Drag Me to Hell (2009)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Sam Raimi

Glumci: Alison Lohman, Justin Long, Ruth Livier...

Priča:

Kristin Braun, agent za kredite koji je koštao staricu njenog doma postaje meta opasne kletve. Očajna, pokušava sve kako bi spasla svoju dušu dok se sile zla trude da je slome.

Moj osvrt:

Sem Raimi je stekao svetsku slavu svojom Evil Dead trilogijom. Time je postao jedna od režiserskih ikona u žanru horora. Posle velike pauze na glavnu scenu se vratio Solidnim Spider-Man-om i njegovim više nego očajnim nastavcima u kojima je sam Spider-Man potpuni višak. Ovim filmom on se vratio hororu i to, po meni, na odličan način. 

Već sam davno pričao kako novim horor filmovima fali onaj šmek koji su stari horori imali. Raimi je uspeo da nas podseti na to u ovom ostvarenju. Priča o kletvi sigurno nije originalna ali je "bakica" koja baca tu kletvu vrhunski jeziva i fenomenalno osmišljena. Scena u kojoj ona izgovara ime demona Lamia prosto izaziva jezu. Ta scena sa bakicom na parkingu je nešto što fali današnjim hororima. Fanovi Evil Dead-a sigurno znaju da se Raimi tu maksimalno trudio da nasmeje gledaoce nadasve originalnim fazonima. I ovde on malo petlja sa komedijom ali ne previše. Ovde je ipak glavna pažnja usmerena na horor. Kada su u pitanju negativne stvari, gluma Alison Lohman mi je pomalo drvena ali to ne smeta previše. 

Glavna mana je što je krajnji obrt prelako pretpostaviti. To je toliko amaterski otkriveno da mi je užasno zasmetalo i sigurno zbog toga filmu ide ocena dole. Bez obzira na to film je odličan, a kada su u pitanju noviji horori i vrhunski. Raimi bi definitivno trebao da batali Spider-Man ljubiće i vrati se onome što najbolje zna.

Zanimljivosti:

Elen Pejdž je trebala glumiti Kristin ali je odustala od ovog filma i glumila u Whip It. Scenario za ovaj film je napisan odmah posle Army Of Darkness ali se Sem odlučio za druge projekte pre nego što se vratio ovome. Broj tablica pomenute bakice, Silvije Ganuš je 99951. Kada se to okrene dobije se IS666. Film ima mnogo referenci na Evil Dead trilogiju. U sceni na parkingu Lorna Rejver kune Kristin na mađarskom izgovarajući "Az ördög szálljon beléd!" ("Neka Đavo uleti u tebe!"). Žuta Delta 88 je isti automobil koji je korišćen u Evil Dead filmovima. 

Naj scena:

Kletva...

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: Drag Me to Hell (2009)

Doom (2005)

Žanr: Akcija | Avantura | Horor | Triler | Naučna Fantastika
Režija: Andrzej Bartkowiak
Glumci: Karl Urban, Rosamund Pike, Dwayne Johnson...

Priča:
Svemirski marinci su poslati da istraže čudne događaje u istraživačkom postrojenju na Marsu. Ubrzo padaju u nemilost genetski poboljšanih stvorenja kojim je ubijanje primarna svrha.

Moj osvrt:
Spadam u stare gejmere tako da sam ovaj film iščekivao sa nestrpljenjem. Iako je za mene prvi Quake predstavljao vrhunski jezivo okruženje, sam Doom nije mnogo zaostajao. Zbog same činjenice da je ovo pravljeno po igri nisam očekivao Bog zna šta, ali nisam očekivao ni ovakav promašaj. Priča u FPS (First Person Shooter - Pucačina iz prvog lica) igricama je nešto što se smisli za par minuta i čisto je tu da popuni praznine između momenata totalne koljačine. Priča u ovom filmu je još gora nego u igri. 

