The Woman in Black (1989)

Žanr: Horor | Misterija
Režija: Herbert Wise
Glumci: Adrian Rawlins, Bernard Hepton, David Daker...

Priča:
Stara udovica koja nema ni jednog prijatelja je preminula. Mladi advokat je poslat da prisustvuje sahrani i proceni vrednost nekretnine koja je ostala iza nje. Nije ni sanjao šta ga tamo čeka.

Moj osvrt:
Odlično veče braćo i sestre. A neee, nije to što mislite. Ne govorim ovo zbog ovih klovnova od političara. Oni samo mogu da upropaste dan. Ja ipak videh i čuh nešto odlično, što odmah isključuje sve njih iz opticaja. Govorim o filmskoj večeri naravno. Pošto se nova verzija ove priče emituje u bioskopima, ja odlučih da pogledam ovu staru. Braćo i sestre, to je bila maestralna odluka. Ovo je opako dobar filmić. 

Pre svega priča je takva da vas lako privuče. Sve to relativno brzo počne i sama priča i misterija nisu neko zamlaćivanje. To je jednostavno, efikasno i efektno. Mnogima je možda smetao sporiji ritam filma. Ja to ovde nisam primetio. Svaka scena sjajno nadograđuje priču, odlično gradi atmosferu eksploatišući i najmanju sitnicu koja bi mogla da joj doprinese. Znate one scene kada iščekujete nešto da se desi. Obično te scene budu ćorak, nekada se nešto zapravo i desi ali sa ili bez tog što se očekuje, ništa drugo ne postoji. Ovde imamo scene koje su bitne za sam razvoj priče i rešavanje misterije i u njima konstantno očekujemo da će to nešto sablasno da se desi. Genijalno zar ne? Znači da vreme nije trošeno uludo. Tako da od tog sporijeg ritma nema ništa. 

Obično se ovakvi filmovi baziraju samo na jednoj stvari. Npr. akcenat se baci na ukletu kuću što ume da bude zamorno kao u čuvenom Amitvilu, ume da bude i odlično kao u još čuvenijem Hauntingu koji mene baš i nije oduševio zbog jedne jedine stvari, ili se baci priča na duhove koji su ogorčeni i traže osvetu, pa i to ume da bude nešto što ste već mnogo puta videli. Ovde imamo od svega po malo, ali to "po malo" zapravo nije malo, već je vrhunski izvedeno. Atmosfera je savršena. Magla kroz koju se čuju jezivi zvuci, staro groblje koje izgleda sablasno i u toku dana, scene u kojima ne znate šta da očekujete, a tek pojave žene u crnom... 

Braćo i sestre, zaista mi nije jasno kako je ovaj filmski dragulj ostao ovako zanemaren. Stari filmovi ne mogu danas da preplaše nikoga.... malo sutra. Ovde postoji nekoliko opakih scena koje su domaći zadatak i za današnje filmadžije. A verovali ili ne, to je moguće bez i jednog specijalnog efekta. Možda film nije prikazivan u bioskopima, možda je imao mizeran budžet, ali u svom žanru/podžanru, on je za mene jedan od najbolje napravljenih. Remek delo koje nikako ne treba propustiti.

Zanimljivosti:
Glumica Fiona Voker je žena režisera Herberta Vajsa.

Naj scena:

Poslednja scena u filmu. Jednom rečju maestralno.

Moja ocena: 9/10

Drugo Mišljenje: The Woman in Black (1989)

King Kong (1933)

Žanr: Avantura | Fantastika | Horor

Režija: Merian C. Cooper

Glumci: Fay Wray, Robert Armstrong, Bruce Cabot...

Priča:

Filmska ekipa odlazi na tropsko ostrvo kako bi film snimali na spektakularnom mestu. Oni otkrivaju ogromnu gorilu čiji zarobljenik postaje njihova glavna glumica.

