Blade: Trinity (2004)

Коd nas nazvan: Blejd 3, Blejd Trojstvo
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Horor | Triler
Režija: David S. Goyer
Glumci: Wesley Snipes, Kris Kristofferson, Parker Posey...

Priča:
Blejd, koga sada traži FBI, mora da ujedini snage sa Nightstalker-ima kako bi se suočio sa najtežim neprijateljem do sada... Drakulom.

Moj osvrt:
Već sam pomenuo da nisam neki fan prva dva Blejda. Iako mi ništa nisu doneli epohalno, nisam imao ni neke zamerke. Jednostavno, bili su zabavni i uvek ih mogu reprizirati. Sada, mogu vam reći da mi je drago što nisam fan jer bih pre svega bio iznerviran ovom glupošću od filma. Zaboravite prva dva Blejd filma. Ovo je pravljeno za klince koje boli dupe šta gledaju. Kao što znate, braćo i sestre, ja nisam takav. Sada ću vam izneti galeriju gluposti od koje se sastoji ovaj film. Biće spoilera ali ne epohalnih a sve kako bi ljude sa slabim stomakom zaštitio ovoga. Radnju neću spoilovati zato što ona ne postoji. Akcione scene su baš za decu. Svode se na "šibam se kao Brus Li, Ip Man, Neo, Stiven Sigal i igram balet uz to. Uz to dodamo "pucam kao Jasna Šekarić ali bez gledanja". Pa onda "vozim kao Šumaher i Loeb samo tri puta zajebanije". Film je prepun nekih muzičkih scena u koje dodaju efekte, možda i malo akcije, a sve to obično ne služi ničemu. 

Inteligentni scenaristi su rešili da kao neko smesti Blejdu pa onda on bude državni neprijatelj. Originalno, zar ne? Ima li barem jedan heroj sa kojim nisu pravili takvu priču. Na to dodamo, "hajde da ispitujemo Blejda jer ga smatramo za ludaka koji juri vampire a kao što znamo oni ne postoje" scene, koje su, kao što znamo uvek dobrodošle u akcionim filmovima. Na to se izgubi nekih dvadesetak minuta a na kraju to ispadne totalno nebitno. Gluma je vrhunski jadna. Među negativcima obratite pažnju na najbitniji ženski lik i recite mi da li ste videli tako jadnu glumu u zadnjih, pa recimo sto godina. Onda Blejd dobija pomoćnike za koje bih rekao da su super cool da imam jedno 6,7 godina. Oni spašavaju njegovu guzicu da bi on posle toga njima objašnjavao kako su oni amateri. E sada ono glavno. Hajde Blejdu da nađemo najstrašnijeg neprijatelja. A ko je to? Sam Drakula!?!? Drakulu glumi Dominik Pursel... Da braćo, onaj glupi od braće Skofild iz Bekstva iz Zatvora. Gledajte na šta liči Drakula i drhtite od straha: 

Ovde daju neku njegovu istoriju i kažu kako je klao sve što je stigao, i onda se bati zgadio svet (pazite ovo, vampiru koji kolje sve pred sobom se zgadio svet) pa je odlučio da se baci u večni san. Ali gle bedaka, negativci ga ovde bude kako bi vređao inteligenciju svakome ko je ima. Sam izgled Dominik Pursel vređa lik i delo Drakule a zbog ovog smeća i načina na koji film tretira njegovo čedo, Brem Stoker se okreće u grobu. Kroz ceo film, režiser se trudi da pokaže kako je Blejd kul kada stavi naočare, kako je blejd kul kada izvodi neke dečije akcione pizdarije, kako je blejd kul kada je besan... Koga to uopšte zanima? 

Braćo i sestre, izbacite svu akciju i zabavu koju su nosili prethodni Blejd filmovi, umesto toga ubacite gomilu smeća i dobili ste ovaj film. Šta da vam kažem... dečice uživajte, ozbiljna publiko, čuvaj se.

Zanimljivosti:
Gojer je želeo da se radnja filma odvija u dalekoj budućnosti gde bi vampiri već vladali svetom a ljudi bili porobljeni. Tu bi Blejd bio spasitelj čovečanstva. Rajan Rejnolds je "nabacio" preko 10kg mišićne mase za potrebe filma. U jednoj reklami na TV-u, umesto imena Džesike Bil pojavilo se ime Džesike Albe. Džesika Bil je uništila kameru od $300.000 tako što ju je slučajno pogodila strelom. Dominik Pursel nije koristio dublera za scene mačevanja.

