100 Feet (2008)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Eric Red
Glumci: Famke Janssen, Bobby Cannavale, Ed Westwick...

Priča:
Marni Vilson u samoodbrani ubija muža koji ju je zlostavljao i biva osuđena na kućni pritvor. Ubrzo, ona otkriva da je u kući nasilnički nastrojen duh njenog bivšeg muža.

Moj osvrt:
Iskreno, nisam očekivao neki spektakl od ovog filma, ali nisam ni očekivao ovoliko rupa u njemu. Priča je jednostavna. Marni Vilson koju tumači prelepa Famke Jansen ne sme da se udalji 100 stopa od kuće, inače uređaj to signalizira i ako se u roku od tri minuta ne vrati u dozvoljeno područje, policija dolazi.

E sad pazite ovu debilnost. Kada ona posprema kuću, odlazi u podrum u kom po udaljenosti ne bi smela biti, ali konta da ima dovoljno vremena tj. da će se u roku od ta tri minuta vratiti u dozvoljeno područje. ALI, kada god joj neko dolazi u kuću ili zvoni na vrata, ona se proteže iz dozvoljene zone da bi došla do ulaza. WTF!?!?. Zar joj treba tri minuta da pređe dva koraka, otvori vrata, zatvori ih i vrati se ta dva tri koraka. I to se ponavlja milion puta u filmu. Duh njenog muža se pojavljuje par puta ali retko kada vas zaista uplaši.

Onda jedna od najdebilnijih scena u istoriji kinematografije. Noć veštica je i naša Famke se maskirala u Snežanu (iz Snežana i sedam patuljaka), i izgleda tako da bi joj i sa 5 i sa 55 godina uzeo i slanu bombonu iz ruke. Ali neeee braćo, klinje od par godina rezonuju da je ona nevaljala teta i niko ne želi da joj priđe i uzme išta od nje. Zbog ove gluposti iskreno se nadam da će se scenaristima ogaditi pisanje narednih... pa recimo zauvek.

Pošto je glavni cilj osloboditi se duha, fora je da se sve njegove stvari izbace iz kuće i sve će biti ok. Posle tog otkrovenja i debil shvati koja je još stvar ostala za izbacivanje. Ali izgleda da debil ima više mozga od naše glavne junakinje. Čak vam se jednom i učini tj. ponadate se da je i ona to skontala. Ali, kao što kažu naši stari, nada je đavolja rabota. Zato se ne nadajte da ćete ovde gledati iole solidan film. Ako nemate pametnija posla, može vam biti jednoipočasovna polu zabava, jer hvala Bogu, barem nije dosadan.

Zanimljivost:
Cela ideja o 100 stopa je pogrešna, jer to je prosečna visina desetospratnice, pa vi sada zamislite kako je ona uspela da se udalji sto stopa u okviru svoje kuće.

Naj scena:

Ljubomorni muž iskaljuje svoj bes na nepoželjnom posetiocu.

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: 100 Feet (2008)

Deep Rising (1998)

Žanr: Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Stephen Sommers
Glumci: Treat Williams, Famke Janssen, Anthony Heald...

Priča:
Grupa naoružanih otmičara upada na luksuzni brod na Južnom Pacifiku u nameri da ga opljačka. Umesto toga, oni se bore protiv ogromnih, ljudožderskih morskih nemani koje su zauzele brod pre njih.

Moj osvrt:
Još malo o radnji: Te otmičare do broda prevozi trojka pozitivaca, a na samom brodu, čisto da u filmu imamo i lepo žensko, čeka prelepa, preslatka, Famke Jansen. I tako oni upadaju u taj brod da bi ga opljačkali, ali pre njih neka zverinja su se pojavila i napravila ršum. Inače ta zverinja vidimo prvi put posle cirka pedeset minuta, tako da sam se dotle prilično smorio. Odatle film je nešto kvalitetniji, tj. zanimljiviji. Efekti tih spodoba su za vreme kad je pravljen film, sasvim ok. E sad generalno o lošim stvarima. Pod jedan, gluma. U filmu imamo dosta ok glumaca ali svi do jednog su u fazonu "Bože u kakvom filmu ja glumim". Kao da ih mrzi da izgovaraju svoje rečenice i kao da hoće da se smeju posle svake od njih.

