The Hills Have Eyes II (2007)

Kod nas nazvan: Brda Imaju Oči 2

Žarn: Horor | Triler

Režija: Martin Weisz

Glumci: Daniella Alonso, Jacob Vargas, Michael Bailey Smith...

Priča:

Grupa regrutanata se bori protiv zlih mutanata svog poslednjeg dana treninga.

Moj osvrt:

Ok, neću sada da lažem kako je ovaj film mogao biti dobar, jer nije imao teoretske šanse. Aja je sa jedinicom napravio nešto odlično, dvojka nikako nije mogla biti tako dobra. Čak i da su ponovili Ajin recept, ovo bi bila samo kopija. Martin Vajs i njegov tim scenarista su zato išli na drugu kartu. Kada ne znaš šta da radiš, ubaciš nešto gadosti, ubaciš nešto brutalnosti a već će se naći klinci koji će ovo popiti kao dobar horor. Na početku filma imamo devojku koja se porađa i lako je skontati da je njena uloga da produži vrstu degenerika i da umre. Kasnije u filmu imamo još jedan slučaj gde jedan od tih mutanata siluje još jednu devojku. Nagradno pitanje, da li je ovo horor? 

Aja je prikazao par brutalnih scena ali nijedna nije bila ni blizu tako neukusna kao ove ovde a sve su ostavljale jači utisak. Razlog je jednostavan. Aja i njegovi scenaristi su ljudi koji imaju mozga i znaju da horor znači napetost, da horor znači strah. Ove bulšitarije koje imamo ovde, imamo manje više u svakom očajnom filmu sa mutiranim mombrilima. Zašto bih želeo da gledam nešto što liči na svaki prokleti film sa sličnom tematikom. Ima naravno i pozitivnih stvari. Likovi treniraju da budu marinci ili šta već. Očigledno je reč o grupi nesposobnjakovića ali što je najbolje od svega to i nije mana. Likovi rade samo jednu nelogičnu stvar. Neko im sa brda signalizira refleksijom. Oni naravno nisu čuli da postoji nešto što se zove dvogled ili to ne spada u standardnu opremu budućih marinaca, pa odmah kreću tamo. No nije bitno, to je stvar koja i može da se proguta. Pedeset minuta filma likovi šetaju po planinskim predelima a ovi stelt degenerici im prete sa svih strana. Kasnije naši "junaci" ulaze u rudnik i tu sam očekivao već neku napetost, ali ne vredi braćo i sestre, dosada je sve nadjačala. 

Na kraju filma jedan od mutiranih koristi računar kako bi u programu za skeniranje okoline pronašao ove naše likove. Kome ovo ne vređa inteligenciju, taj je nema. Kao što rekoh, ovaj film nije imao šansu da bude dobar, ali je i te kako mogao biti gledljiv. Ako vas zanimaju scene kopanja prstima po mozgu, sečenja, kidanja, kanibalizma, silovanja, izvolite pogledajte ovo. Meni teško da će pasti na pamet da u skorije vreme nešto ovakvo stavim na meni. Dajem mu dvojku čisto što likovi nisu bili totalni degenerici. Sve ostalo je ili već viđeno, ili za zaborav a najčešće i jedno i drugo.

Zanimljivosti:

Rudnik je kreirao isti tim koji je krerao pećine u sjajnom The Descent. Krejven je imao ideju da Brenda iz prvog dela treba da se pojavi ovde kao član vojske. To bi uradila u fazonu da savlada svoje strahove!?!? 

Naj scena:

Okršaj sa velikim tatom. 

Moja ocena: 2/10

The Hills Have Eyes (2006)

Kod nas nazvan: Brda Imaju Oči

Žanr: Horor | Triler

Režija: Alexandre Aja

Glumci: Ted Levine, Kathleen Quinlan, Dan Byrd...

Priča:

Porodica kreće na put kroz pustinju. Na putu im se kvari automobil. Ubrzo shvataju da nisu sami...

Moj osvrt:

Odmah na početku želim da napomenem da original još nisam pogledao tako da ću povlačiti paralele između njega i ovog filma kada dođe vreme da se Krejvenovo ostvarenje pojavi u recenziji na blogu. U zadnje vreme je jednostavno previše filmova sa ovim degenerisanim likovima. Prvi Wrong Turn za mene je bio iznenađujuće dobar, drugi jedva gledljiv a treći ne zaslužuje ni da se pomene. Naravno tu je i zilion drugih naslova slične tematike i zaista je teško tu napraviti nešto spektakularno ili barem dovoljno dobro da gledalac ne počne da se smara pa čak i zaspi. Zbog svega toga Aja je zaslužio da mu skinem kapu. 

