The Human Centipede II (Full Sequence) (2011)

Žanr: Kriminalistički | Drama | Horor

Režija: Tom Six

Glumci: Laurence R. Harvey, Ashlynn Yennie, Maddi Black...

Priča:

Inspirisan radom fiktivnog doktora Heitera, poremećeni usamljenik Martin sanja o tome da napravi stonogu od 12 ljudi i kreće da ostvari svoju fantaziju. 

Moj osvrt:

Kada sam pisao o prvom delu filma, ovaj blog je bio na svojim počecima tako da uz standardno slabe tekstove, nisam puno ni analizirao ideje filmova. Sama ideja ljudske stonoge je dovoljno bolesna da privuče pažnju. Nekako, ona mi zvuči kao oni stari monster filmovi koje sam rado gutao kao klinac. Ono što smo dobili od prvog dela bila je potpuno jadna priča sa idiotima umesto likova i scenarista. Tom Six jeste napravio nešto bolesno, to stoji. Ovaj nastavak je najavio kao još bolesniji. Što se toga tiče, prvi deo kada se uporedi sa ovim deluje kao filmić za dečicu. Ovo je toliko bolesno da ako niste gledali Srpski Film, biće vam potpuni šok i verovatno i najbolesnija stvar koju ste videli u životu.

Koliko god to mnogi osporavali, Srpski Film je ostvarenje napravljeno sa ogromnim mudima i velikom inteligencijom. Preterali jesu, ali su dostavili ono što treba. Ovaj film je takođe napravljen sa velikim mudima, ali se ona nalaze tamo gde bi mozak morao biti. Za razliku od prvog dela koji se samo bavi tom stonogom, ovde imamo razvoj jednog lika pa tek onda bavljenje tom jezivom kreaturom. U prvom delu smo imali doktora budalu, ovde imamo zaostalu budalu koja je opsednuta filmom The Human Centepiede. On je maleni, astmatični debeljko koji još kenja u gaće i plače kada mama viče na njega. Možete zamisliti onda na šta liče njegove operacije. On radi kao čuvar na parkingu gde pronalazi svoje žrtve. Naravno, dok on polako onesvešćuje/ubija jednu po jednu, niko drugi ne bane na parking, bilo da je dan ili noć. Već dobro znate da ne trpim ovakve bulšitarije pa ću vam izneti još koju. 

Lik je naravno opsednut i "glumicom" iz prvog dela filma pa je poziva na lažnu audiciju za film Kventina Tarantina. Sjajna ideja. Kako se samo nisam setio toga ranije? Znači posle pisanja ovog posta, telefon u ruke i moj plan da upoznam Šarliz Teron, Milu Jovović, Mišel Rodrigez i Dajanu Lejn će se konačno ostvariti bu ha ha ha ha ha. Mislim da vam je već prilično jasno kakvi moroni su pisali ovaj scenario. U prvih sat vremena debeljko prikuplja svoje žrtve a film se bavi i njegovim životom. Ima tu i scena koje su i gledljive ali sve u svemu ceo film je jedva podnošljiv za gledanje. Jedina donekle pozitivna stvar je bolesna atmosfera koja je potkrepljena odsustvom boja i odvratnim ali upečatljivim soundtrackom. 

Kada već dođe do tog stonoga dela, tu imamo gomile odvratnosti i šokova. Ko se loži na ove stvari koje bez i malo mozga igraju na tu kartu, neka izvoli. Ovde ima vazda bljuvotina za gledanje. Kao ljubitelj horora i bolesnih stvari, nemam ništa protiv toga, ali ovo je i više nego besmisleno.

Zanimljivosti:

Film je originalno snimljen u boji ali je Tom Six odlučio da ga edituje i promeni u crno-beli. Jedina boja koja se vidi je braon, pa vi sada braćo i sestre pretpostavite šta je to ovde imalo boju. Kada se Laurens R. Harvi pojavio na audiciji (gde ga nađoše ovakvog), Tom Six je tražio od njega da siluje stolicu što je ovaj uradio. 

Naj scena:

Hranjenje prave stonoge i sukob sa susedom.

Moja ocena: 1/10