Ovoliku neoriginalnost, ovakvu gomilu nabacanih stvari i ovako nezanimljivu priču nisam mogao očekivati ni u svojim najpesimističnijim danima. Zbog tako glupave priče sve se svodi na to da čekate da se pojave ta stvorenja i da počne neka napeta akcija. Kada se pojave ta čuda, nisu naročito impresivna. Zbog očajne karakterizacije likova ne marite ni za jednog od njih tako da scene u kojim čekate te zveri ionako neupečatljivog izgleda, gube svoju napetost. Jedina zverka koja mi je skroz ok je jedna koja se pojavljuje u ovoj Naj sceni, ali to je verovatno slučaj jer se jedina razlikuje u moru drugih. 

Što se tiče glume pomenuću samo troje glavnih. Karl Urban jedini opravdava zanimanje. Nije naročito sjajan ali je sasvim ok. Dvejn Džonson za vreme ovog filma još nije skontao da je izašao iz ringa i svi njegovi govori su takvi da na kraju očekujem da iz sve snage počne da viče "If you smell what The Rock is cooking", što mu je bila krilatica iz rvačkih (kečerskih) dana. Rozamund Pajk nosi titulu za jedne od najgorih reakcija u istoriji kinematografije. Šta god da se desi ona je u fazonu devojčeta koje je videlo dobar auto i to izgleda otprilike ovako: "Vau vidi ovo strašno čudovište", "Vau u životnoj smo opasnosti","Vau sad je scena u kojoj ću ja da vrisnem", "Vau bato, iskrvarićeš na smrt"... 

Šta mi je u svemu pozitivno? Film, iako ide po samoj ivici, nije uspeo biti dosadan. Druga dobra stvar mi je ova sjajna Naj scena koja odaje poštovanje igrici i izgleda kao scena iz nje. Sve u svemu očekivao sam mnogo više, tako da kao i Max Payne, ovo ostvarenje iako je imalo dobru podlogu u sjajnoj igri, jedva je nešto uspelo da nam prikaže od te atmosfere.

Zanimljivosti:
Dvejn Džonson glumi jednog od glavnih likova iz igrice. Inače njemu je ponuđena uloga Grima ali je on odbio zato što mu je ova bila zanimljivija. Scena sa nuklearnom eksplozijom u postrojenju na Marsu je snimljena ali nije prikazana na filmu. Neke scene su izbačene zbog velike količine nasilja (buuuuuuuu). Scena koja izgleda kao FPS igra je snimana 14 dana. Za potrebe filma napravljena su dva BFG-a (big fucking gun) i oba su ostala u vlasništvu Dvejn Džonsona.

Naj scena:

FPS

Moja ocena: 5/10

The Lost Boys (1987)

Kod nas nazvan: Izgubljeni Momci
Žanr: Komedija | Horor
Režija: Joel Schumacher
Glumci: Jason Patric, Corey Haim, Dianne Wiest...

Priča:
Posle preseljenja u novi grad, dva brata su ubeđena da je područje gde žive prepuno vampira.

Moj osvrt:
Što se tiče tematike vampira, ako izuzmemo filmove o najpoznatijoj krvopiji Drakuli, ovo ostvarenje zauzima sam vrh. Glavna karakteristika filma je da je prilično zanimljiv. Odlično balansira između horora i komedije. Iako on nije preterano strašan a ni preterano smešan, uzeto je taman koliko treba od oba žanra i napravljen je jedan od najuspešnijih vampirskih filmova ikada. Imamo dva brata koja se doseljavaju u novi grad. Znate već kako to izgleda, tu imamo i neke opasne momke koji se motaju na motorima. Klasika, zar ne? Samo što su ovde ti opasni momci vampiri. 

Njih predvodi sjajni Kifer Saterlend. Na drugoj strani imamo Džejsona Patrika koji je takođe dobar. Što se tiče mlađih glumaca oni su prilično očajni ali to ni malo ne kvari utisak filma. Pošto je ovo film koji prevashodno treba da zabavi publiku, Šumaher se fino odlučio da dinamika bude na nivou. Zastoja i prazne priče uopšte nema. Kada su u pitanju standardne legende o vampirima, ovde su ih fino ispoštovali i uz to su ubacili dve stvari. Prvo imamo period koji treba da prođe da se neko preobrazi i propratne simptome. Druga stvar je ovde vazda eksploatisani let. Doduše samo na par sekundi vidimo let nekih od vampira i to u zatvorenom prostoru. Napolju oni lete prilično velikom brzinom ali tu samo imamo pogled sa tačke gledišta jednog od njih. 