A humor... o braćo.. toliko je isilovan i toliko bezvezan i ubačen na tako očajna mesta da prosto ne mogu da poverujem. A sami likovi... pa šta da vam kažem. Da bi scene sa zverima bile napete, morate da strahujete za likove. Osim jedne polusimpatične budale, u ovom filmu vas lagano briga za sve ostale. E sad, loša gluma, kasna pojava živuljki, nebitni likovi, očajan humor... pa šta je ovde vredno pažnje? Pa eto, imamo zverke na brodu koje zagorčavaju život likovima i proždiru ih na odvratan način. Dovoljno za zabavu, premalo za ok film.

Zanimljivost:
Somers za malo nije odustao od toga da Famke Jansen glumi u filmu zato što je bila suviše poznata posle GoldenEye.

Naj scena:

Suočavanje sa najvećom zverkom.

Moja ocena: 4/10

The Midnight Meat Train (2008)

Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Ryûhei Kitamura
Glumci: Vinnie Jones, Bradley Cooper, Leslie Bibb...

Priča:
Fotograf iz Nju Jorka proganja serijskog ubicu.

Moj osvrt:
Kako ćete primiti ovaj film zavisi od toga da li ste čitali nešto od Klajv Barkera. Ovaj film je pravljen po priči iz njegovih čuvenih Knjiga Krvi. Priča je naizgled jednostavna, fotograf koji se bori za posao pokušava da noću fotografiše nešto zanimljivo i tako naleće na ubicu koga ovde tumači neprejebivi Vini Džons. Lik je kao stvoren za ovu ulogu. On vam ne daje puno vremena da se zapitate da li je on taj, već posle prve scene ostanete zabezeknuti. E sada nešto što moram da napomenem. Ubistva su krajnje brutalna. Sada, da li se mogu meriti sa onim iz Saw, mogu po brutalnosti ali ovde traju prilično kratko. Za razliku od Saw koji ide na to samo da šokira, ovde se dosta uložilo na efekte. Uopšte nisam ljubitelj tih stvari, ali neke od ovih brutalnosti sadrže sjajne fazone.

Sada ću vam izneti jednu zanimljivost na osnovu koje možete zamisliti neki od efekata. Sigurno ste u nekim filmovima ili serijama gledali kada nekom seku glavu na giljotini, i potom je pokazuju masi. Da li ste se ikada zapitali zašto dželat pokazuje tu glavu masi? Verovatno da ne. Čovekova svest posle odsecanja glave traje oko osam sekundi, tako da glavu ne pokazuju masi, već glavi pokazuju masu. Bolesno i jezivo, znam, ali tako je. E to su sjajno iskoristili za jedan od efekata. Van te koljačine, postoje scene u kojima naš glavni lik koga tumači simpatični Bredli Kuper proganja Vinija Džonsa. Braćo moja, kako tu ima nekoliko napetih scena. E sada dolazim do najškakljivije stvari, a to je sam kraj. Naravno neću vam ništa odati tu. Mnogi ljudi ne prihvataju ovaj film zbog samog kraja. To je zato što mnogi ljudi nisu pročitali ništa Barkerovski i ne mogu da ih krivim. Meni je kraj sasvim bolesno dobar, mada neke scene jednostavno moraju da se prihvate kakve jesu. Zato, ako se odlučite za ovaj film, treba vam jak stomak u nekim delovima i otvoren um... Jednostavno to je Klajv Barker, a on je bolestan i genijalan ludak... naviknite se na to.

Zanimljivost:
U jednoj od galerija u filmu nalaze se slike samog Klajv Barkera.

Naj scena:

Jedno od gore nagoveštenih ubistava.

Drugo Mišljenje: The Midnight Meat Train (2008)

Moja ocena: 7/10

The Amityville Horror (1979)

Kod nas nazvan: Strava Amitvila
Žanr: Horor
Režija: Stuart Rosenberg
Glumci: James Brolin, Margot Kidder, Rod Steiger...

Priča:
Tek venčan par se useljava u kuću u kojoj je počinjeno ubistvo i doživljava čudne stvari koje ih teraju odatle.

