Ringu (1998)

Kod nas nazvan: Prsten, Krug, Zvono
Alternativni naziv: Ring
Žanr: Horor | Misterija
Režija: Hideo Nakata
Glumci: Nanako Matsushima, Miki Nakatani, Yûko Takeuchi...

Priča:
Misteriozni snimak ubija svakog ko ga vidi, osim ukoliko gledalac uspe da razreši njegovu misteriju...

Moj osvrt:
Braćo i sestre, predstavljam vam jedan od najznačajnijih horora ikada. Pošto ćete o ovom filmu od mene samo čuti reči hvale, samo ću reći da ću mu verovatno naneti jednu nepravdu izjednačivši njegov američki rimejk sa njim. To ću učiniti iz prostog razloga što sam taj rimejk gledao pre ovoga i što mi je vizuelno dopadljiviji. Sada ću se baviti samo ovim filmom. Ringu je nastao po knjizi koju bih rado pročitao kada bih uspeo da je nađem jer nešto što je izrodilo ovakvu genijalnu ideju mora da bude remek delo. 

Malo me iritira kada ovaj film predstavljaju kao "video-kaseta koja ubija" ili sličnim usranim naslovima. To je za mene nepoštovanje za nešto što ima neizmernu vrednost. Braćo i sestre, poznato vam je da sam osetljiv na mnoge nebuloze u hororima, to valjda ide sa godinama. Ovde nisam mogao da nađem nijednu prokletu manu. Koliko god da sam puta pogledao ovaj film, i dalje mi je bio genijalan. Najbolji horori nisu oni o preraslim deformitetima koji kolju sve pred sobom (Hills have eyes II), u najboljim hororima nećete videti glupave klince za koje vas neće biti briga (House of Wax), u najboljim hororima nećete prisustvovati glupoj, već viđenoj i dosadnoj priči u kojoj ama baš ništa nema blage veze sa mozgom (And Soon The Darkness). Te stvari vrlo brzo pregazi vreme i ostaju zaboravljene. 

Ono što preostaje je ovo, remek-delo horora. Film u kome svakog momenta imate osećaj da će se desiti nešto jezivo, film koji zapravo ima priču a ta priča je genijalna, film u kome ćete strahovati za likove, film u kome je negativac originalan... Takvih remek-dela je malo. Priča je sjajna, originalna, zvuči blesavo ali uprkos toj blesavosti je užasno jeziva. Takva priča je izrodila vrhunsku misteriju tako da ovo nije smeće koje se trudi da bude horor već je horor koji je pre svega film. Celim tokom priče neprestano ćete očekivati da se nešto jezivo dogodi. Filmotvorci vas sjajno drže u neizvesnosti. U samu misteriju je teško proniknuti tako da i ona predstavlja izazov. Što se tiče ovih jezivih scena, braćo i sestre, ovo sigurno nije za ljude koji su mnogo plašljivi. Ovde imamo jednu od najupečatljivijih scena (za mene zajedno sa onom iz rimejka najupečatljiviju scenu) u hororu ikada. Uz tu scenu ćete prosto namirisati strah. 

Moram opet da ponovim, kada su Japanci u pitanju, oni se ne trude da vam sve nacrtaju i može se desiti da će vam neki detalj promaći, tačnije to će vam se desiti ako budete nepažljivi. Ali kakvi su Japanci generalno, ovo je više nego jasan film. Što se tiče uticaja koji je ovo ostvarenje imalo, dovoljno je videti gomile filmova koje su inspirisane njime. Imamo neke solidne donekle inspirisane (Ju-On serijal, The Grudge smorijal), imamo neke koji su praktično kopija (Chakushin ari koji ima potpuno isti koncept). Sadako je postala jedan od najupečatljivijih negativaca ikada. Naravno njene kopije, osim Samare, nemaju ni blizu efekat kao ona (naročito one podrigujuće devojčice iz The Grudge smorijala). 

Na kraju, reći ću samo da je poštovani Dejan Ognjanović ovom filmu dao 5/5 tako da vam bolja preporuka od te ne treba. Na vama je samo da pogledate ovaj film i budete pre svega oduševljeni a potom i prilično preplašeni. Ako volite horor, ovo je obavezno gradivo za vas.

