Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922)

Alternativni naziv: Nosferatu, Nosferatu a Simphony of Terror
Žanr: Fantastika | Horor | Misterija | Ljubavni
Režija: F.W. Murnau
Glumci: Max Schreck, Greta Schröder, Ruth Landshoff...

Priča:
Vampir, Grof Orlok pokazuje interesovanje za nekretninu koju mu nudi agent Hater, kao i za njegovu ženu. Klasik koji je zasnovan na čuvenom romanu Brema Stokera.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, predstavljam vam nešto što je praktično postavilo temelje horora kao žanra a ujedno je i monumentalno ostvarenje kinematografije. Priča je zasnovana na čuvenoj knjizi Brema Stokera i prilično je poštuje što se ne može reći za kasnija ostvarenja (čast Kopolinoj verziji) koja su imala manje ili više kvaliteta i/ili uspeha. Priča počinje tako što lika koji je pandan Harkeru iz knjige šalju na put da potpiše ugovor sa grofom Orlokom (pandan Drakuli). 

Verovatno mnogi među vama sumnjaju da nemi film može da prenese tu horor atmosferu. Ako ste takvog mišljenja, silno grešite. Ovo što ova filmčina poseduje, retko koji horor ima. Ne znam da li odsustva boja ima udela u tome, ali način snimanja svakako ima. Zbog toga, mnoge scene su savršene i praktično sve su postale antologijske. Većina tih scena, a možda i sve, su snimane na dnevnom svetlu ali iako tu nema noći, atmosfera je neverovatno jeziva, turobna i baš onakva kakvu horor treba da ima. Današnji horori vam i u toku noćnih scena uglavnom dostave smrtonosnu dosadu. Ovaj deluje jezivo i dan danas. Diskutovao sam sa jednom čitateljkom o filmu i ona mi je rekla da je šteta što film ne oboje danas kada to tehnologija dozvoljava. Po mom mišljenju, iako je to odlično delovalo u King Kongu, ovde bi definitivno oduzelo na kvalitetu. 

Za mene, ovo izgleda savršeno baš ovakvo kakvo jeste. Scenografija je posebna priča. U vremenu kada se tu nije Bog zna šta moglo uraditi, majstori su koristili mozak i napravili vrhunske stvari. Obratite pažnju kako izgleda kočija kojom se voze glavni likovi, onda obratite pažnju kako su snimane scene sa zamkom u pozadini, a da ne pričam o legendarnim scenama na stepeništu i na brodu... Remek delo staro 90 godina. E sada ono glavno. Čovek koji je definisao negativca i koga sam nepravedno zapostavljao u mnogim postovima o hororu i negativcima pa i glumi uopšte, njegovo visočanstvo Maks Šrek. O njemu kruže mnoge priče vezane za ovaj film, da to uopšte i nije bio on već pravi vampir ili šta već. Imate gomilu tih legendi po internetu, o tome ne bih diskutovao, koliko god to besmisleno ali i sjajno zvučalo. Predstavio sam vam i film Shadow of The Vampire koji se bavi time. 

Ovo je savršenstvo glume kada treba predstaviti negativca. U toj grupi, uz Maks Šreka za mene stoje Entoni Hopkins bez koga bi, Kad Jaganjci Utihnu bio samo solidan film, Vinsent Prajs kao Abominable Dr. Phibes (a verujem da će tu biti i još poneka uloga kada pogledam ceo njegov opus), i ma šta ko pričao o filmovima Saw, Tobin Bel kao Džon Kramer je redefinisao i oživeo negativce. Kakvi god da su bili Saw filmovi, njegov lik (osim u poslednjem filmu koji su očevidno pisali moroni) je savršen. Verovatno sam opet zaboravio nekog, možete me i vi podsetiti, braćo i sestre. Možda kada vidite Šreka kao Orloka na nekoj od ovih sličica, neće vam delovati tako kao što govorim. Pogledajte film i utvrdićete da je ovo jedan od najjezivijih likova ikada. Svojom kretnjom, ponašanjem, mimikom čovek oduševljava u svakoj sceni. 

Siguran sam da ste svesni epohalnih stvari koje otvore vrata drugima da zablistaju. Tu ne mislim samo na film već na sve što udara temelj i daje osnovu narednim genijalnostima. U svetu kinematografije, ovaj film je bez ikakve sumnje jedna od tih stvari i svakako najveći horor ikada snimljen.

Zanimljivosti:
Grof Orlok samo jednom trepne u filmu. Maks Šrek se pojavljuje u još jednoj ulozi u filmu. On stoji u pozadini dok Hater  i Nok razgovaraju. Film je sniman između avgusta i oktobra 1921. Nosferatu se pojavljuje na filmu nešto ispod devet minuta. Sav originalni materijal i negativi su uništeni zbog tužbe udovice Brema Stokera, mada neki tvrde da jedini original poseduje kolekcionar Šrekovih dela, Jens Geutebrück. Monro, režiser, izjavio je kako je Šrek dovoljno ružan i da ga je zbog toga odabrao za ulogu jer sve što je trebalo je postaviti mu šiljate uši i veštačke zube. Stvorenje koje u filmu nazivaju vukodlakom je zapravo hijena. Film je, zbog preteranog horora, bio zabranjen u Švedskoj sve do 1972.

Naj scena:

Grof Orlok na palubi. Kao i većina, vizuelno genijalna, upečatljiva, zastrašujuća savršena scena. (klikni da uvećaš)

Moja ocena: 9/10