Moj osvrt:

Jednom rečju klasik. Dugo sam odlagao da obnovim ovaj filmić i baš kada sam se odlučio, imao sam sreću da naletim na obojenu verziju. Mogu vam reći da mi je ovaj film prilično prijao. Zbog same godine, sigurno mnogi dovode efekte u pitanje. Naravno kada se oni porede sa ovim novim u Džeksonovom King Kongu, razlika je i više nego očigledna, ali nemojte zaboraviti da ovih Džeksonovih ne bi ni bilo bez ovog sjajnog filma. Bez obzira na godinu, efekti su što se mene tiče sasvim prihvatljivi. Čak kada ih uporedim sa dvadeset pet godina mlađom Godzilom, mnogo bolje izgledaju od japanskog čeda. Jedina uslovno rečeno zamerka koju imam je na lice, tačnije masku King Konga. Oči su mu tako naprvljene da kada je u krupnom planu, deluje kao da će da se nasmeje svakog momenta.  

Ovaj film postavlja domaći zadatak svima kada je avantura u pitanju. Ono što kod Džeksonovog filma čekamo, ovde nam je odmah servirano. Akcija ne prestaje. Non stop se dešavaju bitne stvari, ne gubi se ni trenutak na nešto sporedno. Dolazak na ostrvo, nestanak glumice, jurnjava sa Kongom uz susrete sa raznoraznim zverima, dueli Konga sa drugim čudovištima, sve je to fino upakovano. Kada smo već kod toga, način na koji Kong posle pobede ismeva protivnika i proslavlja je genijalan. To se najbolje vidi u sceni u kojoj Kong porazi dinosaurusa i posle se poigrava sa njegovom vilicom. Za razliku od rimejka, nije trošeno mnogo vremena za razvoj likova, pa je ovde sama završnica bila brutalnija, jer Džekson se više posvetio Kongovom zanesenošću gospođicom Derou a u originalu to više izgleda kao da je ona njegov trofej i da je pitanje časti da je ima. 

Verujem da je većina, ako ne i svako od vas gledao barem neku verziju ovog filma. Verzija iz sedamdesetih je pokazala najmanje kvaliteta. Džekson je praktično preslikao ovaj film napravivši spektakularne efekte, ali ipak, ova verzija treba da svakom bude na listi pogledanih filmova.

Zanimljivosti:

Modeli King Konga koji su korišćeni za scene na ostrvu su bili visoki 18 inča. Za vreme stop-motion animacija, drveće koje se vidi iza je kombinacija pravog drveća i metalnih scenskih rekvizita. Jedna scena je snimana dva dana. Problem je bio u tome što niko nije primetio da je jedan cvet procvetao između snimaka. Kasnije su to primetili i ceo jedan dan pravljenja animacija je bio upropašten. 

King Kongova rika je kombinacija rika lava i tigra puštena unazad. Neke scene su izbačene iz filma (sve one ipak postoje u ovoj verziji koju sam gledao). U tim scenama King Kong proždire i gazi neke od ostvljanja, Brontosaurus proždire jednog od članova posade, scena u kojoj King Kong penjući se na zgradu pronalazi usnulu ženu, izvači je iz stana i kada vidi da nije En u pitanju, baca je sa veoma velike visine i naravno, scena u kojoj King Kong skida odeću glavne glumice pri čemu joj se vide gole noge.

Visina King Konga u filmu je oko 50 stopa. Fej Vrej je izjavila kako je na njen zahtev promenjena boja kose glavnom ženskom liku pa je sama izabrala periku u Max Factor-u. Kada su joj objašnjavali s kim će glumiti u filmu, rekli su joj da će to biti najviši i najcrnji glavni glumac u Holivudu. Ona je do snimanja mislila da je u pitanju Keri Grant. King Kong je bio jedan od dva omiljena filma Adolfa Hitlera.

Naj scena:

King Kong vs. T-Rex

Moja ocena: 7/10

The Devil's Rejects (2005)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Rob Zombie

Glumci: Sid Haig, Sheri Moon Zombie, Bill Moseley...

Priča:

U Ragsvilu, Teksas, policija pod komandom šerifa Džona Kvinsija Vajdela napada kuću ozloglašene porodice. Neke ubijaju, majku hapse a ostali su u bekstvu. Potera počinje...