Zanimljivosti:
Efekat kretnje Sadako je izveden na sledeći način. Pre svega Rie Ino, studentkinja glume je izvela sjajno pokrete. Potom su snimili taj njen hod ali u filmu su taj snimak pustili u nazad. Horor film koji je najviše novca zaradio u istoriji Japana. Sadako i Shizuko su donekle inspirisane stvarnim likovima. Krupan plan oka Sadako je snimljen sa jednim od glumaca a ne glumicom koja je inače tumači.

Naj scena:

Za mene, uz scenu iz rimejka, najbolja horor scena ikada.

Moja ocena: 10/10

Drugo Mišljenje: Ringu (1998)

The Batman vs Dracula: The Animated Movie (2005)

Žanr: Animacija | Akcija | Horor | Triler

Režija: Michael Goguen, Seung Eun Kim, Sam Liu, Brandon Vietti

Glumci: Jeff Bennett, Alastair Duncan, Richard Green...

Priča:

Gotham City je u opasnosti, ne samo od Džokera i Pingvina koji su pobegli iz zatvora već od stvorenja noći...

Moj osvrt:

Do ovog, već sam pogledao dva animirana filma o Betmenu. Mask of Phantasm je bio odličan, Batman & Superman ok. Ovaj film je imao solidan potencijal, finu ideju ali je prilično zabrljao, a evo i u čemu. Pre svega veliki problem je animacija. Tu naravno ne mislim na njen kvalitet već na način na koji su nacrtani likovi. Svi prethodni Betmen crtani filmovi i serije su se držali istog koncepta koji je bio odličan. Ovde su toliko preterali da im likovi liče na neke kreature. Džoker izgleda kao neko ko je pobegao sa ostrva doktora Moroa (slika). 

To deluje toliko očajno i iritirajuće. Ima to i nekog šmeka u horor scenama, ali do vraga, reč je o inteligentnom zlikovcu a ne o deformisanoj budali. Pingvin je nacrtan ok ali njegova uloga ovde je mizerna. Drakula izgleda suviše šablonski,  razvučeno, kao kada bi ga neki karikaturista crtao. Ostali likovi izgledaju kao da su ispali iz ove nove Cartoon Network produkcije o kojoj mislim sve najgore pošto su emitovanje genijalnih stvari zamenili prikazivanjem generičkog smeća za zaglupljivanje dečurlije. 

Priča je nešto oko čega su se mogli više potruditi. Da su tu uložili dovoljno napora, mogao bih zatvoriti oči na ovu glupavu animaciju likova. Pre svega način na koji je objašnjeno kako je Drakula završio u Gotamu je jadan i neubedljiv. Potom se pojavljuju svi šabloni koje smo videli manje-više u svim Betmen/Supermen crtaćima/filmovima. Ko želi još jednom da gleda standardne Betmenove probleme sa ženama? Ah da, kako da ugroziš Betmena ako nema devojku. Druga stvar je nešto što me sve više nervira u superherojskim filmovima. Imamo heroja koji je zilion puta spasio svet. Potom se pojavi (spoiler) beskućnik koji uopšte ne deluje kao da je pijan i pamalo usporen (ovo je bio sarkazam) i izjavljuje kako je video senku slepog miša kada je jedna osoba nestala. 

To je bilo dovoljno da policija zapuca na Betmena. WTF, izjava pijanog beskućnika da je video senku... pucati u lika za koga sumnjaš da je oteo nekog bez pokušaja da ga uhapsiš i otkriješ šta se desilo ili gde su ti oteti likovi. Još jedna loša stvar je što se neretko gubi vreme na stvari koje uspore film. Koga uopšte zanima deset minuta pravljenja leka protiv vampirizma od kojih su 9 minuta konstantno iste scene neuspeha. A sad ovo malo dobrih stvari. Uprkos ovim lošim stvarima, film nije bio dosadan. Povremeno je bio i prilično zanimljiv. Atmosfera u određenim scenama je baš kao u nekim old skul hororima. To je moglo mnogo više da se eksploatiše. Muzika je genijalna. Konstantno se čuju sablasne i/ili preteće melodije što dodatno pojačava pomenutu atmosferu. 