Naj scena:

Prolog u kom se pojavljuje neka simpatična zverka. (ovo na slici nije ona već pomenuti talenat od glumice) Tada nisam imao pojma da se radi o Drakuli pa mi je to bilo sasvim ok.

Moja ocena: 3/10

The Faculty (1998)

Kod nas nazvan: Fakultet Straha
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Robert Rodriguez
Glumci: Jordana Brewster, Clea DuVall, Laura Harris...

Priča:
Posle nekoliko bizarnih okolnosti, učenici sumnjaju da su njihovi nastavnici vanzemaljci.

Moj osvrt:
Prvi film Roberta Rodrigeza koji sam gledao je sjajni From Dusk Till Dawn. Nažalost, svaki sledeći film je bio sve lošiji. Faculty je sasvim ok ali recimo Machete a pogotovu Planet Terror mi nikako nisu dobro pali. Planet Terror je njegov najbolje ocenjen film ali meni se čini da ništa gore od toga nije napravio. Naravno, konačnu ocenu ću dati kada ponovo pogledam taj film. From Dusk Till Down je bio veoma orignalan dok je Faculty klasična krađa, ali braćo i sestre, ovo je bilo solidno "pozajmljivanje" ideja. Rodrigez je u jedan film spojio klasike Invasion Of Body Snatchers i The Thing. 

To je rezultiralo sasvim solidnim, blesavim filmom. Verujem da svako od vas zna barem jedan od ova dva klasika tako da o ideji neću puno trošiti reči. Ono što je meni ovde sjajno su kontrasti koje je Rodrigez napravio. Prvo imamo to normalno stanje gde su nastavnici smušeni, studenti se sprdaju s njima. Studenti rade sve što žele, ponašaju se poput budala. Međutim, kada postanu posednuti, događa se totalni obrt. Nastavnici vraćaju svoj autoritet, studenti su dobra i poslušna dečica. Nije li to sjajan kontrast između pozitivaca i negativaca i potpuno blesava ideja. Likovi su potpuno preslikani šablon: povučena devojka, dobra devojka, kučka, opaki zajeban lik, štreber, kapiten tima američkog fudbala, crnac. 

Sada verovatno mislite da su loši. Ne braćo i sestre, Rodrigez je sa svakim od njih uradio nešto neočekivano. Samo ću o dva lika reći, jer bih vam govoreći o svima odao mnogo. Recimo da se za ovu povučenu hejterku otkrije da je zaljubljena devojčica. A njena ljubav je ovaj kapiten. A pazite sada ovo. Kapiten odlučuje da napusti američki fudbal i posveti se učenju. Još jedna potpuno blesava stvar. Što se tiče glumaca koji tumače ove likove, oni su sasvim ok, gde prednjači meni veoma simpatični Džoš Hartnet. Tu je i budući Frodo, Ilajdža Vud. 

Što se tiče nastavnika, braćo i sestre, to je tek ekipa. Tu prednjači Robert Patrik koji se sasvim fino uneo u ulogu. Uz njega je tu i zanosna Famke Jansen. Kao što rekoh, o ideji ne bih trošio puno reči. Ako ste gledali bilo koji od dva pomenuta filma, to je manje više to. Ovo je jedan blesav, zanimljiv filmić koji me je prilično zabavio te ga rado preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Automobil koji Zik vozi je Pontiac GTO iz 1970.

Naj scena:

Utakmica američkog fudbala uz finu obradu "Another Brick in The Wall".

Moja ocena: 6/10

The Skeleton Key (2005)

Žanr: Misterija | Triler | Horor | Drama
Režija: Iain Softley
Glumci: ate Hudson, Peter Sarsgaard, Joy Bryant...

Priča:
Medicinska sestra, radeći u sablasnoj kući u močvari u Nju Orleansu, upliće se u misteriju koju krije mračna prošlost ove kuće.

Moj osvrt:
Pre svega, ime Skeleton Key je bila fina navlakušica za likove koji se lože na opak naslov. Braćo i sestre, priznaćete da nas je takvih mnogo. Sam naslov jedva ima veze sa filmom a sa samom pričom nema ama baš nikakve. Odavno nisam pogledao film ovako fino odrađen a opet sa ovako slabom pričom. Od početka do kraja film je mlak. Nekako sve ide pravolinijski, nijednog momenta nemamo stvaranje neke tenzije, ubrzavanje radnje niti prelomnih momenata. Prvo likovi. Oni nisu šablonski, to je veliki plus, ali opet, nisu ni naročito upečatljivi. 

