Final Destination 5 (2011)

Kod nas nazvan: Poslednja Ekskurzija 5, Konačno Odredište 5
Žanr: Horor | Triler
Režija: Steven Quale
Glumci: Nicholas D'Agosto, Emma Bell, Arlen Escarpeta...

Priča:
Preživeli u nesreći na mostu saznaju da nema šanse da prevare smrt.

Moj osvrt:
Razlog zašto recenzije Final Destination filmova započinjem sa poslednjim je zato što sam ga upravo odgledao u bioskopu. Za one koji nisu do sada gledali ove filmove, savetujem gledanje prva dva. Treći još nisam pogledao, četvrti i nije vredan neke pažnje, a ovaj... E pa čitajte dalje. Ponovo imamo istu priču, neko je video svoju, i smrt ostalih likova, potom je spasao nekolicinu od njih, ali se smrt vraća po njih. Ono što je bila snaga prvog dela filma, to je ova blesava ideja. Drugi deo je imao spektakularne smrti i na tome su bazirali i ostale. Jedino što se razlikovalo bio je način na koji misle da mogu da prevare smrt. Ovaj film sam gledao u 3D tehnici zato što sam pročitao gomilu pohvala kako je to ovde sjajno iskorišteno. Naravno da jeste, ali u jednoj petominutnoj sceni. Ostale i nisu nešto inspirativne. Da li su ovde pomakli u spektakularnosti smrti... ako je retardiranost sinonim spektakularnosti onda definitvno jesu. Mislim, devojka pada sa visine cirka dva metra i sve kosti joj ispadaju. WTF?!?!?!? Ja sa svojih 110kg da padnem sa dva metra, najgore što može da mi se desi je da uganem ili iščašim nogu.

Za razlku od prethodnih delova u ovom filmu radnja ne postoji. Sve se svodi na čekanje da se neko na jeziv način preseli na večna lovišta. Da stvar bude još "bolja", dodali su fine patetične scene. Kao lik mora da ide u Francusku da bi radio pa ga zato devojka ostavlja jer on ide tamo, pa toj budali od momka tek posle sat vremena filma padne na pamet da je pozove da idu zajedno. Takođe ovde je način da se prevari smrt takav da je to zapanjujuće retardirano. Recimo da možeš da se spasiš svega tako što ćeš ubiti prokletu bubašvabu, ali naravno, to nikom ne pada na pamet od naših likova. Gluma je spektakularno jadna, tako da to predstavlja višnjicu na šlagu na torti od ubuđalih i ucrvljalih sastojaka. Jedina dva kvaliteta su ta vizija koju je ovaj glavni degenerik imao i kraj koji će vam se dopasti ako ste gledali prvi deo. Ne bacajte pare na kartu, definitivno nije vredno toga, niti ima dovoljno kvaliteta da bi se nazvalo filmom. Hvala bogu, ovo je poslednji deo u serijalu... nadam se.

Zanimljivost:
Ovo je najduža vizija od svih u Final Destination filmovima i traj 4 minuta i 44 sekunde.

Naj scena:

Vizija.

Moja ocena: 2/10

The Loved Ones (2009)

Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Sean Byrne
Glumci: Xavier Samuel, Robin McLeavy, Victoria Thaine...

Priča:
Kada Brent odbije poziv školske drugarice Lole na maturu, ona smišlja plan kako da se osveti.

Moj Osvrt:
Evo braćo da vam ispričam jednu pričicu. Bili jednom kćerka retard, tata retard, mama neutvrđeni retard i momak koji je odbio poziv na igranku od kćerke retarda. Onda su kćerka retard i tata retard odlučili da kidnapuju jadnog momka i da se iživljavaju nad njim. Ovaj film je visoko ocenjen tako da možda nisam u pravu ali ovaj film me podseća na čuveni originalni Texas Chain Saw Massacre koji mi nikako nije legao. Sigurno da taj ima vrednost s obzirom na to koliko je cenjen, s toga moram ga pogledati još jednom. Nemam problem da ti retardi ubijaju ili šta već, ali kada ti retardi kenjaju ceo film, kada oni prde neku logiku tokom filma, e to zaista ne mogu da trpim. Zamislite scenu u kojoj pričaju takvi likovi... da se upiškiš od miline. 