Glumci koji pozajmljuju glasove su odlično odradili svoj posao a moram pomenuti da Drakuli glas pozajmljuje moj miljenik, Piter Stormer. Iako mi je zvučao blesavo, ovaj duel Drakula vs. Betmen mi se prilično dopada i neke ideje su odlične. Tu pre svega mislim na simboliku slepog miša koja ima značenje i za jednog i za drugog. To su sasvim fino iskoristili. Drakula je predstavljen kao do sada najopasniji protivnik Betmenu. Zbog toga mi se čini da su film možda mogli malo drugačije završiti. I ovaj kraj je sjajan, ostavlja dobar utisak ali opet, možda se ovaj duel mogao još produžiti u nekom narednom filmu gde će animatori i scenaristi zapravo znati šta rade.

Naj scena:

Konačni okršaj koji uz još neke scene nosi simboliku duela dva "slepa miša".

Moja ocena: 5/10

Geomi sup (2004)

Alternativni naziv: Spider Forest

Žanr: Drama | Triler | Misterija | Horor

Režija: Il-gon Song

Glumci: Woo-seong Kam, Jung Suh, Kyeong-heon Kang...

Priča:

Kang Min je prisustvovao jezivom događaju u misterioznoj šumi. On pokušava da pronađe odgovore zašto ga svi putevi vode tamo.

Moj osvrt:

Kako vreme prolazi sve sam sigurniji da mi je nešto veliko promaklo u Audition-u Takashi Mike-a tako da se spremam taj film pogledati još jednom. Zašto to kažem? Zato što mi je ovaj film sasvim ok a deluje mi siromašniji od Mike-ovog čeda. Ono što većina očekuje od Azijata, to je da im je film neuporedivo jeziviji od holivudske produkcije. E ovde od toga nema ništa. Zašto? Zato što je ovo drama sa primesama trilera. Osim u jednoj sceni ubistva, od neke napetosti, jezivih scena, manje više nema ništa. Ali zato imamo jednu sasvim solidnu dramu koja je upakovana u genijalnu simboliku. Idemo redom. Pre svega videćemo deo ključnog događaja u filmu. Posle toga se priča razvija. 

Verujem da većina vas zna kako Azijati ne mare baš puno da objašnjavaju stvari i kako mrze hronologiju već su im scene uglavnom vremenski razbacane po filmu. To je ovde maksimalno prezentovano. Verujem da uverzirani gledaoci neće imati problema da prate hronologiju priče. Jedini problemičak je što likovi prilično liče jedni na druge. Srećom ovde nema puno likova ali ću vam reći da postoje tri žene, jer sam se i sam zamalo zbunio zbog toga. U centru priče imamo ubistvo, imamo čoveka koji želi da pronađe odgovore. Film vam do samog kraja neće biti uopšte konfuzan, ali u zadnjih pet minuta, ako niste dovoljno pazili, u glavi će vam se otvoriti gomila pitanja. 

Mali saveti: Pažljivo slušajte priče o misterioznoj šumi i priče o našem glavnom liku. Verujem da ćete dešavanja u kojima on učestvuje lako ispratiti. Ako sve ovo ispoštujete, ova sasvim solidna simbolika vam neće predstavljati problem. Ja nisam bio dovoljno pažljiv pa sam morao ponovo premotavati film na neke scene i mogu vam reći da se isplatilo. Jedno vreme mi je sve ličilo da će biti po vazda eksploatisanom holivudskom sistemu "sve je to u čovekovoj glavi". Ok, ima i toga, ali nije ona varijanta kada ste gledali ceo film i u njemu se zapravo ništa nije dogodilo već smo sve vreme gledali projekciju uma jednog lika. 

I takvi filmovi umeju da budu vrhunski pod uslovom da se u filmu zapravo nešto desilo (A Beautiful Mind, The Shining) ali umeju i da budu bezvezni kao npr. Reeker koji je očajna kopija superiornijeg Dead End-a. Atmosfera filma je turobna i ostavlja upečatljiv utisak. Kada se tome dodaju genijalne melodije onda rezultat možete samo da zamislite. Nekom može zasmetati malo sporiji ritam filma ali upravo takav ritam je sjajno uklopljen u ovu atmosferu i ja tu nemam nikakve zamerke. Sve u svemu ovo je sasvim solidna kombinacija drame i trilera koju svakako preporučujem.

Zanimljivosti:

U filmu se potkrala jedna greška. Položaj stopala mrtvog čoveka nije isti u svim flešbekovima.

Naj scena:

Rasplet koji može da izazove veliku konfuziju ako niste pažljivo pratili priču.

Moja ocena: 6/10

And Soon the Darkness (2010)

Žanr: Kriminalistički | Misterija | Triler | Horor
Režija: Marcos Efron
Glumci: Amber Heard, Odette Annable, Karl Urban...