Imamo glavni ženski lik koji tumači sasvim solidna Kejt Hadson. To je simpatična devojka koja zbog toga što nije negovala svog oca pre smrti ima potrebu da to radi sa svakim od pacijenata. Zbog toga ona odlazi u zapizdinu da neguje čoveka koji se šlogirao. Treći lik u filmu je supruga tog čoveka, inače misteriozna i potencijalno zla bakica. Četvrti bitan lik se provlači kroz film. Njegov problem je što on većim delom filma ničemu ne služi i lako je shvatiti da je on tu zbog nekog obrta. Sama priča nije mogla da me naročito zadobije iz sledećeg razloga. Imamo misteriju koja može da zainteresuje, ali u centru svega su neke vudu, hudu veštičarije i pizdarije. To nikako nije moglo da mi stvori neku atmosferu koja bi me više uključila u samu priču. 

Kraj je donekle šablonski, prilično predvidiv ali opet nije tako loš jer barem on dostavlja neku vrstu mini šoka. Takođe od sablasne kuće nema ama baš ništa. Više je to neuredna nego sablasna kuća. Van toga imam nekoliko reči hvale. Gluma je dobra. Ono što je karakteristično za ove filmove je zilion slučajeva koji ne služe ničemu. Ili se nešto tamo drmusalo pa smo posle nekoliko napetih momenata otkrili da je u pitanju pacov, mačka ili neko drugo stvorenje, ili imamo one "neverovatno jezive" scene koje traju nekoliko minuta a u prvim sekundama je jasno da je san u pitanju. Ovde, verovali ili ne, nema nijedne takve scene. 

Nema nekih rupa u priči, nema nekog gubljenja vremena, nema glupih postupaka likova... To je to braćo i sestre. Ovo je jedan prilično mlak filmić koji je lepo napravljen i nije loš za jedno gledanje. Ne mogu da kažem da je mogao biti bolji jer mu to ova slabašna priča zaista nije mogla dozvoliti.

Zanimljivosti:
Ronald MekKol je morao da ošiša svoje dredove da bi glumio ovde. Močvara iza kuće je plod specijalnih efekata.

Naj scena:

Odlazak na tavan.

Moja ocena: 5/10

Godzilla, King of the Monsters! (1956)

Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Horor

Režija: Ishirô Honda, Terry O. Morse

Glumci: Raymond Burr, Takashi Shimura, Momoko Kôchi...

Priča:

Zver koja liči na dinosaurusa, visokapreko 120 metara, probudila se iz hibernacije u moru. Ona kreće u napad na Tokio.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, moja namera je bila da pogledam originalni i do sada najbolje ocenjen Godzilla (Gojira) film. Neki pametnjaković je ovaj film postavio kao taj i tako ga i skinuh i pogledah. Ovo je prerađena verzija za američko tržište i to se vidi iz aviona. Tu činjenicu sam potvrdio i na imdb-u. Iskreno, sumnjam da će mi i taj originalni film ostaviti mnogo bolji utisak ali opet, original je original. Ovo je vrsta filmova koje vreme pregazi. Ne možeš sad očekivati bog zna kakve efekte čudovišta i razaranja. Ali opet, daleko od toga da je ovaj film slab. Ovo je sasvim ok filmče i za jedno gledanje može da posluži. 

Ako sam dobro svhatio, napadi godzile su preuzeti iz originala i to su, uprkos neubedljivim efektima za ovo vreme, i najbolji delovi filma. Lako je uočljivo da su makete na sve strane ali ja nisam neko kome kvalitet filma zavisi od efekata pa mi je sve do delovalo simpatično. Van tih napada godzile i nema neke zanimljive priče. Ceo film je naracija jednog američkog novinara koji se tu i tamo mota i uvek je na mestu koje je ključno i gde će se pojaviti godzila. Tu naraciju su iskoristili verovatno da ne bi morali da sinhronizuju ceo film na engleski. Iako ne zvuči obećavajuće, ta naracija i nije tako loša. Film ionako gledate zbog čudovišta tako da vas mlaki, dosadni likovi i ne zanimaju preterano. 