Moj osvrt:

Ovaj film se nastavlja na House of 1000 Corpses. Tim ostvarenjem nisam bio zadovoljan tako da ni ovde nisam očekivao bog zna šta. Nekako, svi filmovi koji su inspirisani čuvenim Texas Chain Saw Massacre nisu ni blizu da dostignu ono što je taj klasik uspeo. Za divno čudo, ovaj film i nije bio tako loš. Imamo malo sličnih elemenata iz prvog dela, gde se pripadnici te lude porodice, nazvane The Devil's Rejects, poigravaju sa životima nekih nesrećnika. Za razliku od prvog dela, ovde mi je sve to delovalo upečatljivije. Nekoliko scena koje su vezane za masku (a videćete kakvu) su bolesno dobre.

Čak i sami likovi su mi bili bolji nego u prvom delu. Tamo su me nervirali svojim glupostima, ovde su već zvučali orignalnije, glumili bolje i delovali opasnije. Nekoliko puta sam se čak i fino nasmejao njihovim fazonima. Iako se to konceptualno moglo svesti na istu stvar kao u prvom filmu, ovde imamo jedan obrt da tako kažem. Po prvi put gledam film gde ovakve budale nalaze na sebi sličnog, ali taj sličan je šerif u odličnom tumačenju Vilijama Forsajta. Scene kada se uloge promene i kada se negativci nađu sa druge strane noža su veoma dobre. Zbog svega toga, kako je film prolazio, kvalitet mu je rastao. Prikazana je i prilična količina golotinje, ali jedina koja prija oku je Šeri Mun Zombi. Muzika je sjajno ukomponovana tako da je to još jedan plus. 

Što se tiče negativnih stvari, tu je pre svega kamera. Previše se trese, previše gubi fokus, premnogo je close-upova i to povremeno ide na nerve. Većina dijaloga je odlična, ali opet neki su prilično glupavi. Srećom ove dobre stvari su upečatljivije od ovih loših tako da je ovo sasvim ok film za pogledati.

Zanimljivosti:

Film koji se vidi u jednoj sceni na TV-u je čuveni Bride of the Monster. U filmu se trebao pojaviti Dr. Satan ali je Zombi izbacio te scene pod izgovorom da bi pojava tog doktora bila kao da stavite Čubaku u Boni i Klajd film. Lik koji je tumačila Karen Blek u prvom filmu ovde tumači Lesli Istbruk. Blekova je tražila veću platu što je Zombi odbio i zbog toga je došlo do zamene. U filmu se pojavljuju nekadašnja porno glumica Džindžer Lin i penzionisani kečer Diamond Dallas Page. 

Naj scene:

The Devil's Rejects vs. nesrećnici.

Moja ocena: 6/10

Blade: Trinity (2004)

Коd nas nazvan: Blejd 3, Blejd Trojstvo
Žanr: Akcija | Avantura | Fantastika | Horor | Triler
Režija: David S. Goyer
Glumci: Wesley Snipes, Kris Kristofferson, Parker Posey...

Priča:
Blejd, koga sada traži FBI, mora da ujedini snage sa Nightstalker-ima kako bi se suočio sa najtežim neprijateljem do sada... Drakulom.

Moj osvrt:
Već sam pomenuo da nisam neki fan prva dva Blejda. Iako mi ništa nisu doneli epohalno, nisam imao ni neke zamerke. Jednostavno, bili su zabavni i uvek ih mogu reprizirati. Sada, mogu vam reći da mi je drago što nisam fan jer bih pre svega bio iznerviran ovom glupošću od filma. Zaboravite prva dva Blejd filma. Ovo je pravljeno za klince koje boli dupe šta gledaju. Kao što znate, braćo i sestre, ja nisam takav. Sada ću vam izneti galeriju gluposti od koje se sastoji ovaj film. Biće spoilera ali ne epohalnih a sve kako bi ljude sa slabim stomakom zaštitio ovoga. Radnju neću spoilovati zato što ona ne postoji. Akcione scene su baš za decu. Svode se na "šibam se kao Brus Li, Ip Man, Neo, Stiven Sigal i igram balet uz to. Uz to dodamo "pucam kao Jasna Šekarić ali bez gledanja". Pa onda "vozim kao Šumaher i Loeb samo tri puta zajebanije". Film je prepun nekih muzičkih scena u koje dodaju efekte, možda i malo akcije, a sve to obično ne služi ničemu. 