Kao šlag na tortu dođu scene gde tatica retard gleda kćer kako se presvlači, gde je gleda kako drži za alatku onog momka, gde se njih dvoje muvaju. Kao i u pomenutom visokorangiranom masakr filmu, i ovde imamo bežanje od tih retarda. Van tih scena, imamo čisto malo uvoda, onda malo tamo neki momak šeta i sluša muziku, pa neki drugi momak duva sa drugaricom u sluša muziku, pa se malo muvaju po kolima, pa devojčica lista dnevnik i sluša muziku... Prosto da se čovek upita čemu sve to. Jedino što je meni ovde vredeolo je situacija vezana za naj scenu, ali kada se razmisli i o njoj, dolazimo do totalne besmislice kako već ovi retardi nisu otkriveni i uhvaćeni. Iskreno se nadam da među vama braćo i sestre ima onih koji mogu da mi pokažu u čemu je kvalitet ovog ostvarenja, jer ja ga baš nikako ne vidim, koliko god se trudio.


Zanimljivost:
Iako glavni lik nosi majicu Metallica-e i ima njihove postere po sobi, u filmu se ne pojavljuje nijedna njihova pesma.

Naj scena:

Šta se krije u podrumu.

Moja ocena: 2/10

The Grudge 2 (2006)

Kod nas nazvan: Kletva 2
Žanr: Horor
Režija: Takashi Shimizu
Glumci: Amber Tamblyn, Edison Chen, Arielle Kebbel...

Priča:
U Tokiju, devojka biva izložena istoj misterioznoj kletvi kao i njena sestra...

Moj osvrt:
S obzirom da je prvi The Grudge bio skoro stopostotna kopija originalnog Ju-On filma, ovaj nije kopija drugog dela tog Azijskog horora. Ovaj je uzeo lepo sve scene iz svih Ju-On/The Grudge filmova i spucao ih zajedno. Uzmite bilo koju jezivu scenu koja vas je preplašila, odgledajte je jedno sto puta... Šta mislite, da li ćete taj stoti put imati isti utisak ili ćete zevati? E ovaj film do iznemoglosti ponavlja te scene. Više mi je muka od njihovih duhova devojaka duge crne kose koje se čudno kreću. Posle Samare su trebali da batale s tim, ali neeee braćo, zašto ne bi još malo koristili iste stvari. Druga stvar koja me je iznervirala, ti duhovi kada god se pojave, proizvode isti onaj iritirajući zvuk. Ok, bila je fora u jednom filmu, ali taj zvuk tako podseća na podrigivanje, tako da duh koji podriguje ne spada baš u vrh moje liste jezivih stvari... recimo da mu je mesto negde na vrhu mog sranjomera. 

Na početku filma imamo ponovo onu priču koja se ponavlja, da kada neko umre u besu, tu ostaje ta kletva i ko god uđe u tu kuću biva zaražen time. E, ovde izgleda da duhovi nisu pročitali scenario, pa u izboru svojih žrtava koriste čuvenu metodu zvanu ofrlje. Tako da zbog svega ovoga, cela priča i ideja padaju u vodu. E sada, pošto su Ameri Ameri, oni kao ovde objašnjavaju celo poreklo ove kletve što opet nema veze s mozgom. Gluma je očajna, glavnoj glumici je mnogo bolje išlo u filmu The Ring, gde je fino poginula u prvih pet minuta filma i ćao. Ima toliko nebuloznih scena da je to za zapanjiti se. Mislim imamo devojku koja za cirka pet sekundi ispije jedno dva litra mleka i potom ih povrati u istu flašu... a da, ne napomenuh da ta devojka uopšte nije imala sustret sa ovim duhovima. Još samo jedna stvar i završavam. Ovde opet imamo igru sa vremenskim linijama. Tri priče nisu u istom vremenu, što je kao trebalo provaliti a imamo dve scene u istoj kući, gde ta kuća izgleda totalno drugačije. Ako vam neko kaže da ga je obrt u ovom filmu iznenadio, iskreno se zabrinite za njegovo zdravlje. Ovo sranje pogledajte samo ako ste teški mazohista... a i tada ne garantujem da ćete biti zadovoljni.

Zanimljivost:
Na početku filma, standardni logo Columbia-e se menja u lik Kayako.

Naj scena:

Jedina originalna stvar u filmu je ovo ubistvo.

Moja ocena: 1/10

The Grudge (2004)

Kod nas nazvan: Kletva
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Takashi Shimizu
Glumci: Sarah Michelle Gellar, Jason Behr, Clea DuVall

Priča:
Medicinska sestra iz Amerike koja živi i radi u Tokiju izložena je misterioznoj kletvi...