Moj osvrt:
Braćo, ovo je jedan od ubedljivo najdosadnijih horora koje sam pogledao. Imam mnogo strpljenja ali uz ovaj film sam se smorio k'o rezervni točak. Privukao me je pričom, onda me je privuklo to što je inspirisan istinitim događajem a i to što je jedan od horora sa najvećom zaradom u istoriji kinematografije. Ovo da je istinita priča, potvrđuju svi likovi koji se pojavljuju na filmu. Naravno mislim na likove, ne na glumce. Postoje mnoge emisije u kojim se pojavljivao bračni par o kome se radi u kojim su pričali šta im se sve dešavalo. Oni tvrde da je svaka scena iz filma istinita... Ne bih dalje o tome.

Znači taj bračni par se useljava sa svojom decom u tu kuću. Ko god uđe u kuću oseća da je tu nešto gadno, pa se i ljudima koji su ušli tu dešavaju nasumične loše stvari. Najgore od svega je to što niko osim glavnih likova ne uspeva da se zadrži u kući, već samo drugi osećaju probleme. WTF. Vremenom, njihova kćer stiče imaginarnog prijatelja, suprug počinje da biva sve nervozniji i osetljiviji (da li ovo nekog podseća na The Shining), dok ženi ne smeta manje više ništa. WTF2. Najveća glupost je kada im prijatelji dolaze u goste i prijateljica pre ulaska u kuću oseća "demone" i iako nije nikada bila u kući ona ZNA da su oni u podrumu. WTF3.

Ako im se to stvarno desilo, žao mi ih je, a ako nije, e onda su stvarno udareni kad nisu uspeli ništa bolje da smisle. Generalno ako na ovaj način hoće da me ubede da je ovo što se dešava istina, gadno mi vređaju inteligenciju. Što se tiče "strašnih" scena, jedna je tako što mačka iskoči i prepadne vas, tj trgne, a druga je sa prozorom i to je to. Što se tiče glume, Džejms Brolin izgleda opako u ovom Sokrates izdanju i on je sasvim ok glumac.

Ostali su tako jadni i tako izveštačeni i neubedljivi. Naravno uvek isključim decu iz toga, ali ovog puta bi uključio jednu klinku. Da izađu na ulicu, za cirka dva i po minuta bi našli dete koje ne bi bilo toliko izveštačeno. Ali nije bitno, deca su pa im se prašta. Ipak, pošto sam gledao The House of the Devil, ovaj horor ne može još da nosi titulu najdosadnijeg, ali mu se opasno približio. Sve u svemu, film samo za najstrpljivije.

Zanimljivost:
Džejms Brolin se sprijateljio sa ljudima o kojim se radi u filmu ali nikada nije poverovao u njihovu priču. Da bi bolje promovisali film, glumci su posetili pravu kuću u Amitivilu.

Naj scena:

Malo iznenađenje na prozoru.

Moja ocena: 3/10

Ôdishon (1999)

Alternativni Naziv: Audition
Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler
Režija: Takashi Miike
Glumci: Ryo Ishibashi, Eihi Shiina, Tetsu Sawaki...

Priča:
Udovac pristaje da posmatra devojke na specijalnoj audiciji koju je organizovao njegov prijatelj pod izgovorom snimanja filma a u cilju da mu pomogne da pronađe ženu. Ona koja ga fascinira izgleda kao da nije ono za šta se predstavlja...


Napomena:
Pošto sam pročitao brojne analize ovog filma i uvideo da su mi neke stvari možda promakle, spremam se na njegovo ponovno gledanje tako da budite rezervisani kada je naredni tekst u pitanju.


Moj osvrt:
Kada neko ko je ljubitelj horora vidi da je ocena tog filma na imdb-u 7 ili viša, prosto se upiški od sreće. Onda film koji pogleda bude fenomenalan (The Ring, The Mist, Saw..), ili onakav kakav ga i smatraju na imdb (Descent) ili malo slabiji ([REC]), ali u svakom slučaju zadovolji. Ovaj film ima 7.3 pa sam očekivao vrhunski horor, a pošto dolazi iz Azije, očekivao sam i par prepadajućih scena. Samo jedna rečenica o glumi pre nego što pređem na analizu filma, gluma je sasvim ok. E sada, film ima malo duži uvod, što me nekako podseća na Hičkoka. Kod ovog majstora, dok dođe ovo glavno, on fenomenalno upozna gledaoca sa svim likovima, zabavi sa nekoliko dobrih dijaloga i BAM počinje. Ovo baš i nije toliko Hičkokovski ali je dovoljno dobro bilo da drži pažnju, mada sam ja prilično strpljiv kad su filmovi u pitanju. Posle nekih više od pola sata imamo prvi nagoveštaj šta bi tu moglo da se desi... ali nikako da se desi.

