi. Da su tu uložili dovoljno napora, mogao bih zatvoriti oči na ovu glupavu animaciju likova. Pre svega način na koji je objašnjeno kako je Drakula završio u Gotamu je jadan i neubedljiv. Potom se pojavljuju svi šabloni koje smo videli manje-više u svim Betmen/Supermen crtaćima/filmovima. Ko želi još jednom da gleda standardne Betmenove probleme sa ženama? Ah da, kako da ugroziš Betmena ako nema devojku. Druga stvar je nešto što me sve više nervira u superherojskim filmovima. Imamo heroja koji je zilion puta spasio svet. Potom se pojavi (spoiler) beskućnik koji uopšte ne deluje kao da je pijan i pamalo usporen (ovo je bio sarkazam) i izjavljuje kako je video senku slepog miša kada je jedna osoba nestala. 

To je bilo dovoljno da policija zapuca na Betmena. WTF, izjava pijanog beskućnika da je video senku... pucati u lika za koga sumnjaš da je oteo nekog bez pokušaja da ga uhapsiš i otkriješ šta se desilo ili gde su ti oteti likovi. Još jedna loša stvar je što se neretko gubi vreme na stvari koje uspore film. Koga uopšte zanima deset minuta pravljenja leka protiv vampirizma od kojih su 9 minuta konstantno iste scene neuspeha. A sad ovo malo dobrih stvari. Uprkos ovim lošim stvarima, film nije bio dosadan. Povremeno je bio i prilično zanimljiv. Atmosfera u određenim scenama je baš kao u nekim old skul hororima. To je moglo mnogo više da se eksploatiše. Muzika je genijalna. Konstantno se čuju sablasne i/ili preteće melodije što dodatno pojačava pomenutu atmosferu. 

Glumci koji pozajmljuju glasove su odlično odradili svoj posao a moram pomenuti da Drakuli glas pozajmljuje moj miljenik, Piter Stormer. Iako mi je zvučao blesavo, ovaj duel Drakula vs. Betmen mi se prilično dopada i neke ideje su odlične. Tu pre svega mislim na simboliku slepog miša koja ima značenje i za jednog i za drugog. To su sasvim fino iskoristili. Drakula je predstavljen kao do sada najopasniji protivnik Betmenu. Zbog toga mi se čini da su film možda mogli malo drugačije završiti. I ovaj kraj je sjajan, ostavlja dobar utisak ali opet, možda se ovaj duel mogao još produžiti u nekom narednom filmu gde će animatori i scenaristi zapravo znati šta rade.

Naj scena:

Konačni okršaj koji uz još neke scene nosi simboliku duela dva "slepa miša".

Moja ocena: 5/10

Geomi sup (2004)

Alternativni naziv: Spider Forest

Žanr: Drama | Triler | Misterija | Horor

Režija: Il-gon Song

Glumci: Woo-seong Kam, Jung Suh, Kyeong-heon Kang...

Priča:

Kang Min je prisustvovao jezivom događaju u misterioznoj šumi. On pokušava da pronađe odgovore zašto ga svi putevi vode tamo.

Moj osvrt:

Kako vreme prolazi sve sam sigurniji da mi je nešto veliko promaklo u Audition-u Takashi Mike-a tako da se spremam taj film pogledati još jednom. Zašto to kažem? Zato što mi je ovaj film sasvim ok a deluje mi siromašniji od Mike-ovog čeda. Ono što većina očekuje od Azijata, to je da im je film neuporedivo jeziviji od holivudske produkcije. E ovde od toga nema ništa. Zašto? Zato što je ovo drama sa primesama trilera. Osim u jednoj sceni ubistva, od neke napetosti, jezivih scena, manje više nema ništa. Ali zato imamo jednu sasvim solidnu dramu koja je upakovana u genijalnu simboliku. Idemo redom. Pre svega videćemo deo ključnog događaja u filmu. Posle toga se priča razvija. 

Verujem da većina vas zna kako Azijati ne mare baš puno da objašnjavaju stvari i kako mrze hronologiju već su im scene uglavnom vremenski razbacane po filmu. To je ovde maksimalno prezentovano. Verujem da uverzirani gledaoci neće imati problema da prate hronologiju priče. Jedini problemičak je što likovi prilično liče jedni na druge. Srećom ovde nema puno likova ali ću vam reći da postoje tri žene, jer sam se i sam zamalo zbunio zbog toga. U centru priče imamo ubistvo, imamo čoveka koji želi da pronađe odgovore. Film vam do samog kraja neće biti uopšte konfuzan, ali u zadnjih pet minuta, ako niste dovoljno pazili, u glavi će vam se otvoriti gomila pitanja. 

