Kod nas nazvan: Isterivač Đavola 2: Jeretik
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: John Boorman
Glumci: Richard Burton, Linda Blair, Louise Fletcher...
Priča:
Devojka, nekad posednuta, otkriva da demon još uvek obitava u njoj. U isto vreme, sveštenik istražuje smrt njenog egzorcista.
Moj osvrt:
Film koji je pre prikazivanja izgleda bio osuđen na propast. Ok, nije sigurno u rangu prethodnika, ali nije toliko loš kao što mu IMDB ocena (3.6 trenutno) govori. U principu, film je bio ismejan kada je počelo u njemu da se govori o sinhronajzeru, mašini koja omogućava zajedničku hipnozu. Zanimljivo da je to publici teško da proguta, s obzirom kakva sranja se sve kotiraju kao kvalitetni filmovi. Pomenuću samo ovaj nazovi film od pre par postova Social Network. Kao smo preinteligentni da sinhronajzer primimo kao izum a kao je kul kad lik za par sekundi isprogramira Boga oca.
Kad smo kod programiranja, ljudi koji su gledali recimo Hakere sa Anđelinom Žoli, možda su primetili da ona kuca ip adresu koja počinje čini mi se sa 300 ili 500. Programer koji gleda to oseća se kao profesor srpskog jezika kome u filmu servirate 45. slovo azbuke. U istom filmu klinja hakuje CIA ili FBI mrežu, ne sećam se tačno. Yeah Right, klinja od deset godina.... mreža u ono vreme... Da ne pominjem Ramba koji sa šakom metaka ide na kompletnu armiju srednjeg istoka, ili možda čika Brus Vilisa koji je automobilom ubio helikopter... A sinhronajzer je strašan???
No, da se vratim filmu. Započinje jezivom scenom koja je zaista dobra. Tu se upoznajemo sa glavnim glumcem, legendarnim Ričardom Bartonom. On glumi sveštenika koji treba da istraži događaje iz prethodnog dela filma. Zatim sledi scena sa našom glavnom junakinjom. Tu nam pokazuju da je ona odrasla, i to da nam to još bolje pokažu kako se razvila, ona stepuje u tankom džemperčiću bez brusa što je preočigledno. Zar to nisu stvari za bezvezne horor filmove? Ali dobro, ta mala glupost je podnošljiva. Ubrzo se saznaje da sa devojčicom, tj sada već devojkom i dalje nije sve ok.
Priča se dobro zahuktava, ima par rupa ali ne toliko strašnih i taman kada vas oduševi, kada saznate zašto se ta demonska posedanja događaju, kreće nagli pad. Kao da su filmotvorci skontali da je film suviše jednostavan, pa su odlučili da ga možda mistifikuju, a uspeli su da prilično zabrljaju i da ga zakomplikuju. Naravno to je rezultiralo potpuno mlakim krajem. Još treba pomenuti sjajne scene Meganinih snova u kojim se pojavljuje i otac Merin (Maks Fon Sidou) iz prvog dela. One daju dobar ton ovom filmu i iako nisu na pogled strašne, nekako deluju mistično jezive. Na kraju, film vas neće žestoko razočarati ali ni naročito oduševiti, ima svoje kvalitete zbog kojih ga vredi pogledati, kao i neke lošije momente koji ipak ne dozvoljavaju ovom filmu da zablista kako je mogao.
Kad smo kod programiranja, ljudi koji su gledali recimo Hakere sa Anđelinom Žoli, možda su primetili da ona kuca ip adresu koja počinje čini mi se sa 300 ili 500. Programer koji gleda to oseća se kao profesor srpskog jezika kome u filmu servirate 45. slovo azbuke. U istom filmu klinja hakuje CIA ili FBI mrežu, ne sećam se tačno. Yeah Right, klinja od deset godina.... mreža u ono vreme... Da ne pominjem Ramba koji sa šakom metaka ide na kompletnu armiju srednjeg istoka, ili možda čika Brus Vilisa koji je automobilom ubio helikopter... A sinhronajzer je strašan???
No, da se vratim filmu. Započinje jezivom scenom koja je zaista dobra. Tu se upoznajemo sa glavnim glumcem, legendarnim Ričardom Bartonom. On glumi sveštenika koji treba da istraži događaje iz prethodnog dela filma. Zatim sledi scena sa našom glavnom junakinjom. Tu nam pokazuju da je ona odrasla, i to da nam to još bolje pokažu kako se razvila, ona stepuje u tankom džemperčiću bez brusa što je preočigledno. Zar to nisu stvari za bezvezne horor filmove? Ali dobro, ta mala glupost je podnošljiva. Ubrzo se saznaje da sa devojčicom, tj sada već devojkom i dalje nije sve ok.
Priča se dobro zahuktava, ima par rupa ali ne toliko strašnih i taman kada vas oduševi, kada saznate zašto se ta demonska posedanja događaju, kreće nagli pad. Kao da su filmotvorci skontali da je film suviše jednostavan, pa su odlučili da ga možda mistifikuju, a uspeli su da prilično zabrljaju i da ga zakomplikuju. Naravno to je rezultiralo potpuno mlakim krajem. Još treba pomenuti sjajne scene Meganinih snova u kojim se pojavljuje i otac Merin (Maks Fon Sidou) iz prvog dela. One daju dobar ton ovom filmu i iako nisu na pogled strašne, nekako deluju mistično jezive. Na kraju, film vas neće žestoko razočarati ali ni naročito oduševiti, ima svoje kvalitete zbog kojih ga vredi pogledati, kao i neke lošije momente koji ipak ne dozvoljavaju ovom filmu da zablista kako je mogao.
Zanimljivost:
Pre prikazivanja, film je dva puta vraćan na doradu.
Nja scena:
Pored Meganinih snova koji spadaju u sjajne scene, najupečatljivija mi je bio egzorcizam sa početka filma. Jednom rečju jezivo.
Drugo mišljenje: Exorcist II: The Heretic (1977)
Drugo mišljenje: Exorcist II: The Heretic (1977)
Moja ocena: 5/10
Нема коментара:
Постави коментар