Jedan deo filma, sa finim mozgojebom, podseća na Basic Instinct filmove, gde Šeronka prosto izuva dva lika za koja mislite da ih je teško izuti. Posle mozgojeba sledi jedan san glavnog glumca gde se njemu otkrije cela istina o toj devojci. Šta koji... Taj san ima ekstremno bolesnu scenu koja je ono najbolje što se da videti u filmu. Posle petnaestominutnog sna, dolazi kao ono što smo čekali, a to je užasavajuće razočaravajuće. Kao kada bi vas neko zvao da probate vrhunsku tortu a servirao vam slan šlag. Onda kažu da ovo nije glupo mučenje kao u filmu Saw već je ovo inteligentan film. Ko tako misli, debelo je promašio poentu filma Saw (naravno prvog i trećeg dela najviše). Tu uopšte nije reč o mučenju, tu su psihologija i ideja u prvom planu. Jedna Kramerova rečenica "Most people are so ungrateful to be alive." vredi više od ovog Auditiona, barem hiljadu puta.

Zanimljivost:
Kada je film prikazivan u Roterdamu, mnogi ljudi su napustili salu, a u Švajcarskoj, jedna osoba se onesvestila i trebalo joj je ukazati pomoć. Kontam da je to pre od dosade nego od nekog velikog šoka.

Naj scena:

Deo sna.

Drugo mišljenje: Ôdishon (1999)

Moja ocena: 4/10

Dracula (1958)

Kod nas nazvan: Drakula
Alternativni Naziv: Horror of Dracula
Žanr: Horor
Režija: Terence Fisher
Glumci: Peter Cushing, Christopher Lee, Michael Gough...

Priča:
Nakon što Džonatan Harker napadne Drakulu u njegovom zamku, vampir dolazi u obližnji grad gde napada Harkerovu porodicu.

Moj osvrt:
Na početku da napomenem da se film češće može naći pod ovim alternativnim nazivom. Za nekoliko dana očekujte i recenziju Brem Stokerove knjige Drakula. Ovaj film baš i nema toliko veze sa knjigom, ali neću puno o razlikama jer ispašće da nije vredan gledanja a to bi bila nepravda prema njemu. Bilo mi je teško u početku da izbacim iz glave i knjigu i Kopolinu verziju Drakule koja je najvernija Stokerovom romanu. Ako niste čitali knjigu, biće vam lako da "uđete" u ovaj film. Inače, uz legendarnog Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922) (i njega ću vam predstaviti) ovo je najuspešniji film o Drakuli. Kada budem pisao o knjizi, daću vam malo i istorijskih činjenica o čuvenom grofu.

U ulozi Drakule ovde se našao legendarni Kristofer Li (Saruman iz The Lord Of The Rings), Van Helsinga glumi još jedna legenda, Piter Kašing i od njih uvek možete očekivati kvalitetnu glumu. Što se tiče priče i same radnje, ona počinje prvog sekunda filma. Nema nikakvog specijalnog uvoda, nema neke pripreme, a s obzirom da traje osamdesetak minuta, možda je tako i bolje. Mada bih voleo da je film malo duži i da se malo sporije odvija. Događaji se samo smenjuju kao na traci, ali ponavljam, to nikako nije mana ovog filma. To je samo moja želja da se od ovoga napravi barem dvočasovni spektakl jer film tako dobro izgleda za godinu kada je napravljen.

Unutrašnjost Drakulinog zamka (bez obzira što je u Nemačkoj a ne u Transilvaniji) izgleda prelepo, okruženja gde je sniman film sjajno. U današnje vreme, teško je videti tako lepe scene (naravno ne mislim na scene prirode) u današnjim filmovima a da nisu napravljene uz pomoć računara. Ovaj film je obavezno gradivo za fanove horor filmova, pogotovu ako su vam dojadile splačine poput Dracula 2000 propasti, ili ovi novi horori gde od njih dvadeset jedva jedan vredi pogledati.