Osim na te mlake likove i nemam nekih specijalnih zamerki. Jedino mi je smešna bila jedna scena u kojoj ovaj naš novinar prenosi napad godzile. Sam napad je odličan ali on ga je prenosio kao da komentariše fudbalsku utakmicu naše druge lige za neku američku televiziju. Nit ga zanima, nit razume a razmišlja o nečem petom. U svakom slučaju film je bio ok za jedno gledanje. Kratko traje, zanimljiv mi je način na koji su kreirali efekte koji deluju siromašno za ovo vreme sad, ali mogu da zamislim kakav su hit ovaj film, a pogotovu original bili u to vreme. Od ove najnovije Emerihove Godzile, iako ih je vreme pregazilo, teško da mogu da budu gori. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je dobijen prekrajanjem originala. Ubačene su scene sa Rejmondom Burom. Izbačene su scene koje povezuju nastanak godzile sa bacanjem atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. U ovoj verziji su rekli da je visina godzile oko 400 stopa dok je u originalu rečeno da je oko 150. 

Naj scene:

Napadi Godzile

Moja ocena: 6/10

Sakebi (2006)

Alternativni naziv: Retribution

Žanr: Triler | Misterija | Horor

Režija: Kiyoshi Kurosawa

Glumci: Kôji Yakusho, Manami Konishi, Tsuyoshi Ihara...

Priča:

Detektiv istražuje seriju ubistava. Mogući serijski ubica je na delu s obzirom na to da su ubistva izvršena na sličan način i u istom okrugu.

Moj osvrt:

Koliko puta ste gledali film koji vas je u početku impresionirao, negde na pola počeo da bude konfuzan, pa se ta konfuzija pretvorila u lupanje i gluposti i film se završio kao jedno obično smeće? Verujem da je "mnogo puta" vaš odgovor. A koliko ste puta gledali nešto što je solidno, negde na pola filma ste skontali da je stvar u nečemu sassvim drugom, pa se sve to malo zamrsi da bi kulminiralo odličnim krajem? Koliki god da je broj takvih filmova koje ste odgledali, pogledajte ovaj i uvećajte broj za jedan. 

Pre svega želim da napomenem da ovo nije niti konfuzno niti jezivo kakvi obično japanci umeju da budu. Da su i tu dodali još malo začina, film bi sigurno bio i upečatljiviji ali i bez toga on je svakako odličan. Pitak je za sve gledaoce podjednako. Prvim delom filma preovladava ova detektivska priča. To nije ona klasična detektivska priča, ubica-ubistvo-detektiv pa sve u krug. Ovo vam servira nešto što je prilično originalno i intrigantno. Uključićete vaše sive ćelije u pokušaju da razrešite priču. Malo posle polovine filma, čini se da je sve razrešeno. Pomislio sam da će sada da bude glupavo lopatanje, moralisanje ili ko zna šta. 

E, onda film servira nešto što se nikako ne očekuje. Twist u sred filma... nije čuvan za kraj... Naravno braćo i sestre, ovo nije glupi film pravljen za tinejdžere da se lože na efekte i/ili brutalnosti bez imalo mozga. Tu priča postaje donekle konfuzna i prilično menja smer. Iskreno, s obzirom na kompleksnost same priče i ogromnog broja detalja kojim se ona bavi, pomislio sam da su napravili mnoge propuste, ali opet moram da priznam da sam prilično pogrešio. Film je to sve lepo složio. Kurosava je polako gradio celu priču, celu atmosferu i to je kulminiralo odličnim krajem. 

Pomenuću još jednu stvar. Opako me nervira ono što zadnjih godina praktikuju u filmovima (pretežno hororima). Priča se završava, mislite svemu je kraj, ali prc... onda vam neki retard od scenariste servira sranje tipa "sve ovo što ste gledali, to sada ništa ne važi, još nije gotovo, ha ha, kako smo vas zajebali." Ovde sam pomislio da će biti isto. Ali braćo i sestre, ono što je usledilo je bila klasična višnjica na šlagu na torti. Završna scena je tako dobro legla na celu priču tako da mirne duše mogu da kažem da je ovo bila prava filmska poslastica.

Zanimljivosti:

Ovaj film je član J-Horror Theater serije. U nju spadaju sledeći naslovi (prevedeni na engleski jezik): Infection (2004), Premonition (2004), Reincarnation (2006), Retribution (2006), Kaidan (2007), Kyôfu (2010).

Naj scena:

Pomenuta "višnjica". Savršen način da se stavi tačka na priču, odličan način da se začini film. 

Moja ocena: 7/10

Komentari, Predlozi, Pitanja...