Prva i osnovna stvar sa degenerisanim budalama je to što svi filmovi idu na neku brutalnost i odvratnosti, kao da je za scenariste poenta horora biti što kretenskije nastrojen prema svom filmu. Braćo i sestre, tu me je ovaj film dobio. Aja konstantno ide na atmosferu. Neću da kažem da nema brutalnosti, daleko od toga, ali ona je tu samo kao povremeni šok. Atmosfera je to što je veliki plus u filmu. Razumljivo je da scene po noći budu napete, kada nešto vreba iz tame. E ovde su i scene u toku dana odlične. Sledeća stvar koja mi se baš dopala je što Aja nije robovao šablonima. U 99.99% horora pretpostavite ko ostaje živ na kraju i tačno znate ko može da u svemu nagrabusi. Ovde je to prilično iznenađujuće. Neke smrti zaista nisam očekivao. Ako je za mene to neočekivano, onda je to za svaku pohvalu. Imate takva ostvarenja kao novi House of Wax gde možete predvideti manje više sve. Ovakav film posle toga dođe kao melem na ranu. 

Ne postoji nijedan šablonski lik kao npr u pomenutom House of Wax ili ovom nedelu sa ajkulama koje juče opisah. Ako nešto mrzim to su ti šablonci. Zašto da gledam nešto što sam milion puta video. Hoću normalne likove sa kojim mogu da se saživim. U zadnje vreme ti likovi su takvi da više navijam za negativce. Ovde su likovi odlični. Možete se saživeti sa svakim od njih. Takođe nemamo onaj šablon "ovo izgleda kao neko sranje opasno po život... idem da vidim šta je" ili "hajde da uradimo ovo ili odemo tamo, to niko sa dva grama mozga ne bi uradio". Galerija tih stvari je vidljiva u dva zadnja loše ocenjena horora na blogu. 

Ovde se likovi pre svega plaše i traže način da prežive. Zbog toga imaju gledaoce na svojoj strani, zbog toga gledaoci strahuju za njih, zbog toga je ovo sasvim dobar film koji je u moru očajnih horora pravo osveženje. 

Zanimljivosti:

Slike mutacija koje se pojavljuju na početku filma su autentične, samo te mutacije nisu nastale zbog atomskog naoružanja već hemijskog, poznatog kao Agent Orange, koje je američka vojska koristila u Vijetnamu. 2 minuta filma su morala biti izbačena kako bi on dobio R rejting. Sve mutacije u filmu su proizvod specijalnih efekata. Film je sniman u Maroku gde je temperatura dostizala i do 120 stepeni Farenhajta. Nuklearni krater koji je otkriven u filmu je računarski generisan. Scena automobilske nesreće je snimana 3 dana. Ovaj rimejk je 15 minuta duži od originala. Sve rečenice koje izgovara Ted Levin su improvizacija. Krejven je želeo da se ovaj film snima na istom mestu gde i original ali kada je otišao da poseti tu lokaciju otkrio je da tu više nije pustinja već naselje. 

Naj scene:

Pokušaj spašavanja. Upravo ono što sam pominjao. Ove scene se odvijaju po danu ali su užasno napete.

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: The Hills Have Eyes (2006)

Shark Night 3D (2011)

Kod nas nazvan: Noć Ajkula
Žanr: Horor | Triler
Režija: David R. Ellis
Glumci: Sara Paxton, Dustin Milligan, Chris Carmack...

Priča:
Vikend na ostrvu se pretvara u pakao za nekoliko posetioca koji su napadnuti od strane ajkula.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, verujem da je većina vas gledala Spilbergov Jaws kod nas preveden kao Ajkula. Što se tiče takozvanih animal attack filmova to je najbolje što može da se vidi. Ovaj film je bombastično najavljivan. Znao sam da ne može ni prići ajkuli, čak sam predpostavio da će biti i loš ali nisam baš očekivao ovakav promašaj. Prvo malo o likovima. Imamo štrebera, finu devojku, fuficu, zajebanta, crnca i latino devojku. Verovatno bi scenaristi dobili zatvor da su ubacili dva ista lika. Kada kažem zatvor, ne mislim na ustanovu. 