Zanimljivost:
Kristofer Li koji ovde glumi Drakulu izgovara samo trinaest rečenica u ovom filmu. On je u nekim scenama morao nositi sočiva, ali problem je tu bio jer kroz njih skoro ništa nije mogao videti pa je nekoliko puta u toku snimanja totalno skretao sa predviđenih putanja. Inače, on je zaradio 750$ za ovu ulogu a film je kasnije zaradio više od 20.000.000$

Naj scena:

Okršaj Drakule i Van Helsinga.

Drugo mišljenje: Dracula (1958)

Moja ocena: 7/10

Twilight Zone: The Movie (1983)

Kod nas nazvan: Zona Sumraka
Žanr: Fantastika | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: John Landis, Steven Spielberg, Joe Dante, George Miller
Glumci: Dan Aykroyd, Albert Brooks, Vic Morrow...

Priča:
U ovom filmu postoje četiri segmenta. Za svaki od njih zadužen je po jedan čuveni režiser koji je dao svoju verziju neke od klasičnih priča iz čuvene Rod Sterlingove serije.

Moj osvrt:
Ako na žalost niste gledali seriju Zona Sumraka, barem ste čuli za nju. Što se mene tiče, to je bio vrhunac originalnosti u to doba. Sećam se recimo jedne serije gde su dva lika u nekom okruženju koje je samo zlato. Pošto su naravno pohlepni oni nose zlata sa sobom koliko mogu da ponesu. Kasnije umiru od gladi ili žeđi, ne sećam se, jer je sve što ih je okruživalo bilo zlato. Na njihova tela kasnije naleću dva lika u čudnom vozilu i potom se ispostavlja da su pokojnici nekako putovali kroz vreme i obreli se u budućnosti u kojoj je zlato potrošni materijal jer su ljudi skontali kako da ga proizvode. Ludilo zar ne. Ili jedna epizoda u kojoj lik sve vreme telefonom priča sa nekom ženom i kada kasnije kreće da je upozna, pronalazi telefon pored statue žene. Hajde sada da se malo bavim ovim filmom. Prolog je ok, dva lika koja se voze usamljenim putem, da ne širim dalje ionako je kratka priča.

Prvi segment je režirao John Landis. Radi se o liku koji je rasista i nacionalista u najgorem mogućem smislu. Sudbina se poigrala s njim na fenomenalan način tako da će se on naći u koži onih koje najviše mrzi. Ne želim dalje da otkrivam, prijatno ćete se iznenaditi. Drugi segment je najsporiji od svih. Za njega je zadužen čuveni Stiven Spilberg. Ovaj segment je poučan. U njemu postoji jedan misteriozni lik koga glumi Sketmen Kroters (The Shining). On ide po staračkim domovima u cilju da promeni stavove starih ljudi na neverovatan način. Treći segment je režirao Džo Dante. Ovo je zaista fenomenalan segment. Prelepa Ketlin Kvinlan glumi ženu koja prolazi kroz neki gradić. Slućajno automobilom obara dečaka sa bicikla. Potom ga vozi kući i tu počinje gomila čudnih stvari. E tu postoji nekoliko ludačkih scena koje će vas definitivno oduševiti. Poslednji segment je možda i jedna od najčuvenijih priča iz serijala Zone Sumraka. To je ona kada čovek misli da vidi nešto na krilu aviona što ima cilj da ih obori. Sećam se tog segmenta koji je ponovo uspeo da me oduševi. Sve u svemu u filmu se pojavljuje nekoliko sasvim solidnih glumaca, na čelu sa, ponavljam još jednom, preleom Ketlin Kvinlan, (Žena je sada u poznim godinama, ali je i dalje prelepa), Džonom Lajtgouvom (Treći Kamen od Sunca) i Sketmen Krotersom, priče su veoma zanimljive, tako da ovaj film svakako treba pogledati. Ja sam zaista uživao uz njega i mogu vam reći da me je ubedio da pogledam originalnu seriju ponovo.

Zanimljivost:
Prvo se razmišljalo o tome da film bude jedna priča, ali su kasnije odustali od te ideje i dali čuvenim režiserima da svaki sa svojom ekipom režira jednu od priča iz serijala.

Naj scena:

Pojava čudnog stvorenja na krilu aviona.

Moja ocena: 7/10