Priča:
Dve prijateljice su se našle u malom argentinskom mestu. Posle kratke rasprave one se razdvajaju. Ubrzo jedna od njih nestaje. Druga mora da je pronađe pre nego što se desi ono najgore.

Moj osvrt:
Prvih pola sata gledaćete spot u kooperaciji National Geographic i MTV. Dve devojčice se šetaju prelepom prirodom, dve devojčice se vozikaju prelepom prirodom, dve devojčice leškare u prelepoj prirodi... BOOOORRIIIIINNNG. Pogledajte Into The Wild, tamo te scene i te kako imaju smisla. Ovde se ništa ne dešava, tačnije čekamo da se dogodi nešto dok njih dve šetuckaju na sve strane. Doduše imamo i minut vremena bitnih stvari u tom prvom delu filma. 

Kada ono glavno krene, već ćete videti šablon. Američki turisti u malom mestu. Koliko puta ste videli tako nešto? U tom malom mestu žive ljudi koji baš, gle čuda, i ne vole Amerikance. U tom istom mestu živi šerif koga, gle čuda, baš briga za Amerikanku koja je nestala. Tu se pojavljuje i misteriozni, gle čuda, Amerikanac koji želi pomoći. Ok, moglo je i ovo biti zanimljivo, ali na žalost nije. Mnooogo nelogičnih i glupavih stvari se dešava, ali kako neki od vas već dobro znaju, ja retko zatvaram oči na glupe i nelogične stvari. 

To nisu one nelogičnosti gde će naši likovi prihvatiti pomoć čudnih tipova koji ne ulivaju poverenje na prvi pogled. Ne, braćo i sestre, takve stvari su još i svarljive. Ovde imamo mnogo veće bisere tipa, lik koji može u zubima da nosi jednu od ove dve koščate devojčice beži od jedne od njih kao đavo od krsta. Ili ona već dobro poznata klasika, "čoveče, ovo izgleda kao žestoko opasna situacija u kojoj može glava da se izgubi, hajde da ne zovem pomoć koja je na dva koraka od mene i uđem sam". 

Kada je vrhunac filma stigao, već me nije bilo briga za glavne likove. Jednostavno sve ovo je glupi šablon u kojim američki turisti nadrljaju od neameričkih neandertalaca koji su svi povezani jedni sa drugim. Hostel (prvi) je na sličan šablon ali barem ima nekog šmeka. Ovo na žalost nema ništa vredno pažnje. Ovako loše iskoristiti Karl Urbana i dve simpatiče ali malo mnogo koščate slatke devojčice i napraviti očajan triler... stvarno šteta.

Zanimljivosti:
Ovo je rimejk engleskog trilera iz 70tih u kom dve Britanke odlaze u Francusku.

Naj scena:

Kako sam na gluposti, nelogičnosti i šablone ostao ravnodušan, priroda i dve devojčice u njoj, iako vrhunski smarajuće scene, ostavile su najbolji utisak.

Moja ocena: 2/10

Diary of the Dead (2007)

Žanr: Horor | Naučna Fantastika

Režija: George A. Romero

Glumci: Michelle Morgan, Joshua Close, Shawn Roberts...

Priča:

U toku snimanja filma, grupa studenata kinematografije dolazi u sukob sa zombijima...

Moj osvrt:

Iako nisam fan zombi filmova postoji nekolicina koji su zaista dobri. Pre svega tu mislim na Romerov Dawn of The Dead za koga poštovani Dejan Ognjanović kaže da je najbolji horor ikada snimljen. Potom imamo i njegov rimejk koji je bio sasvim ok i iza njih bih stavio i 28 Days & Weeks later. S obzirom da je Romero začetnik zombi horora, očekivao sam mnogo bolji film od ovog. 

Ono što je dobro, akcija kreće odmah bez nekog nepotrebnog uvoda za ovu vrstu filmova i to je moglo biti veliki plus da je film nešto bolji. Mnogo je više stvari koje mi smetaju. Sami likovi su mi bili veoma slabi. Imamo gomilu dosadnih studenata i njihovog tužnjikavog profesora kako snimaju film. Ceo film je ustvari montaža njihovih snimaka. Ako je već došlo do te apokalipse, kako je neko uspeo fino da sakupi sve to i montira? Još bitnije pitanje, zašto bi to radio s obzirom na opasnost? Najbitnije pitanje, kome bi takav film bio prikazan? Preskočiću preko toga jer iako nisu male stvari, nisu toliko bitne za kvalitet filma. 

