Stake Land (2010)

Žanr: Horor
Režija: Jim Mickle
Glumci: Connor Paolo, Nick Damici, Kelly McGillis...

Priča:
Epidemija vampira je zavladala zemljom. Martin, tinejdžer koji ostaje bez porodice, pridružuje se Misteru, lovcu na vampire, u njegovom pohodu i putu za Novi Eden.

Moj osvrt:
Jim Mickle je pre ovog filma režirao prilično dobro prihvaćen Mulberry Street (2006). Premda nisam bio oduševljen tim ostvarenjem, potpuno sam bio rezervisan kada je ovo u pitanju. Ovaj film ima samo jednu jedinu originalnu stvar. Znate već one viđene fazone kada zombi zaraza hara svetom a sve je otišlo u tri lepe. E ovde nisu to zombiji već su u pitanju vampiri. 

S obzirom na budžet, oni izgledaju sasvim dobro. E ubacite sada te vampire u sledeća dva filma, Zombieland (2009) bez humora i The Road (2009) i ako nešto postoji u ovom filmu što tamo nema, ja ću priznati da ovo ostvarenje zaslužuje oskara. Film je prilično linearan. Malo putovanja, malo susreta sa vampirima, malo susreta sa ljudima i tako u krug. Naravno, u svakom apokaliptičnom filmu imamo grupe fanatika tako da ni ovaj nije spašen od toga. Što se tiče glume, ona je sasvim ok. Pojavljuje se i Kelly McGillis (Top Gun) koju nisam gledao odavno na filmu. 

Film je ok za pogledati ali mi se čini da pažnju koju je dobio i način na koji je najavljivan i nije baš zaslužio. S obzirom na budžet, on je veoma dobro urađen ali je ovo sve već viđeno: i ta propast sveta zbog zaraze, i put u neko sigurnije utočište, i sukobi sa ljudima i zombijima/vampirima, i fanatici... Za jedno gledanje sasvim dovoljno.

Zanimljivosti:
U sceni u autobusu, Martin gleda u novine. Glavni članak je o zakonu koji je izdat u SAD ali slika je sa samita G8 održanog u ženevi jula 2001.

Naj scena:

Borba sa novom vrstom vampira.

Moja ocena: 5/10

Opera (1987)

Alternativni Naziv: Terror At The Opera
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Dario Argento
Glumci: Cristina Marsillach, Ian Charleson, Urbano Barberini...

Priča:
Mladu opersku pevačicu proganja poremećeni fan pri tom ubijajući ljude koji su blisko povezani sa njom da bi je sačuvao samo za sebe.

Moj osvrt:
Dario Argento je čovek prema kome posle svakog odgledanog filma osećam sve veće strahopoštovanje. Ne kaže se bez razloga "Ko zna - zna". Ovaj čovek baš zna. Jedina stvar koja ovde nije baš na najvišem nivou je sama gluma, ali ona u Argentovim filmovima nikad i nije na nekom zavidnom nivou. Ali ako vam takva prosečna ili ispodprosečna gluma ni za malo ne pokvari utisak, onda znajte kakve filmove pravi ovaj režiser. 

Kao i u svakom njegovom filmu, i ovde je atmosfera fenomenalna. Sama prva scena sa vranom u operi je neverovatno čudna i u isto vreme genijalna. Ceo film ima tu neku suludu notu tako da odstupa od svakog bogovetnog šablona. Scene, ubačene u takvu atmosferu su neretko veoma napete. Naravno i ovde imamo sjajnu muzičku podlogu. Kao što sam i ranije pisao, Argento se nikada ne drži jedne vrste ili stila muzike pa možete očekivati svašta po tom pitanju. 