Na kraju ću pomenuti da je muzika u filmu savršena. Sve pesme koje se pojavljuju su odlične. Film je ostvario veliki uspeh pa je u poslednjih nekoliko godina doživeo i dva nastavka.

Zanimljivosti:
Naslov filma je aludiranje na družinu Petra Pana. Kifer Saterlend je trebao nositi rukavice samo dok vozi motor, ali pošto je u toku vožnje slomio ruku, rukavice je nosio kroz ceo film kako se gips ne bi video.

Naj scena:

"Tonight..."

Moja ocena: 6/10

House of 1000 Corpses (2003)

Žanr: Horor
Režija: Rob Zombie
Glumci: Sid Haig, Karen Black, Bill Moseley...

Priča:
Dva tinejdžerska para putuju kroz Teksas istražujući urbane legende o serijskim ubicama a završavaju kao zatvorenici nadasve bizarne porodice.

Moj osvrt:
Ovo je još jedan film koji je napravljen pod uticajem The Texas Chain Saw Massacre (1974). Nisam neki fan takvog koncepta ali ovaj film ima neke pozitivne strane. Već sam ranije pričao o The Loved Ones ostvarenju koje mi je užasno glupavo. Ovde su ti bizarni likovi mnogo bolji. Da su bolesni, jesu ali da su onako retardirani, nisu. Ovde se nisam zapitao kako je moguće da vrhunski glupave osobe izmiču zakonu tako dugo. 

Što se tiče kvalitetnih stvari u filmu, tu imamo legendu o Doktoru Satani ali mislim da ona nije naročito dobro iskorićena. Ona se tu kao vrti u pozadini ali mogla se još začiniti nekim jezivim činjenicama. U Loved Ones smo morali trpeti razgovore onih debila od oca i kćeri. Ovde to nije slučaj. Iako su bolesnici, ne pričaju mnoge gluposti i nemaju neku specijalnu filozofiju osim da budu tu i eliminišu jadnike koji su im dopali šaka. Zombi je posvetio finu pažnju svakom od likova. Karen Blek sa svojim karakterističnim izgledom ne mora mnogo da se trudi da predstavi poremećenu osobu. Ostali likovi su takođe originalni i za divno čudo ne iritiraju suviše. Sada o stvarima koje mi se ne dopadaju. 

Radnja se baci malo na tu porodicu malo odluta sa strane na snage reda i zakona. Time valjda želi da se dobije na nekoj napetosti i iščekivanju ali to mi se i nije naročito svidelo. Možda je to i zbog likova za koje treba da strahujemo. Oni su prilično iritantni i samim tim mi nije naročito stalo do njih tako da film automatski gubi na nekoj napetosti. U principu sve se svelo na tu prihvatljivu gomilu bolesnika u jednoj porodici koja kidnapuje i muči nekog što po meni nije priča koja je naročito vredna pažnje. Kraj je takođe šablon tako da ni time nisam naročito zadovoljan. Bez obzira na sve, ovaj film će sigurno pronaći svoje fanove ali ono što mu sigurno fali, to je ona atmosfera starijih horora kada se nije sve zasnivalo na hektolitrima krvi i mučenju.

Zanimljivosti:
Film je snimljen 2000. godine ali je prikazan tek tri godine kasnije. Ovo je režiserski debi Rob Zombija.

Naj scena:

Doktor Satana

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: House of 1000 Corpses (2003)

Friday the 13th (2009)

Kod nas nazvan: Petak Trinaesti
Žanr: Horor
Režija: Marcus Nispel
Glumci: Jared Padalecki, Amanda Righetti, Derek Mears...

Priča:
Grupa tinejdžera idu na izlet blizu Crystal Lake kampa. Ubrzo sreću Jason Voorheesa i upoznaju njegove smrtonosne namere.