Braćo i sestre, ovo će biti post za vas. Ovde možete ostaviti vaše komentare vezane za ovaj blog. Dobio sam veliki broj vaših mailova koji uglavnom sadrže pohvale, pitanja, poneku konstruktivnu kritiku a na žalost ima i isfrustriranih ljudi koji ne prihvataju tuđe mišljenje, ali to neće proći u ove komentare, osim u slučaju da želim da vas slatko nasmejem. Na neka pitanja sam mogao dati odgovor, na neka ne, tako da je ovo možda najbolji način da se reše neke dileme. U komentarima ispod napišite šta vam se dopada a šta ne, šta biste želeli videti više a šta manje, o čemu bih možda trebao da pišem a da to do sada nisam činio, na čemu bih možda trebao manje da potenciram, da li vam se dopada ili ne izgled bloga, da li biste možda nešto tu izmenili... Da se broj komentara ne bi bespotrebno povećavao, posle određenog vremena, prihvaćeni predlozi, davno rešena pitanja će biti uklanjana. Takođe, ako imate bilo kakvo pitanje vezano za svet filma, pa možda i neko van njega, možete ga postaviti ovde tako da vam uvek neko može dati odgovor. Za početak ja ću u komentar staviti tekst maila koji sam dobio a poštovanom čitaocu nisam uspeo pronaći traženi film. Ukoliko neko zna o kom je filmu reč, neka pomogne da rešimo ovu dilemu. Još jednom sorry zbog ocena ispod koje ne mogu da se sklone sa pojedinačnog posta.

Katakuri-ke no kôfuku (2001)

Alternativni naziv: The Happiness of the Katakuris

Žanr: Komedija | Mjuzikl | Ljubavni | Triler | Horor

Režija: Takashi Miike

Glumci: Kenji Sawada, Keiko Matsuzaka, Shinji Takeda...

Priča:

Porodica se seli u planine kako bi vodila ugostiteljski posao ali ubrzo, njihovi gosti počinju da umiru na bizarne načine...

Moj osvrt:

Ovaj film nam donosi čuveni Takashi Miike, tvorac Audition-a kojeg moram što pre ponovo pogledati jer imam utisak da sam mu naneo priličnu nepravdu. Za razliku od tog filma, ovde ne možete očekivati baš neki naročit horor. Najlakši način da vam opišem ovo ostvarenje biće ako kratko prokomentarišem svaki od navedenih žanrova u koji ono spada.

Komedija: Ovo je nadasve čudna i vrhunski blesava komedija. Najveći deo filma potpada u ovaj žanr. Mnoge stvari nećete očekivati ni u najluđim snovima. Mnogima ovo može delovati kao gomila nasumičnih gluposti koje se dešavaju. To je razumljivo jer zaista, film je takav da možete da ga obožavate a i da ga mrzite. Miike se ovde prilično sprda sa nekim filmskim šablonima i to izgleda veoma dobro.

Mjuzikl: Nisam naročito veliki fan mjuzikla ali moram da priznam da ovo uopšte nije loše. Pesmice su iskorištene na blesav način i ne prave zastoj u radnji. Obično se njima opisuje nešto što je bilo, ili se sada događa ili sledi. Melodije sasvim dobro zvuče i nisam imao problem kao npr. sa Svini Todom gde glumci pevaju rečenice koje su im date da izgovore. Ta bezmelodičnost me je ubila u pojam u tom filmu, ali o tome neki drugi put. U svakom slučaju, i ako ne volite mjuzikl, ono što se dešava za vreme pesama je simpatično. Nisu tu samo osobe koje stoje i pevaju već imamo gomilu stvari koje se dešavaju.

Ljubavni: Postoji dva segmenta u filmu koji potpadaju pod ovaj žanr. Prvi je između kćerke bračnog para koji su vlasnici vile, i jednog lažnog pilota. Pomenuto sprdanje sa filmskim šablonima je vezano upravo za tog prevaranta. Drugi ljubavni segment, meni mnogo upečatljiviji je između bračnog para koji poseduje vilu. Tu imamo i jednu triler scenu gde muž mora spasiti život svoje supruge i manje više to je to što se i trilera tiče.

Horor: Ovde sam ostao prilično razočaran jer od horora u filmu manje više ne postoji ništa. Imamo par ubistava, zombije koji plešu i to je to. To je toliko zanemarljivo da sam se pomalo i osećao prevarenim.

Na kraju braćo i sestre, reći ću vam da je ovaj film prilično cenjen. Nije cenjen npr. kao nedavno komentarisani Ringu koga svako ko iole zna nešto o hororu smatra remek delom, tako da ne mogu da vam garantujem da će vam se 100% svideti. Meni je ovo delovalo kao komedija sa par blesavih momenata tako da i nisam bio naročito impresioniran.

Zanimljivosti:

Ovo je obrada filma Choyonghan kajok (The Quiet Family) iz 1998. 

Naj scena:

Neverovatno otkačeni prolog.

Moja ocena: 5/10