Bez obzira što mi ovaj film nije jedno od najboljih Argentovih ostvarenja, on je bez obzira na to odličan i zaista je bilo uživanje gledati ga.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja filma, dešavalo se mnogo nezgoda pa je čak i jedan od glumaca preminuo. Zbog brutalnosti, film nije doživeo prikazivanje u nemačkim bioskopima. Uslov da tamo bude prikazan je da se iseče skoro 25 minuta iz njega. Argento je u svojoj knjizi napisao da je Cristina Marsillach koja tumači glavnu ulogu u ovom filmu najkomplikovanija glumica sa kojom je sarađivao. 

Lik Marka u filmu je baziran na samom Argentu. Urbano Barberini je izjavio kako su im trebali sati da pohvataju vrane koje su bile puštene u operi. Čuvena scena sa iglama na očnim kapcima se izrodila iz šale. Naime Argento je izjavio kako ga nervira kada gledaoci sklanjaju pogled prilikom gledanja horor filma i kako im treba zalepiti igle na kapke kako bi morali gledati svaku scenu. Orion, američki distributer ovog filma, tražio je od Argenta da izbaci poslednju scenu koja se dešava u Švajcarskoj ali je on to odbio.

Naj scena:

Čuvena scena sa iglama.

Moja ocena: 7/10

Shaun of the Dead (2004)

Žanr: Komedija | Horor
Režija: Edgar Wright
Glumci: Simon Pegg, Nick Frost, Kate Ashfield...

Priča:
Čovek odlučuje da promeni svoj učmali život tako što će vratiti bivšu devojku, popraviti odnose sa svojom majkom i suočiti se sa celom zajednicom koja je ustala iz mrtvih.

Moj osvrt:
Jedina zombi komedija koju sam gledao pre ove je Doghouse koja mi se nikako nije svidela. Bez obzira na imdb ocenu (8.0) koju ima Shaun Of The Dead, pre gledanja sam bio veoma skeptičan kada je ovaj film u pitanju. Posle gledanja jedino što mogu reći da sam prilično zadovoljan, ali ne baš toliko koliko ova ocena nalaže da treba da budem. Najbolja stvar je definitivno izbor glumaca. Simon Pegg i Nick Frost su zaista sjajni kroz ceo film i manje više u svakoj sceni koja valja nalazi se barem jedan od njih dvojice. 

Zombiji nisu napravljeni na komičan način kao u Doghouseu već izgledaju kao da su pravljeni za horor a ne prvenstveno za komediju. Za humor su zaduženi Pegg i društvo. Postoji gomila dobrih scena koja parodira na sve te zombi filmove. Npr. scena u kojoj svi jure na određeno mesto jer je tamo spas, a ovde je pab to mesto. Britanci. Naravno osim tih blesavih scena koje parodiraju na zombi filmove imamo i parodiranje na standardne glupave šablone romantičnih filmova, ali imamo i usputne smešne scene poput jedne u kojoj naši glavni likovi preskaču ogradu.

Sve u svemu film vam nudi nešto više od sat i po dobre zabave tako da vam ovu komediju toplo preporučujem.

Zanimljivosti:
Igrica koju Ed (Nick Frost) igra tokom filma je Timesplitters 2. Kada Shaun (Simon Pegg) i grupa beže iz Lizinog stana, svako od njih nosi neko oružje, ali jedino Shaun udara zombije. To je zato što je on jedini imao lažnu palicu. Da je bilo ko od ostalih upotrebio svoje oružje, povredio bi nekog od glumaca koji glume zombije. Nick Frost je obrijao genitalije kako bi ga to opominjalo da se češe jer je njegov lik u filmu to trebao raditi često. Kada su Pegga upitali zašto je odlučeno da u filmu budu spori zombiji a ne brzi, on je odgovorio "Zato što smrt nije energetsko piće". Tarantino je izjavio kako ovaj film za njega spada u 20 najboljih snimljenih posle 1992.

Naj scena:

Shaunova jutarnja rutina tokom koje ne primećuje zombije.