Mali saveti: Pažljivo slušajte priče o misterioznoj šumi i priče o našem glavnom liku. Verujem da ćete dešavanja u kojima on učestvuje lako ispratiti. Ako sve ovo ispoštujete, ova sasvim solidna simbolika vam neće predstavljati problem. Ja nisam bio dovoljno pažljiv pa sam morao ponovo premotavati film na neke scene i mogu vam reći da se isplatilo. Jedno vreme mi je sve ličilo da će biti po vazda eksploatisanom holivudskom sistemu "sve je to u čovekovoj glavi". Ok, ima i toga, ali nije ona varijanta kada ste gledali ceo film i u njemu se zapravo ništa nije dogodilo već smo sve vreme gledali projekciju uma jednog lika. 

I takvi filmovi umeju da budu vrhunski pod uslovom da se u filmu zapravo nešto desilo (A Beautiful Mind, The Shining) ali umeju i da budu bezvezni kao npr. Reeker koji je očajna kopija superiornijeg Dead End-a. Atmosfera filma je turobna i ostavlja upečatljiv utisak. Kada se tome dodaju genijalne melodije onda rezultat možete samo da zamislite. Nekom može zasmetati malo sporiji ritam filma ali upravo takav ritam je sjajno uklopljen u ovu atmosferu i ja tu nemam nikakve zamerke. Sve u svemu ovo je sasvim solidna kombinacija drame i trilera koju svakako preporučujem.

Zanimljivosti:

U filmu se potkrala jedna greška. Položaj stopala mrtvog čoveka nije isti u svim flešbekovima.

Naj scena:

Rasplet koji može da izazove veliku konfuziju ako niste pažljivo pratili priču.

Moja ocena: 6/10

And Soon the Darkness (2010)

Žanr: Kriminalistički | Misterija | Triler | Horor
Režija: Marcos Efron
Glumci: Amber Heard, Odette Annable, Karl Urban...

Priča:
Dve prijateljice su se našle u malom argentinskom mestu. Posle kratke rasprave one se razdvajaju. Ubrzo jedna od njih nestaje. Druga mora da je pronađe pre nego što se desi ono najgore.

Moj osvrt:
Prvih pola sata gledaćete spot u kooperaciji National Geographic i MTV. Dve devojčice se šetaju prelepom prirodom, dve devojčice se vozikaju prelepom prirodom, dve devojčice leškare u prelepoj prirodi... BOOOORRIIIIINNNG. Pogledajte Into The Wild, tamo te scene i te kako imaju smisla. Ovde se ništa ne dešava, tačnije čekamo da se dogodi nešto dok njih dve šetuckaju na sve strane. Doduše imamo i minut vremena bitnih stvari u tom prvom delu filma. 

Kada ono glavno krene, već ćete videti šablon. Američki turisti u malom mestu. Koliko puta ste videli tako nešto? U tom malom mestu žive ljudi koji baš, gle čuda, i ne vole Amerikance. U tom istom mestu živi šerif koga, gle čuda, baš briga za Amerikanku koja je nestala. Tu se pojavljuje i misteriozni, gle čuda, Amerikanac koji želi pomoći. Ok, moglo je i ovo biti zanimljivo, ali na žalost nije. Mnooogo nelogičnih i glupavih stvari se dešava, ali kako neki od vas već dobro znaju, ja retko zatvaram oči na glupe i nelogične stvari. 

To nisu one nelogičnosti gde će naši likovi prihvatiti pomoć čudnih tipova koji ne ulivaju poverenje na prvi pogled. Ne, braćo i sestre, takve stvari su još i svarljive. Ovde imamo mnogo veće bisere tipa, lik koji može u zubima da nosi jednu od ove dve koščate devojčice beži od jedne od njih kao đavo od krsta. Ili ona već dobro poznata klasika, "čoveče, ovo izgleda kao žestoko opasna situacija u kojoj može glava da se izgubi, hajde da ne zovem pomoć koja je na dva koraka od mene i uđem sam". 

Kada je vrhunac filma stigao, već me nije bilo briga za glavne likove. Jednostavno sve ovo je glupi šablon u kojim američki turisti nadrljaju od neameričkih neandertalaca koji su svi povezani jedni sa drugim. Hostel (prvi) je na sličan šablon ali barem ima nekog šmeka. Ovo na žalost nema ništa vredno pažnje. Ovako loše iskoristiti Karl Urbana i dve simpatiče ali malo mnogo koščate slatke devojčice i napraviti očajan triler... stvarno šteta.

Zanimljivosti:
Ovo je rimejk engleskog trilera iz 70tih u kom dve Britanke odlaze u Francusku.

Naj scena:

Kako sam na gluposti, nelogičnosti i šablone ostao ravnodušan, priroda i dve devojčice u njoj, iako vrhunski smarajuće scene, ostavile su najbolji utisak.

Moja ocena: 2/10