Inteligentni scenaristi su rešili da kao neko smesti Blejdu pa onda on bude državni neprijatelj. Originalno, zar ne? Ima li barem jedan heroj sa kojim nisu pravili takvu priču. Na to dodamo, "hajde da ispitujemo Blejda jer ga smatramo za ludaka koji juri vampire a kao što znamo oni ne postoje" scene, koje su, kao što znamo uvek dobrodošle u akcionim filmovima. Na to se izgubi nekih dvadesetak minuta a na kraju to ispadne totalno nebitno. Gluma je vrhunski jadna. Među negativcima obratite pažnju na najbitniji ženski lik i recite mi da li ste videli tako jadnu glumu u zadnjih, pa recimo sto godina. Onda Blejd dobija pomoćnike za koje bih rekao da su super cool da imam jedno 6,7 godina. Oni spašavaju njegovu guzicu da bi on posle toga njima objašnjavao kako su oni amateri. E sada ono glavno. Hajde Blejdu da nađemo najstrašnijeg neprijatelja. A ko je to? Sam Drakula!?!? Drakulu glumi Dominik Pursel... Da braćo, onaj glupi od braće Skofild iz Bekstva iz Zatvora. Gledajte na šta liči Drakula i drhtite od straha: 

Ovde daju neku njegovu istoriju i kažu kako je klao sve što je stigao, i onda se bati zgadio svet (pazite ovo, vampiru koji kolje sve pred sobom se zgadio svet) pa je odlučio da se baci u večni san. Ali gle bedaka, negativci ga ovde bude kako bi vređao inteligenciju svakome ko je ima. Sam izgled Dominik Pursel vređa lik i delo Drakule a zbog ovog smeća i načina na koji film tretira njegovo čedo, Brem Stoker se okreće u grobu. Kroz ceo film, režiser se trudi da pokaže kako je Blejd kul kada stavi naočare, kako je blejd kul kada izvodi neke dečije akcione pizdarije, kako je blejd kul kada je besan... Koga to uopšte zanima? 

Braćo i sestre, izbacite svu akciju i zabavu koju su nosili prethodni Blejd filmovi, umesto toga ubacite gomilu smeća i dobili ste ovaj film. Šta da vam kažem... dečice uživajte, ozbiljna publiko, čuvaj se.

Zanimljivosti:
Gojer je želeo da se radnja filma odvija u dalekoj budućnosti gde bi vampiri već vladali svetom a ljudi bili porobljeni. Tu bi Blejd bio spasitelj čovečanstva. Rajan Rejnolds je "nabacio" preko 10kg mišićne mase za potrebe filma. U jednoj reklami na TV-u, umesto imena Džesike Bil pojavilo se ime Džesike Albe. Džesika Bil je uništila kameru od $300.000 tako što ju je slučajno pogodila strelom. Dominik Pursel nije koristio dublera za scene mačevanja.

Naj scena:

Prolog u kom se pojavljuje neka simpatična zverka. (ovo na slici nije ona već pomenuti talenat od glumice) Tada nisam imao pojma da se radi o Drakuli pa mi je to bilo sasvim ok.

Moja ocena: 3/10

The Faculty (1998)

Kod nas nazvan: Fakultet Straha
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Robert Rodriguez
Glumci: Jordana Brewster, Clea DuVall, Laura Harris...

Priča:
Posle nekoliko bizarnih okolnosti, učenici sumnjaju da su njihovi nastavnici vanzemaljci.

Moj osvrt:
Prvi film Roberta Rodrigeza koji sam gledao je sjajni From Dusk Till Dawn. Nažalost, svaki sledeći film je bio sve lošiji. Faculty je sasvim ok ali recimo Machete a pogotovu Planet Terror mi nikako nisu dobro pali. Planet Terror je njegov najbolje ocenjen film ali meni se čini da ništa gore od toga nije napravio. Naravno, konačnu ocenu ću dati kada ponovo pogledam taj film. From Dusk Till Down je bio veoma orignalan dok je Faculty klasična krađa, ali braćo i sestre, ovo je bilo solidno "pozajmljivanje" ideja. Rodrigez je u jedan film spojio klasike Invasion Of Body Snatchers i The Thing. 