Moja ocena: 6/10

Shadow of the Vampire (2000)

Žanr: Drama | Horor

Režija: E. Elias Merhige

Glumci:  John Malkovich, Willem Dafoe, Udo Kier...

Priča:

Snimanje Nosferatua je otežano činjenicom da je glavni glumac ulogu shvatio mnogo ozbiljnije nego što je očekivano.

Moj osvrt:

Priča se vrti oko snimanja čuvenog Nosferatua (Nosferatu, eine Symphonie des Grauens (1922)) tako da ako niste pogledali to remek delo, ne vidim kako bi ovaj film mogao da vas zainteresuje. Meni je on držao pažnju upravo iz tog razloga. Bio sam skeptičan zato što je Nosferatu nemi film, ali kada sam ga pogledao, prilično sam bio zadovoljan. Predstaviću vam i njega neki drugi put. 

Čovek koji je obeležio to ostvarenje je Max Schreck koji je tumačio Nosferatua. Max Schrecka ovde tumači Willem Dafoe koji je inače bio nominovan za oskara za ovu ulogu. Ceo film je takav da nagađate ili da je on lud ili da je zaista vampir. F.W. Murnaua, inače režisera tog klasika tumači John Malkovich. 

Generalno, ideja na koju su došli je zaista zanimljiva i zaista nam daje jednu zanimljivu varijantu događaja oko snimanja Nosferatua. Pošto postoji gomila podataka i o Schrecku i filmu, naravno da je ova priča plod mašte, ali vredelo ju je pogledati baš zbog načina na koji je Dafoe predstavio Schrecka i zbog povezanosti sa klasikom horor žanra.

Zanimljivosti:

Lokomotiva koja prevozi filmsku ekipu u Čehoslovačku zove se Charon. U grčkoj mitologiji to je ime lađara koji je prevozio mrtve preko reke Stix. Uloga Maxa Schrecka je pisana specijalno za Dafoea. Cela ova priča potekla je od legende da je sam Schreck vampir i da je jedino glumio u Nosferatu filmu a da ga je na svim drugim ulogama menjao neki glumački veteran do svoje smrti 1936.

Naj scene:

Snimanja scena za Nosferatua.

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Shadow of the Vampire (2000)

Martyrs (2008)

Kod nas nazvan: Mučenice

Žanr: Drama | Horor | Triler

Režija: Pascal Laugier

Glumci: Morjana Alaoui, Mylène Jampanoï, Catherine Bégin...

Priča:

Devojka koja je bila kidnapovana i mučena kao dete kreće u osvetu. Nju na tom putu užasa prati najbolja prijateljica koja je takođe bila žrtva zlostavljanja...

Moj osvrt:

Sa ovim filmom sam imao problem kao kada sam gledao Srpski Film. Jednostavno, ono što vidite potpuno vas šokira da ne možete da procenite kvalitet filma jer vam se želudac izvrće od odvratnosti. Što se tiče tog šoka, ovaj film nije ni blizu Srpskog Filma ali je ipak prilično šokantan. U principu, to je jedini minus ovde. 

Prvo o pozitivnim stvarima. Film nam u početku daje pozadinu tih događaja u prošlosti čisto da nas upozna sa likovima. Kada se radnja prebaci na sadašnjost, ubrzo nas očekuje šok za šokom. Film je prilično nepredvidiv u nekim segmentima i radnja se totalno lomi u nekim delovima. To je naravno veliki plus. Naravno ima i predvidivih stvari ali najviše što možete predvideti je minut dva unapred. Film je povremeno i prilično napet. E sada stvari sa kojim imam problem. Nisam ljubitelj mučenja i smatram da za sve te odvratnosti može da se da nagoveštaj ili da se malo ubrzaju te scene. 