U principu likovi su tačno onakvi kakvi treba da budu da vas ni malo ne zanimaju. Što se tiče prva tri ženska lika u filmu, njima vidimo prvo zadnjice pa lica, a svaki od ta tri lika se pojavljuje odvojeno. Bravo retardi. Tačno se vidi za koga je film pravljen. Potom čekate pojavu ajkula i kada se pojave budete šokirani. Zašto šokirani? Spilberg je imao maketu koja je bila donekle robot ali se pokvarila na početku snimanja. E ta maketa izgleda vrhunski naspram ovih CGI ajkula. Što se tiče ujeda, odgrizanja i ostalih akcija ajkula, videćete samo krv u vodi. Što se tiče nekih napetih scena, njih ćete pre videti u reklamama nego ovde. Priča nema veze sa vezom, prepuna je patetike, gluposti, rupa, nebuloza, šablona... Ko to ne primeti, iskreno se brinem za njegovo zdravlje. 

Nisam film gledao u 3D-u ali imamo gomilu scena gde ajkule uskaču u kameru, pa čak i jedan čamac koji je eksplodirao nasukavši se (WTF) i njegove delove kako lete ka gledaocu. Sve u svemu imamo film sa ajkulama koje izgledaju očajno, loše scene, priču koju su smislili klinci od desetak godina ili scenaristi koji smatraju da će ovo gledati ljudi koji nisu pogledali više od dva filma u životu, likove koji vas apsolutno ne zanimaju... Zašto onda trošiti vreme na ovo?

Zanimljivosti:
Film nije pretpremijerno prikazan kritičarima.

Naj scena:

Evo neka bude ova scena, ali i ona je kao i sve ostale prilično jadna.

Moja ocena: 1/10

Drugo Mišljenje: Shark Night 3D (2011)

The Mist (2007)

Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Frank Darabont

Glumci: Thomas Jane, Marcia Gay Harden, Laurie Holden...

Priča:

Žestoka oluja oslobađa krvožedna stvorenja koja napadaju mali grad, gde se nevelika grupa ljudi zatvara u supermarket boreći se za svoje živote.

Moj osvrt:

Pre svega napomena da je ovaj film zasnovan na priči Stivena Kinga. Od njega može svašta da se očekuje tako da uspeh filma zavisi od maštovitosti filmotvoraca. E sada pogledajte koja su to dva filma zasnovana na pričama Stivena Kinga a da su u režiji Frenka Darabonta. The Shawshank Redemption (Bekstvo Iz Šošenka) i Green Mile (Zelena Milja). Savršeni filmovi. Ima li onda razloga da sumnjate da treći film u saradnji ovog dvojca nije takav? Ni najmanje. 

Filmove sa čudovištima volim da gledam jer su mi zanimljivi ali većina njih su prilično loši (Čast prvom i drugom Alienu kao i prvom i drugom Predatoru). Nekako se sve tu zasniva čovek vs. stvorenja pa udri Mile letnji dan do podne. Do ovog filma nisam video nijedan gde čovek nije imao ama baš nikakvu šansu u sukobu sa tim drugim stvorenjima. Ovde su stvorenja jeziva i zaista osetite beznađe pri pojavi svih njih. A sada ću vam reći da su ta stvorenja najmanje bitna stavka u filmu. Ona su tu da predstavljaju opasnost i to je to. 

Ovde je akcenat bačen na ljudsku psihu. Kako se čovek ponaša u momentima kada je njegova zadnjica u pitanju. Ne braćo i sestre, ovde nema heroja, ovde su obični ljudi. Među njima ima i ovakvih i onakvih ali nemamo ono supermen sranje gde jedan baja može da skrši bilo koga. Ok, nije ni to nužno loše, recimo u Predatoru se Švarcika muški nosio sa dotičnim. Ali ovo nije takav film. Ovo je pre svega horor ljudske psihe. Likovi su takvi da će vam ući pod kožu. Ili ćete ih voleti ili mrzeti. Da ne bih mnogo spoilovao zbog ljudi koji nisu pogledali film reći ću da postoji jedna scena, da se tako izrazim, žrtvovanja. Braćo i sestre, od te scene sam se zaledio. 