Kao što rekoh, imamo gomilu bledunjavih, nezanimljivih likova koji tako malo šetaju, pa malo susretnu kog zombija i sve u krug. Njihove priče su me prilično zamarale i činile gledanje filma veoma napornim. Naravno, tu su i neizbežne scene sa vojskom. Ne znam za vas, braćo i sestre, ali u ovim novijim zombi filmovima, čini mi se da ta vojska pravi više teškoća našim glavnim likovima nego li pomaže.

Opet imamo one zaključke tipa kako smo mi veće zlo od zombija, sami smo krivi i tako te stvari. To se ovde pokazuje u zadnjoj sceni koja bi možda trebala da mi zvuči pomalo patetično ali what the hell, meni je to delovalo prilično simpatično. Sve u svemu očekivao sam više od legendarnog Romera.

Zanimljivosti:

Dokumentarac koji se snima u filmu zove se "The Death of Death". Film je sniman 23 dana. Stiven King, Sajmon Peg, Kventin Tarantino, Giljermo del Toro i Ves Kreven su svi učestvovali u ovom filmu kao reporteri. 

Naj scena:

"Are we worth saving..."

Moja ocena: 3/10

Drugo Mišljenje: Diary of the Dead (2007)

Dreamcatcher (2003)

Kod nas nazvan: Zamka Za Snove

Žanr: Drama | Horor | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Lawrence Kasdan

Glumci: Morgan Freeman, Thomas Jane, Jason Lee...

Priča:

Četiri prijatelja koji su povezani na čudan način odlaze na kampovanje. Dok su dvojica odsutna, drugoj dvojici dolazi neočekivani posetilac. Ne sluteći da on sa sobom nosi veliku opasnost, prijatelji mu pružaju sklonište.

Moj osvrt:

Prvi put kada sam gledao ovaj film nisam bio naročito oduševljen iz prostog razloga što nisam bio spreman na ovako čudnu priču. Posle nekoliko pročitanih Kingovih knjiga, ovaj film mi je ostavio mnogo bolji utisak, ali opet, ne dovoljno dobar da bih ga smatrao odličnim filmom. Da je mogao biti vrhunski, mogao je, ali opet, mogao je biti i dosta gori. Šta mi se sviđa? Sama priča je sasvim dobra i nešto što se može očekivati od Kinga. Nisam jedan od onih koji kuju Kinga u zvezde ali moram da priznam da ume da napiše originalnu priču. Ume i da omane, recimo sa romanom Crna Kuća koji je preopširano i zaista prosečno delo. Ali opet, kada pogledate filmove poput Shawshank Redemption, Green Mile, Mist, Shining vidite ša je on u stanju da napravi. 

Ovo je priča kakva se mogla očekivati od njega, sa gomilom nabacanih i neočekivanih stvari. Prvo ću reći šta mi se u filmu ne dopada. Prva stvar su efekti koji mi nisu naročito inspirativni i podsećaju me na one iz Deep Rising. Druga stvar je što postoje neki nepotrebni elementi. Mnogo vremena je posvećeno ludom generalu, to je povremeno ubijalo celu priču. Ideja da vidimo reprezentaciju nečijeg uma je sasvim ok ali su i tu malo preterali. Zašto bi pobogu neko čudo jurilo čoveka u njegovoj reprezentaciji uma gde on radi ono što želi. Treća stvar je jedan sitan detalj, ali mi je bio prilično debilan. Prijatelji imaju neku vrstu telepatskih sposobnosti i ako su već tako povezani, očekivano je da mogu da komuniciraju bez nekih dodatnih aktivnosti. Scena u kojoj lik priča sa prijateljem na taj način, koristeći pištolj kao telefon mi je zaista bila kretenska. Rame uz rame s njom je scena u kojoj lik dovodi sebe u životnu opasnost time što mora da stavi prokletu čačkalicu u usta. 