Ovde su u zadnjih pola sata prilično preterali tako da mi je u jednom momentu došlo da premotavam sve te scene, iz prostog razloga što sva ta mučenja imaju jednu rutinu i konstantno se ponavljaju. Nasilje radi nasilja uopšte nije potrebno kada imate poruku u filmu. Te gluposti se koriste npr. kao u kasnijim nastavcima Saw kada jednostavno više nisu imali materijal za priču pa su bez trunke mozga tukli samo po brutalnostima. Kada se film završio na nadasve originalan način, jednostavno nije moglo da mi dođe do pameti to što je bilo cilj zato što nisam nikako mogao svariti silna iživljavanja.

Sada, kada me je malo popustio utisak, mogu reći da je film prilično dobar. Sama ideja, koliko god bolesna bila, ostavlja prilično jak utisak. Kraj možete tumačiti na više načina, što ume da bude veliki pogodak (Inception je klasičan primer). Ukoliko imate jak stomak, verovatno je da će vas ovaj film oduševiti.

Zanimljivosti:

U prethodnom filmu Pascal Laugiera, Saint Ange, glavni lik se zvao Anna Jurin. U ovom filmu, jedna od dve devojke je Anna a druga Lucie Jurin.

Naj scena:

Finale.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: Martyrs (2008)

Ils (2006)

Alternativni Naziv: Them

Žanr: Horor | Triler

Režija: David Moreau, Xavier Palud

Glumci: Olivia Bonamy, Michaël Cohen, Adriana Mocca...

Priča:

Lucas i Clementine žive mirno u izolovanoj kući. Jedne noći budi ih čudan zvuk. Oni više nisu sami...

Moj osvrt:

Izgleda da je dovoljno da se za nešto lupi da je po istinitom događaju da bi se ljudi primili na priču i verovatno pomislili "Zaboga ovo se dogodilo, hajde da damo dobre ocene filmu". Ovo je samo blago inspirisano istinitim događajem ali sličnost sa njim je recimo takva kao kada bi rekli da je film Anaconda sniman po događaju gde je grupu ljudi napala kobra. Baciću na stranu taj "istinit" događaj i baziraću se na sam film koji je imao mnogo potencijala ali po mom skromnom mišljenju nije iskoristio ni 10% njega. 

Film otvara fina napeta scena, čisto da nam pokaže šta će da se događa. Potom sledi polučasovna agonija u kojoj čekate da se nešto dogodi. Nisam napomenuo da film traje oko 70 minuta pa vi sada vidite kako je to sve "lepo" ukomponovano. Kada već dođu scene koje imaju savršene uslove da budu napete, manje više svaka od njih bude upropaštena i to na veoma glupave načine. Ili previše traje i napetost već krene da se kosi sa dosadom, ili u momentu kada treba da postane tek napeta, nešto je preseče. Generalno, film me je podsetio na Eden Lake koji je jedan od filmova koje je kraj najviše upropastio. Ali barem je do tog glupavog kraja bio prilično napet. 

Ovaj film ima odličnu ocenu na imdb kada su horori u pitanju ali mislim da je to zbog jezivosti "istinitog" događaja. I bez ove moje informacije, objašnjenja koja idu posle samog kraja će vam definitivno zasmrdeti i probuditi sumnju da se sve to baš tako zapravo desilo. Ipak, nadam se da će vam film ostaviti mnogo bolji utisak nego meni. 

Zanimljivosti:

Film je snimljen za 30 dana. Olivia Bonamy pati od klaustrofobije tako da scene u kojima ona puže i provlači se kroz uzane prostore deluju realnije zato što je zaista bila preplašena. Da bi pojačali utisak, film je promovisan tako što je pušten intervju sa Clementininom sestrom. Naravno u pitanju je bila glumica. Inače događaj po kom je snimljen film se totalno razlikuje od ovog filma. Po izvorima bračni par je bio iz Austrije ili Češke (pa vi sada vidite relevantnost). Ni po jednoj od dve verzije epilog cele priče nema veze sa filmom. 

Naj scena:

Rasplet u podzemlju.

Moja ocena: 4/10

The Wicker Man (1973)

Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Robin Hardy
Glumci: Edward Woodward, Christopher Lee, Diane Cilento...