Moj osvrt:
Neću puno pisati o ovom filmu zato što je kopija sasvim solidnog Ju-On horora. Recenziju tog filma imate tako da je tu opisana radnja filma. Kada sam kretao da gledam ovo ostvarenje, nadao sam se nečemu boljem. Recimo kao što je The Ring preradio Ringu i napravljen je još bolji film. Ovde su jednostavno uzeli Ju-On, iskopirali ga i to je to. Jedino što je dodato to su kao neki ultra, mega, giga zajebani efekti, tako da scene koje su bile jezive u Ju-On filmu ovde ostavljaju jedno pedeset puta slabiji utisak.

Ne mogu da ocenim dobro ovaj film zato što je potpuna kopija nečeg mnogo boljeg. Kao da su vam dali isti sok iz dve čaše i rekli kako su ovaj drugi napravili bolje. Jednostavno prvi put kada gledate nešto, ostavlja jedan utisak, drugi put, kada gledate to isto samo doterano tako da je upropašteno ono što je bilo najbolje, utisak je u najbolju ruku mlak. Potpuno sam ravnodušan prema ovom ostvarenju. Ali ono što sledi u narednom postu, to je The Grudge 2... Takvo nešto se gleda jednom u životu... osim ako niste dovoljno ludi da ponovite takvu grešku.

Zanimljivost:
Iritirajući zvuk kada se pojavljuju duhovi napravljen je pomoću češlja.

Naj scena:

Pošto je u principu ovaj film kopija, recimo da je ovde scena koju su najmanje upropastili ovo puzanje niz stepenice.

Moja ocena: 4/10

Chakushin ari (2003)

Kod nas nazvan: Propušten Poziv
Alternativni Naziv: One Missed Call
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Takashi Miike
Glumci: Kô Shibasaki, Shin'ichi Tsutsumi, Kazue Fukiishi...

Priča:
Ljudi misteriozno počinju primati govorne poruke iz budućnosti. U poruci čuju sebe pre nasilne smrti.

Moj osvrt:
Očekivao sam mnogo od ovog filma, pre svega zbog same činjenice da Azijati umeju da naprave jezive horore. Što se tog aspekta tiče i ovde postoji nekoliko odličnih scena ali ni blizu već recenziranom JU-ON filmu. Priča je luda što se i očekivalo, i sama ideja da lik primi poruku od samog sebe iz budućnosti i čuje svoju smrt je fenomenalna. 

E sada, šta je moglo da upropasti sve te stvari. Pre svega ovaj film je stoprocentno iskopirao koncept fenomenalnog Ringu (The Ring) filma. Ok, i Američki The Ring je kopija Ringu-a ali je potpuno nadmašila original i rezultat je bio savršen film. Druga stvar koja mi se i nije dopala je sledeća: Ako ste ikada gledali Azijske horore, znate da oni mogu da budu konfuzni. Ovde je jedina konfuzija na samom kraju. Ustvari više je dvosmislenost, ali bez obzira na sve, nijedna od te dve varijante nije posebno dobra kao ideja niti ostavlja neki utisak. Sve u svemu ovo je ok film za jednom pogledati, malo se isprepadati i to je to.

Zanimljivost:
Na Filipinima su najavili ovaj film da je od kreatora Ringu-a, Ju-On-a, a zapravo ovaj film nema nikakve veze sa njima.

Naj scena:

Jezivo.

Moja ocena: 5/10

Resident Evil: Degeneration (2008)

Alternativni Naziv: Biohazard: Degeneration
Žanr: Animirani | Akcija | Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Makoto Kamiya
Glumci: Alyson Court, Paul Mercier, Laura Bailey...

Priča:
Ratnik koji traži osvetu oslobađa smrtonosni virus u Harvardvilu. Svoj odgovor na pretnju daju bivši pripradnici specijalnih jedinica Lion Kenedi i Kler Redfild, koji pokušavaju da unište čudovište pre nego se istorija ponovi.

Moj osvrt:
Ako pripadate grupi koja je igrala Resident Evil igrice, ovo je nešto što će da vas oduševi. Za razliku od sjajnih filmova sa Milom Jovović koji su zasnovani na igri, ovaj film se direktno naslanja na samu igru. Pominju se događaji iz nje, likovi su potpuno isti, čak je i atmosfera sjajno preneta. Pogotovu kada imamo scene u mračnim hodnicima. Inače, radnja se odvija u periodu između četvrtog i petog dela igre. Sama priča je mala, jednostavna ali sasvim dovoljna za ovaj žanr. Ustvari ja i ne znam neki zombi film sa nekom specijalno velikom pričom, sve se to svodi na manje više isto. Bitna je sama izvedba filma i ono po čemu se on razlikuje od ostalih zombi filmova. 