Šta valja? Pre svega okruženje. Priroda koju pokriva sneg izgleda zaista dobro i nekako daje jeziv ton celoj priči. Sama priča je ok i mogla je imati i veći uticaj da nije povremeno ubijana nekim nepotrebnim elementima. Gluma je sasvim ok i većinu glumaca koji se pojavljuju gotivim. Naravno, Morgan Frimen je ovde najveći glumac ali filmom dominira Demien Luis. Sledeća pozitivna stvar je što je u film prenet taj Kingovski šmek tako da se vidi piščev rukopis u preokretu koji se dogodi na kraju. Cela priča me je, sa okupljanjem prijatelja i njihovom borbom protiv neprijatelja, podsetila malo i na It. 

Možda mi mišljenje o ovom filmu ne bi bilo pozitivnije na ovo drugo gledanje da nas ne zasipaju očajnim stvarima u zadnje vreme, a posle nove atrakcije za dečicu, zvane The Hunger Games, ovo je došlo kao melem na ranu. Dodaću još da knjigu po kojoj je snimljen film imam ali je još nisam pročitao. Čim je pročitam, očekujte i njen prikaz.

Zanimljivosti: 

Stiven King je prodao prava za snimanje ovog filma za samo $1. Tomas Džejn je pristao da glumi u filmu zato što je njegova majka, koja je veliki fan Stivena Kinga, tražila to od njega. King je ovu priču napisao dok se oporavljao od skoro fatalnog udesa. U scenama kada Mr. Grey priča kroz Džounzija, Demien Luis je oponašao velikog Malkolma MekDauela. 

Naj scena:

Finale. Simpatičan preokret koji predstavlja fin zaključak filma.

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Dreamcatcher (2003)

28 Weeks Later (2007)

Kod nas nazvan: 28 Nedelja Kasnije

Žanr: Horor | Triler

Režija: Juan Carlos Fresnadillo

Glumci: Jeremy Renner, Rose Byrne, Robert Carlyle...

Priča:

Šest meseci pošto je virus besnila inficirao populaciju Velike Britanije, vojska SAD pomaže da se osigura mali deo Londona koji je ponovo naseljen. Ali ne ide baš sve po planu...

Moj osvrt:

Početak ovog filma me je kupio i tada sam pomislio da će ovo biti sjajan zombi film. To dobija na težini kada se zna da nisam baš neki fan zombi filmova. Taj početak je sjajan i tu vidimo posupak Dona (sjajni Robert Karlajl) koji je obeležio film. Radnja se potom iz seoskog područja seli u London koji, gle čuda, čuvaju Ameri. Donovi klinci se vraćaju iz inostranstva i moje veliko razočarenje nastupa onog momenta kada shvatih da su oni centar priče. 

Kao što je u prvom delu pojava vojske i deo filma koji se odvija u njihovom skloništu potpuno ubio dinamiku i oborio kvalitet filma, tako je i ovde prebacivanje pažnje sa Dona na njegovu nezanimljivu dečicu značajno pokvarilo utisak. Po mom skromnom mišljenju, mnogo bolje bi bilo da je do kraja filma Don ostao centralni lik jer bi bilo mnogo zanimljivije gledati ga kako kroz sve prolazi s obzirom na ono što je učinio. Uprkos tome, film mi je za nijansu bio bolji od prethodnika jer je ipak bio mnogo dinamičniji. U prvom delu od pojave vojske ništa mi i nije bilo vredno pažnje. Ovde je film celom dužinom bio sasvim ok. Klincima se kasnije pridružuju dvoje američkih spasitelja. Način na koji je skončao jedan od njih je zaista opak i prilično ostavlja utisak.  

U bliskoj budućnosti će nam stići i 28 Months Later i zaista ne znam šta se može očekivati od njega što nije viđeno u ova dva filma. U svakom slučaju ovo je bio jedan sasvim ok filmić, nije me naročito oduševio ali me nije ni razočarao. Ako ste fan zombi filmova verujem da ćete biti zadovoljni ovim ostvarenjem.

Zanimljivosti:

Robert Karlajl je odbio ulogu za 28 Days Later. Sve scene koje se dešavaju noću su snimane po danu ali je korišćena specijalna tehnika kako bi se stvorio efekat noći. Unutrašnjost Vembli stadiona u filmu je zapravo unutrašnjost Millennium stadiona u Kardifu. Za vreme snimanja filma, Vembli je bio u fazi rekonstrukcije pa su morali promeniti lokaciju snimanja. Postojala je ideja da se pojave i glumci iz prvog dela ali su oni bili zauzeti na drugim projektima.

Naj scena:

Donov postupak i beg.

Moja ocena: 6/10