Ovaj film je toliko višeslojan i ima toliko segmenata da je to za poštovanje. Neki hvale a neki kude efekte. Iskreno da vam kažem, gledao sam film barem deset puta i nijednog momenta nisam obratio pažnju na njih. To valjda dovoljno govori koliko je film dobar. Atmosfera u filmu je genijalna. Najčešće je jeziva i to kulminira na samom kraju. Čitao sam takođe kako neki mudroseri kritkuju kako je film loš sa psihološke strane. Pretpostavljam da je većina njih bila u bezizlaznoj situaciji i smrtonosnoj opasnosti gde su morali da brinu za svoje bližnje pa su kompetentni proceniti. Neću se baviti psihom tih ljudi jer je ovo horor, a horor podrazumeva ono najstrašnije ili najtamnije u ljudskom umu, a to je ovde i predstavljeno. 

Hajde opet da se potrudim da manje spoilujem. Imamo jednu scenu u kojoj jedan lik plače bez suza. Ustvari to je plač u kom vidimo njegov krik ali ne i suze. To su neki pripisali lošoj glumi dotičnog lika. Da li zaista mislite da bi čovek koji je napravio Zelenu Milju i Bekstvo iz Šošenka dozvolio sebi toliki propust. Meni su ta scena i taj plač savršeni takavi kakvi jesu. Jednostavno jeza vam u tom momentu probija kosti i ta scena i takav plač su genijalno uklopljeni tu. Sada malo o muzici. Postoji dva načina za ubacivanje muzike u film. Ili postavite da film bude u službi muzike ili da muzika bude u službi filma. U životu nisam video bolje uklopljenu muziku u film, tj. jednu pesmu. Ako je neko od vas služao Dead Can Dance i njihovu pesmu Host of Seraphim onda zna o čemu pričam. Braćo i sestre ja muziku slušam barem 10 sati dnevno. Ovako jezivo ništa nisam čuo u mom životu. Naj scena mi je završnica, ali ona traje dugo i celom tom završnicom se vrti Host Of Seraphim. 

E sada malo o toj završnici. Postoji dve verzije, ona za sekaperse i devojčice koje ne mogu da popiju udarac u stomak. Ona obara ocenu filmu barem za tri. Postoji i pravi kraj, kraj koji je za mene jedan od najšokantnijih ako ne i najšokantniji kraj ikada. Posle toga ostanete sleđeni dugo ne znajući šta da mislite o filmu. Verovatno ćete tu biti podeljenog mišljenja, ali verujte mi braćo i sestre, ta sumnja brzo nestaje, a sa vremenom raste i oduševljenje ovim remek delom ne horora već kinematografije. 

Zanimljivosti:

Na početku filma možemo videti sliku iz Kingovog serijala Mračna Kula. Osim te slike film ima još referenci na taj književni serijal. Takođe u jednoj sceni čovek natrčava na rotirajuću policu sa knjigama. Sve knjige na toj polici napisao je Stiven King. Apoteka do supermarketa se zove King's Pharmacy.  Darabont je prihvatio da režira film tek pošto je ubedio producente da se kraj filma iz scenarija ne menja. 

On je hteo da film bude snimljen u crno beloj tehnici i u specijalnom izdanju ovog filma, uz ovaj standardni, dobija se i disk sa tom crno belom verzijom. Darabont je želeo da King glumi u filmu ali kada je ovaj to odbio, ta uloga je dodeljena Brajanu Libiju koji se pojavljuje u svakom Darabontovom filmu. Ovo je nakraći film koji je do današnjeg dana snimio Darabont. King se plašio kako će ova njegova priča biti ekranizovana dok je Darabont ovu ekranizaciju nazvao najsrećnijim momentom u karijeri. 

Naj scena:

Završnica. Jezivo, šokantno i neponovljivo. Muzika savršeno nosi ovaj kraj filma.

Moja ocena: 10/10

Drugo Mišljenje: The Mist (2007)

Kill List (2011)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Ben Wheatley
Glumci: Neil Maskell, MyAnna Buring, Harry Simpson...

Priča:
Skoro godinu dana posle neuspešnog posla, plaćeni ubica uzima posao u kom treba da ubije troje ljudi. Ono što počinje kao jednostavan posao, završava se putem u srce tame...