Moj osvrt:
Pre par postova sam komentarisao glupave likove u Final Destination 3 filmu. Ti likovi kada se uporede sa ovim budalama koje se pojavljuju ovde deluju kao teen verzije Tesle, Ajnštajna, Bobija Fišera, Pekića i sličnih intelektualnih veličina. Jedina budala veća od njih je onaj ko ih je zamislio takve. Ok jedno dvoje glupana i nisu tako strašni. Obično budu prvi smaknuti pa i ne razmišljamo ovde o njima. Kakvi su ti likovi ovde, krvoločni Džejson mi je bio najveći pozitivac. 

Ceo film sam navijao da se on pojavi i iskasapi ove iritantne budale. Tu ću pomenuti jed(i)nu pozitivnu stvar. Sve Džejsonove pojave u kojim ubije nekog su sjajne. Ne samo što te scene dobro izgledaju već vam lakne što neku od budala više nećete gledati. Na samom uvodu u film imamo scenu koja se u starim filmovima pominjala kao legenda, gde Džejson gleda kako mu neko obezglavljuje majku. Nečim o čemu se priča zadnjih tridesetak godina hteli su da nas šokiraju. Film otvara jedna ekipa glumaca koja i nije tako loša ali su tu da se Džejson predstavi publici i malo zagreje pre nego što dođu oni glavni. 

Naravno tu su odmah sevnuli i goli sisići koji su prilično loš rezultat estetskog zahtvata. Naravno, pravilo u hororima koje važi zadnjih barem desetak godina je potpuno ispoštovano. Gole grudi u hororima jednostavno prizivaju smrt. Neću dalje. Film je predvidiv, "glumci" očajni, njihovi likovi još gori, priča trula. Ako se odlučite pogledati, ispremotavajte na Džejsonove pojave, čisto da vidite malo brutalnosti i onda pogledajte neki dobar film.

Zanimljivosti:
Naslov filma se pojavljuje tek posle 25 minuta. Režiseru Markusu Nispelu ovo je druga obrada nekog kultnog horor filma. Prva je bila The Texas Chainsaw Massacre.

Naj scena:

Džejson seckati...

Moja ocena: 3/10

Drugo Mišljenje: Friday the 13th (2009)

Friday the 13th Part 2 (1981)

Kod nas nazvan: Petak Trinaesti 2
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Steve Miner
Glumci: Betsy Palmer, Amy Steel, John Furey...

Priča:
Gospođa Voorhees je mrtva i kamp Crystal Lake je zatvoren, ali ljude u kampu do njega progoni nepoznati ubica. Da li je to sin gospođe Voorhees za koga se tvrdi da se udavio pre 30 godina?

Moj osvrt:
Od prvog dela ovog serijala nisam očekivao ama baš ništa a bio sam prijatno iznenađen. Taj film je napravio sjajan uvod i podlogu za ovaj nastavak i zaista je prava šteta što to nije iskorišćeno kako je moglo biti. 90% ovog filma je kopija prvog, samo što je ovaj mnogo sporiji. 

Ponovo imamo ekipu koja dolazi u isto mesto u manje više isti kamp kao onaj prošli, samo što sada kada je ubica iz prvog dela mrtav, neko drugi progoni ove likove. Ono što je počelo u toku filma da me opasno nervira su scene u kojima kao očekujete pojavu ubice pa se pojavi neko drugi. Tih scena ima barem pet puta više nego pojava samog ubice. Film se razvija veoma sporo. Imamo par ubistava van kampa pa potom prvi član ove ekipe koja je došla na kampovanje gine tek posle 50 minuta filma. Sledeći gine 10 minuta kasnije. Ceo film traje tek nešto više od 80 minuta pa vi sami izračunajte koliko je tu praznog hoda. 

Završnica filma je sasvim dobra ali dotle vas prvih pedesetak minuta ubiju u pojam sa ovim navedenim scenama i sporom radnjom. Da ne liči toliko na prvi deo, možda ni to ne bi bio toliki problem. Sam ubica izgleda smešno. On još nema onu masku po kojoj je postao čuven već ima kao neki mini džak preko glave. To dosta oduzima na njegovoj pojavi koja bi trebala biti zastrašujuća. 