Priča:

Policijski narednik je pozvan na ostrvsko selo da istraži slučaj nestale devojke za koju lokalno stanovništvo tvrdi da ne postoji.

Moj osvrt:

Jedno upozorenje, ustvari ne upozorenje već molba. Kada budete gledali ovaj film, pokušajte pronaći rediteljsku verziju. Ona traje oko 100 minuta. Zašto? Zato što je ovo savršen film. Ovo je definitivno jedan od najboljih ne samo horor filmova već uopšte filmova koje sam pogledao. 

Za one plašljive reći ću samo da slobodno mogu da se opuste i uživaju, ovde nema nikakvih prestrašivanja. Zašto ovaj film smatraju za horor? Zbog neponovljive atmosfere koja je, nažalost, za današnje horore misaona imenica. Atmosfera je tako sablasna i tako čudna da je to neverovatno. Ako ste gledali Rozmerinu Bebu znate o čemu pričam, samo što je ovde to deset puta izraženije. Policajac dolazi da istraži slučaj nestale devojčice i stanovnici tvrde da ona ne postoji. Ti stanovnici su, braćo i sestre, opasno čudni ludaci. 

Naravno ne mislim na ludake tipa porodica u Texas Chain Saw Massacre čiji problem je mentalne prirode. Ovde ljudi nisu zaostali, već su neverovatno čudni. Stvari koje naš narednik sreće ovde su totalno neočekivane i sveukupno za njega predstavljaju šokantno iznenađenje. To je sjajan dodatak na atmosferu filma. Što se tiče glume, Edward Woodward je dobro odradio posao. Uz njega, pojavljuje se i legendarni Christopher Lee, zanosna Britt Ekland a iskreno me je obradovala pojava i prelepe Ingrid Pitt koju sam zavoleo zbog uloge Heidi u Where Eagles Dare. 

Dobra stvar je kada je muzika u službi filma. Ovo ostvarenje je nezamislivo bez muzike. Ona zvuči tako dobro, ali u isto vreme neverovatno sablasno. Tekstovi pesama su neretko veoma čudni. Neke od pesama potiču i iz 18 pa i iz 14 veka. Evo jedne stvar vezane za muziku koja je rezultirala savršenom scenom. U sceni gde Willow (Britt Ekland) gola peva pesmu fenomenalnih melodija u svojoj sobi koja je do narednikove, iako je ne vidi, narednik jedva uspeva da se kontroliše. 

Zanimljiva stvar, vezana za ovu scenu je što je naš narednik ujedno i sveštenik. Posle ove scene sam pomislio da nema teorije da je nadmaši neka druga, iz prostog razloga što sam pomišljao da je film pomalo predvidiv. Obično se to dešavalo kada sam gledao starija ostvarenja, jer posle mnogo odgledanih filmova na sličnu temu, lako je prokljuviti u stvari. Kako sam se samo prevario braćo i sestre. Završnica filma je takva da sam u neverici, razrogačenih očiju odmahivao glavom. Ovaj film smatram obaveznim za gledanje. Samo se nemojte prevariti i pogledati prvo rimejk sa Nicolas Cageom.

Zanimljivosti:

U sceni gde Willow igra gola u sobi koristili su dublerku. Britt Ekland je pristala samo na topless scene.

Ona je te scene i snimila ali kada je napustila set, dublerka je dovedena i snimljene su scene u kojim je Willow potpuno gola. Britt Ekland nije znala za ovo pa je kasnije bila besna na režisera jer je u periodu snimanja bila trudna već nekoliko nedelja. Christopher Lee je pristao da besplatno glumi u ovom filmu. On smatra da mu je ovo bila jedna od najvećih uloga. Većina stanovnika Summerislea su dobili imena po drveću, cveću i biljkama. 

Naj scena:

The Wicker Man

Moja ocena: 9/10