Moj osvrt:
Ovo je bez konkurencije, bez sumnje, bez ikakvog daljeg polemisanja i razmišljanja najveće govno od filma koje sam u životu pogledao. Imamo glavnog lika i njegovu suprugu koji se non stop raspravljaju oko milion stvari. Imamo najboljeg prijatelja ovog lika koji je ujedno i pomoćnik u tim ubistvima. 90% filma su bračne rasprave i prazne priče između likova. Tokom tih bračnih rasprava poželećete milijardu puta da Leatherface zaluta iz Texas Chain Saw Massacre i preseče ove retarde na pola. Tokom filma nam nabacuju neke čudne stvari, kao zapliću misteriju i slična sranja. Kao ovaj glavni lik je nešto zajebano pa mu se pre ubistva neki i zahvale. I na kraju šta se ispostavi, ama baš ništa. Da sada uzmu i izbrišu sva ta misteriozna preseravanja, ništa vam u filmu ne bi falilo. 

Likovi koji unajmljuju ubice su providni i vidi se da vode neku zajebanu igru. Naravno na kraju se vidi da su oni upravo ono što se očekuje. Ovo nije Linčov nadrealizam koji možda ne skontate, ovo nije misterija koju treba otkriti, ovo nije priča koju treba analizirati, ovo nije film o kom treba razmišljati, ovo je film koji to nije, ovo je jedno najobičnije smeće koje treba zaobići u širokom luku. Da braćo i sestre, iako sam rekao da vam nikada neću reći da ne pogledate neki film, sada vam to govorim. Seks i Grad, Očajne Domaćice, repertoar Ivana Bosiljčića, pornići, sve to ima više mozga i duha od ovog nedela. Zbog toga uz njega neće stajati ni Zanimljivosti ni Naj scena. Samo ocena koja ga najbolje opisuje.

Moja ocena:0/10

Drugo Mišljenje: Kill List (2011)

House of Wax (2005)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Jaume Collet-Serra

Glumci: Chad Michael Murray, Paris Hilton, Elisha Cuthbert...

Priča:

Šest prijatelja je zalutalo u pust grad u kom dominira muzej voštanih figura. U njemu su dva brata koji imaju poseban način na koji njihove figure izgledaju realno.

Moj osvrt:

Original na kom je zasnovan ovaj film je Mystery of the Wax Museum (1933) koji nisam pogledao. Pre ovog filma, original je doživeo prvi rimejk, a to je bio odlični House of Wax (1953) sa Vinsent Prajsom. Prva pomisao, kada je ovaj film u pitanju, bila mi je Paris Hilton u hororu. Nisam još iščitao ceo blog Dejana Ognjanovića ali iskreno se nadam da je komentarisao ovaj film jer me njegov stil pljuvanja po stvarima oduševljava i njegov komentar na ovu činjenicu me živo zanima. Napominjem da ovo što je u segmentu "Priča" uglavnom prepisujem sa imdb-a tako da pre gledanja filma nisam imao ni najblaže veze o čemu se ovde radi. 

Posle desetak minuta sam pauzirao i napisao sledeće (kopirano od reči do reči): "Početna scena je u sedamdesetim gde vidimo da se neka ne baš srećna porodica bavi voštanim figurama. Imamo scenu sa klincima gde je jedan miran a drugog moraju da vežu da bi jeo, pri čemu on dobija gadan šamar. Pretpostavka: Ovaj besni klinac će da za tridesetak godina proganja glavne likove u ovom muzeju, a možda i ubije baticu jer se jasno prikazuje kako tog istog baticu zaboli dok ovaj drugi dobija batine. Prva stvar koja je ovde uočljiva je da glumaca nema. Ovi likovi koji se pojavljuju u filmu su sve samo ne glumci. Niko od njih ne zna ni da stoji i gleda u kameru prirodno.  Likovi su tako šablonski da to nije normalno. Imamo jednog od onih slatkiša koji uvek prežive. Naravno tu mislim na moralnu devojčicu koja će siguran sam na kraju uz trista čuda izvući živu glavu. 

Imamo njenog dečkića koji je dobrica, to je jedan od onih likova koji sigurno najebu. Imamo njenu napucanu drugaricu koja je tu da bude i malo golotinje - takođe lik koji obavezno najebe. Imamo jednog crnca koji je u nekom rep fazonu jer zaboga ko je čuo za Hendriksa i slične velikane. To je onaj tip ortaka koji neizostavno najebe. Imamo jednu budalu koja ako bude zabavna ima šanse da preživi, ako ne, definitivno neće živ dočekati kraj filma. Imamo nekog opasnog baticu, hejtera, koga se svi pomalo plaše. To je ona vrsta likova za koje se kasnije uvek ispostavi da su pozitivci. Obično se žrtvuju za ekipu. Iskreno se nadam da sam se prevario barem u 10% pretpostavki." 