To je rezultiralo sasvim solidnim, blesavim filmom. Verujem da svako od vas zna barem jedan od ova dva klasika tako da o ideji neću puno trošiti reči. Ono što je meni ovde sjajno su kontrasti koje je Rodrigez napravio. Prvo imamo to normalno stanje gde su nastavnici smušeni, studenti se sprdaju s njima. Studenti rade sve što žele, ponašaju se poput budala. Međutim, kada postanu posednuti, događa se totalni obrt. Nastavnici vraćaju svoj autoritet, studenti su dobra i poslušna dečica. Nije li to sjajan kontrast između pozitivaca i negativaca i potpuno blesava ideja. Likovi su potpuno preslikani šablon: povučena devojka, dobra devojka, kučka, opaki zajeban lik, štreber, kapiten tima američkog fudbala, crnac. 

Sada verovatno mislite da su loši. Ne braćo i sestre, Rodrigez je sa svakim od njih uradio nešto neočekivano. Samo ću o dva lika reći, jer bih vam govoreći o svima odao mnogo. Recimo da se za ovu povučenu hejterku otkrije da je zaljubljena devojčica. A njena ljubav je ovaj kapiten. A pazite sada ovo. Kapiten odlučuje da napusti američki fudbal i posveti se učenju. Još jedna potpuno blesava stvar. Što se tiče glumaca koji tumače ove likove, oni su sasvim ok, gde prednjači meni veoma simpatični Džoš Hartnet. Tu je i budući Frodo, Ilajdža Vud. 

Što se tiče nastavnika, braćo i sestre, to je tek ekipa. Tu prednjači Robert Patrik koji se sasvim fino uneo u ulogu. Uz njega je tu i zanosna Famke Jansen. Kao što rekoh, o ideji ne bih trošio puno reči. Ako ste gledali bilo koji od dva pomenuta filma, to je manje više to. Ovo je jedan blesav, zanimljiv filmić koji me je prilično zabavio te ga rado preporučujem svima.

Zanimljivosti:
Automobil koji Zik vozi je Pontiac GTO iz 1970.

Naj scena:

Utakmica američkog fudbala uz finu obradu "Another Brick in The Wall".

Moja ocena: 6/10

The Skeleton Key (2005)

Žanr: Misterija | Triler | Horor | Drama
Režija: Iain Softley
Glumci: ate Hudson, Peter Sarsgaard, Joy Bryant...

Priča:
Medicinska sestra, radeći u sablasnoj kući u močvari u Nju Orleansu, upliće se u misteriju koju krije mračna prošlost ove kuće.

Moj osvrt:
Pre svega, ime Skeleton Key je bila fina navlakušica za likove koji se lože na opak naslov. Braćo i sestre, priznaćete da nas je takvih mnogo. Sam naslov jedva ima veze sa filmom a sa samom pričom nema ama baš nikakve. Odavno nisam pogledao film ovako fino odrađen a opet sa ovako slabom pričom. Od početka do kraja film je mlak. Nekako sve ide pravolinijski, nijednog momenta nemamo stvaranje neke tenzije, ubrzavanje radnje niti prelomnih momenata. Prvo likovi. Oni nisu šablonski, to je veliki plus, ali opet, nisu ni naročito upečatljivi. 

Imamo glavni ženski lik koji tumači sasvim solidna Kejt Hadson. To je simpatična devojka koja zbog toga što nije negovala svog oca pre smrti ima potrebu da to radi sa svakim od pacijenata. Zbog toga ona odlazi u zapizdinu da neguje čoveka koji se šlogirao. Treći lik u filmu je supruga tog čoveka, inače misteriozna i potencijalno zla bakica. Četvrti bitan lik se provlači kroz film. Njegov problem je što on većim delom filma ničemu ne služi i lako je shvatiti da je on tu zbog nekog obrta. Sama priča nije mogla da me naročito zadobije iz sledećeg razloga. Imamo misteriju koja može da zainteresuje, ali u centru svega su neke vudu, hudu veštičarije i pizdarije. To nikako nije moglo da mi stvori neku atmosferu koja bi me više uključila u samu priču. 