Animacija je bez ikakvog preterivanja savršena. Jedine dve zamerke idu na malo ispeglana lica pojedinih likova i ne baš stopostotnu sinhronizaciju usana sa onim što se priča, ali to je tako mizerno naspram ovih dobrih stvari. Uglovi kamere su nešto neviđeno, pogotovu u animiranim filmovima. Postoji toliko dobrih scena da je to zapanjujuće: uletanje aviona u zgradu aerodroma, prskanje krvi ili vode po kameri, akcione adrenalinske scene... Još jedna stvar je ovde fantastično iskorišćena, a to je slow motion. On je baš tamo gde treba da bude, prelazak između njega na normalnu brzinu i povratak na njega izgleda fantastično. Na kraju, ako ste fan Resident Evil igara, ovaj film će vas definitivno oduševiti, ako ste fan zombi filmova, ovaj film je svakako za vas, ako volite dobru animaciju, u ovom filmu ćete sigurno uživati, ako tražite dobar akcioni film za pogledati... našli ste ga.

Zanimljivost:
Glasove za Kler, Liona i Ingrid pozajmljuju isti glumci kao i u igrici. Postoji dosta elemenata, kao što je npr. susret Kler i Liona koji su preslikani iz Resident Evil 2 igre.

Naj scena:

Okršaj sa čudovištem.

Drugo Mišljenje: Resident Evil: Degeneration (2008)

Moja ocena: 7/10

Blood: The Last Vampire (2009)

Žanr: Akcija | Horor | Triler
Režija: Chris Nahon
Glumci: Gianna Jun, Allison Miller, Liam Cunningham...

Priča:
Vampir po imenu Saja, koja je deo vladine tajne agencije koja lovi i uništava demone u posleratnom Japanu, poslata je u vojnu školu da bi otkrila koja je od njenih školskih drugarica demon.

Moj osvrt:
Na početku imamo priču o demonima i vrhovnom demonu koji je uzeo ljudski oblik. Zbog toga jedina razlika između demona i ljudi je ta što demoni nemaju dušu. E sad, naša Saja je takođe krvopija ali za razliku od demona ona ima dušu. Cela ta priča je sasvim korektna i dovoljno dobra da uvuče čoveka u film. Prva scena u filmu je brutalna i tu vidimo da Saja koristi katanu kao svoje primarno oružje. Film je zasnovan na istoimenom animiranom filmu i šteta je što prvo nisam pogledao njega. Ovo ostvarenje je generalno zanimljivo, borbe su sasvim dobre, efekti borbi sjajni, priča pije vodu, većina likova je ok... 

Sad malo o lošim stvarima. Mislim da je sjajna ideja što je i demon uzeo oblik žene, ali ako je već tako, trebali su naći nekog ko može dostojno da reprezentuje demona. Jednostavno trebalo im je ili neko zlo, ili mistično ili prelepo lice... sva tri takva bi pila vodu. Oni su našli lice koje nije ni jedno od ta tri. Zamislite lice koje je nezainteresovano za bilo šta, lice koje ćete prvo zaboraviti minut pošto ste ga ugledali, lice koje na sebi nema ništa karakteristično... e takvo je ovde lice vrhovnog demona. Druga loša stvar je što sasvim dobra priča nije dovoljno iskorišćena. Moglo je to mnogo bolje. Ali dobro, ovde je rezultat kao i u Blade-u, kolji a priča postoji čisto da ne bude sve besmisleno. Treća stvar su specijalni efekti. Pošto je katana Sajino oružje za očekivati je da krv pršti na sve strane... E ta krv bi bila odlično odrađena da je ovaj film rađen pre nekih petnaestak godina. Takođe i demoni kada uzmu taj njihov oblik, kada nisu u krupnom planu, izgledaju očajno. Kada se pređe na krupan plan, sasvim je to ok, ali čim se vrati na prikaz kompletnog demona, to je prilično loše. I četvrta loša stvar, gluma ide od prosečne do očajne. Na kraju, iako ima više ovih loših stvari, film je generalno zanimljiv i sasvim ok za zabavu od osamdesetak minuta.

Zanimljivost:
U ovoj naj sceni čuje se fenomenalna pesma Space Truckin' od legendarne grupe Deep Purple. Inače ta pesma je izašla dve godine posle godine u kojoj se radnja filma odvija.

Naj scena:

Borba uz fenomenalni Space Truckin'.

Moja ocena: 5/10