Evo braćo i sestre, ovo nije dokaz moje vidovitosti. Ovo je dokaz koliko je ovaj film sranje. Predvidiv od prve do poslednje scene. Doduše u nečemu sam se prevario ali to morate pogledati da otkrijete. U stanju sam da ovaj film seckam scenu po scenu kako bih pokazao koliko je skoro svaka od njih očajna.  Nisam verovao da ću ovo reći ali Paris Hilton je ovde možda i najbolja glumica. Postupci likova su tako debilni da to nije normalno. Jedini dobar fazon uz neka ubistva, preuzet je iz prethodnika iz 1953 (možda i iz originala) i to je to. Iskreno bih voleo da čujem dobro obrazloženo mišljenje nekog kome se ovaj film sviđa. 

Zanimljivosti:

Pre nego što je Paris Hilton odabrana za ulogu, Dženifer Koneli i Kejt Vinslet su bile prvi izbor (kao da bi i jedna od njih pristala da se pojavi u ovome). Većina voštanih figura su statisti sa maskama. 

Naj scena:

Izrada figura. Oko ovoga su se barem potrudili (izuzimajući retardiranu depilaciju)

Moja ocena: 2/10

Fright Night (2011)

Kod nas nazvan: Noć Strave

Žanr: Komedija | Horor

Režija: Craig Gillespie

Glumci: Anton Yelchin, Colin Farrell, David Tennant...

Priča:

Tinejdžer počinje da sumnja da je njegov sused vampir.

Moj osvrt:

Originalni Fright Night je bio sasvim zanimljiv film. Ni počemu mi posebno nije bio epohalan, ali za jedno gledanje i za zabavu sasvim je isputnio to što sam očekivao. Onda je nekom palo na pamet da obradi taj film. Pre svega stari film je imao onaj šmek osamdesetih i to teško da može da se ponovi. Nije bio neki naročito kvalitetan film niti je imao materijal da oduševi, tako da zaista ne vidim razlog zašto bi tako nešto obrađivali. I šta smo dobili posle svega? 

Dobili smo isto što i sa onim starim, samo neuporedivo dosadniji film. Ljudima koji nisu gledali original ovo možda bude malo zanimljivije nego meni mada čisto sumnjam. Priča je ista, koncept je isti, jedino što je novo to su efekti i to je to. Gluma je, osim Farela, potpuno prosečna. Stari film je bio taman toliko zanimljiv da vas zanima šta će biti u sledećoj sceni. Ovde mi je potpuno bilo svejedno šta je sledeće. Jednostavno znam šta će da se desi, a i da nisam gledao original znao bih to, tako da film nema ama baš ni trunku neke napetosti i ne budi ni malo interesovanja. Kvalitet mu jeste to što se lako gleda ali od prvog do poslednjeg njegovog momenta sam bio ravnodušan. 

U starom filmu me je iritirao drugar glavnog lika dok je on ovde skroz dobar u izvođenju Christopher Mintz-Plassea ali pošto je on tako dobar i zanimljiv, scenaristi su mu dodelili desetak minuta na filmu. Pojavljuje se i komšija vampir iz originala, tačnije glumac koji ga je glumio, Chris Sarandon i to samo zato da bi ga ubili za desetak sekundi. Ako želite da se zabavite i fino nasmejete, pogledajte original. Ovo je zabavan filmić za klinje koji tek počinju da gledaju horor skrivajući se iza ćebenceta pri svakom nagoveštaju strašne scene. 

Zanimljivosti:

Jurnjava automobila je snimljena iz jednog pokušaja. Piter Vinsent je dobio ime po legendama horor žanra, Piteru Kašingu i Vinsentu Prajsu. Zanimljivo je da su smatrali kao odavanje pošte velikanima kačanje njihovih imena na jednu budalu. 

Naj scena:

Duel na putu. Zanimljivo kretanje kamere u vozilu i u principu jedini žestok duel sa glavnim vampirom su dovoljni razlozi da ovo bude najbolja scena u filmu.

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje: Fright Night (2011)