Ovo definitivno jeste korak u nazad za razliku od prvog dela, pogotovu kada se ima u vidu kakvu je podlogu on ostavio ovom filmu. U svakom slučaju, nadam se da će naredna ostvarenja biti barem malo originalnija.

Zanimljivosti:
Ubica u filmu ima potpuno isti izgled kao ubica iz filma The Town That Dreaded Sundown. Film je imao budžet od $1.000.000 a do današnjeg dana zaradio je $21.722.000. Adrienne King je zahtevala da se ne pojavljuje mnogo u filmu zato što ju je posle prvog dela jedan obožavaoc proganjao i čak provalio u njen stan. Zbog tog slučaja ona je prestala da glumi.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 5/10

28 Days Later... (2002)

Kod nas nazvan: 28 Dana Kasnije
Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Danny Boyle
Glumci: Cillian Murphy, Naomie Harris, Christopher Eccleston...

Priča:
Četiri nedelje posle proširivanja misterioznog, neizlečivog virusa Britanijom, šačica preživelih pokušava da nađe utočište.

Moj osvrt:
Pre svega moram da napomenem da nisam naročito veliki fan zombi filmova tako da nećete ovde pročitati neku veliku oduševljenost ovim filmom. U principu oni koji su fanovi ovaj film smatraju za kultni. U svakom slučaju on je preporodio žanr i ocena od 7.6 na imdb-u dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Ono što mi se svidelo u filmu je atmosfera. 

Na samom početku, scene u kojima se lik budi u praznoj bolnici i kasnije šeta pustim ulicama Londona, izgledaju fenomenalno. Na jednostavan način je prikazana ta apokalipsa bez ikakvih efekata. Kasnije kada lik dolazi u crkvu i imamo prvi susret sa zaraženim, tu imamo početak borbe za preživljavanje. Ono zbog čega ovaj film ima taj status koji ima i ono što je mnoge oduševilo je pojava brzih zombija. Oni su u svim prethodnim filmovima bili tromi, jedva se kretali tako da i nije bilo teško pobeći od njih osim ako u velikom broju ne okruže žrtvu. 

Naravno i time se dobija na napetosti jer borba za život postaje mnogo teža. Postoje izvori koji tvrde da ove brze zombije nije uveo Deni Bojl već Lucio Fulci ali to ne mogu da vam potvrdim. Šta mi se nije svidelo? Zadnja trećina filma kada preživeli stižu u utočište. U tom utočištu imamo vojnike koji se ponašaju kao da ženu nisu videli barem dve godine a prošlo je mesec dana. Cela ta završnica mi je malo bila dosadnjikava i nezanimljiva. 

U svakom slučaju, imate link dole ka fenomenalnoj recenziji kolege koji obožava zombi filmove, pa čak se i mojoj dragoj, koja nije fan horora, film dopao (kao i njegov nastavak) tako da vam i ja savetujem da ga pogledate. Meni je bio sasvim ok ali ne delim oduševljenje većine.

Zanimljivosti:
Scene u kojima je London pust su snimane u 4 ujutru. Policija bi zatvorila saobraćaj i snimanje bi počelo odmah. Čim je snimanje bilo završeno policija je morala regulisati saobraćaj kako se ne bi stvorile velike gužve. 

Bolnica u kojoj je sniman film ne radi vikendom pa su tada i zakupili termin za snimanje. Zgrada u kojoj žive Hana i njen otac je bila određena za rušenje pa je po završetku snimanja i srušena. Sva prikazivanja filma u Nju Jorku je otkupio Stiven King. Sve scene u utočištu su snimane u prizemlju jer na spratu su živeli vlasnici vile. Ceo film je sniman hronološki kako je i prikazan. Koštalo je 250.000 funti da se benzinska pumpa digne u vazduh.

Naj scena:

Pustoš

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: 28 Days Later... (2002)