The Ward (2010)

Žanr: Horor | Triler
Režija: John Carpenter
Glumci: Amber Heard, Mamie Gummer, Danielle Panabaker...

Priča:
Kristen završava u ludnici. Tamo upoznaje još četiri devojke i ubrzo saznaje da su svi u opasnosti jer ih proganja duh.

Moj osvrt:
Pre svega napomena: Pregledao sam malo ove ranije postove i video sam da sam greškom filmu Halloween(1978) dao ocenu manje tako da je sada to ispravljeno. Od čoveka koji je stvorio to remek-delo horora stiže nam The Ward. Iako su svi žestoko osuli paljbu po ovom filmu, nekako sam bio ubeđen da Karpenter ne može da napravi nešto toliko loše (da, nisam gledao Ghosts Of Mars). Prva stvar koju sam primetio je genijalna muzika koja po mom mišljenju ne zaostaje za onom genijalnom iz pomenutog Halloween-a. I tu prestaje svako poređenje sa ovim remek-delom. 

Prelepu Amber Herd niko normalan neće smatrati za neku kvalitetnu glumicu, ali neće niko reći da je toliko loša. Ovde ona nije uopšte loša, ona je očajna. Preglumljuje u svakoj prokletoj sceni. Sama pričica, iako ne naročito originalna, i nije tako loša. Imamo malu misteriju oko duha koji se pojavljuje. Tu naravno postavljamo pitanje ko je duhu stiskao pastu od sredine pa je on sada ozlojeđen, ali dobro, progutali smo mnogo puta takve stvari, pa možemo i ovog puta. Pojave duha su nekada veoma dobre tako da će vas fino isprepadati, ne zato što su strašne već zato što su iznenadne. Kasnije ćete uvideti šablon pa ćete tačno znati kada i odakle će se sablast pojaviti. Radnja je smeštena u bolnicu u kojoj ne boravi puno ljudi. Sama bolnica ne deluje naročito sablasno, ali u mraku i dečija soba može biti prepuna užasa. 

Karpenter fino razvija radnju i vidi se da opet ima šmeka za razliku od običnih plagijatora. I sve je to donekle u redu, progutali bi i ceo film da je ostao ovako prosečan do samog kraja, ali ono što nam je servirano na kraju je klasično vređanje inteligencije. Od svih mogućih šablonskih krajeva, Karpenter je izabrao onaj najgori i pljunuo na ono malo dobrih stvari koje je u filmu napravio. Rasplet je takav, braćo i sestre, da ako vas oduševi, ni vi, poput Karpentera, zadnjih dvadesetak godina niste pogledali mnogo filmova. Realna ocena filma je 4 ali samo zbog savršene muzike i par solidnih scena sa duhom poklanjam mu 5.

Zanimljivosti:
Prvi Karpenterov film posle Ghosts Of Mars (2001). Kada su pitali Karpentera zašto on nije komponovao soundtrack, odgovorio je "Iskreno, mnogo sam star za te stvari."

Naj scene:

Nekoliko iznenadnih pojava sablasnog duha.

Moja ocena: 5/10