Kraj je donekle šablonski, prilično predvidiv ali opet nije tako loš jer barem on dostavlja neku vrstu mini šoka. Takođe od sablasne kuće nema ama baš ništa. Više je to neuredna nego sablasna kuća. Van toga imam nekoliko reči hvale. Gluma je dobra. Ono što je karakteristično za ove filmove je zilion slučajeva koji ne služe ničemu. Ili se nešto tamo drmusalo pa smo posle nekoliko napetih momenata otkrili da je u pitanju pacov, mačka ili neko drugo stvorenje, ili imamo one "neverovatno jezive" scene koje traju nekoliko minuta a u prvim sekundama je jasno da je san u pitanju. Ovde, verovali ili ne, nema nijedne takve scene. 

Nema nekih rupa u priči, nema nekog gubljenja vremena, nema glupih postupaka likova... To je to braćo i sestre. Ovo je jedan prilično mlak filmić koji je lepo napravljen i nije loš za jedno gledanje. Ne mogu da kažem da je mogao biti bolji jer mu to ova slabašna priča zaista nije mogla dozvoliti.

Zanimljivosti:
Ronald MekKol je morao da ošiša svoje dredove da bi glumio ovde. Močvara iza kuće je plod specijalnih efekata.

Naj scena:

Odlazak na tavan.

Moja ocena: 5/10

Godzilla, King of the Monsters! (1956)

Žanr: Akcija | Naučna Fantastika | Horor

Režija: Ishirô Honda, Terry O. Morse

Glumci: Raymond Burr, Takashi Shimura, Momoko Kôchi...

Priča:

Zver koja liči na dinosaurusa, visokapreko 120 metara, probudila se iz hibernacije u moru. Ona kreće u napad na Tokio.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, moja namera je bila da pogledam originalni i do sada najbolje ocenjen Godzilla (Gojira) film. Neki pametnjaković je ovaj film postavio kao taj i tako ga i skinuh i pogledah. Ovo je prerađena verzija za američko tržište i to se vidi iz aviona. Tu činjenicu sam potvrdio i na imdb-u. Iskreno, sumnjam da će mi i taj originalni film ostaviti mnogo bolji utisak ali opet, original je original. Ovo je vrsta filmova koje vreme pregazi. Ne možeš sad očekivati bog zna kakve efekte čudovišta i razaranja. Ali opet, daleko od toga da je ovaj film slab. Ovo je sasvim ok filmče i za jedno gledanje može da posluži. 

Ako sam dobro svhatio, napadi godzile su preuzeti iz originala i to su, uprkos neubedljivim efektima za ovo vreme, i najbolji delovi filma. Lako je uočljivo da su makete na sve strane ali ja nisam neko kome kvalitet filma zavisi od efekata pa mi je sve do delovalo simpatično. Van tih napada godzile i nema neke zanimljive priče. Ceo film je naracija jednog američkog novinara koji se tu i tamo mota i uvek je na mestu koje je ključno i gde će se pojaviti godzila. Tu naraciju su iskoristili verovatno da ne bi morali da sinhronizuju ceo film na engleski. Iako ne zvuči obećavajuće, ta naracija i nije tako loša. Film ionako gledate zbog čudovišta tako da vas mlaki, dosadni likovi i ne zanimaju preterano. 

Osim na te mlake likove i nemam nekih specijalnih zamerki. Jedino mi je smešna bila jedna scena u kojoj ovaj naš novinar prenosi napad godzile. Sam napad je odličan ali on ga je prenosio kao da komentariše fudbalsku utakmicu naše druge lige za neku američku televiziju. Nit ga zanima, nit razume a razmišlja o nečem petom. U svakom slučaju film je bio ok za jedno gledanje. Kratko traje, zanimljiv mi je način na koji su kreirali efekte koji deluju siromašno za ovo vreme sad, ali mogu da zamislim kakav su hit ovaj film, a pogotovu original bili u to vreme. Od ove najnovije Emerihove Godzile, iako ih je vreme pregazilo, teško da mogu da budu gori. 

Zanimljivosti:

Ovaj film je dobijen prekrajanjem originala. Ubačene su scene sa Rejmondom Burom. Izbačene su scene koje povezuju nastanak godzile sa bacanjem atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. U ovoj verziji su rekli da je visina godzile oko 400 stopa dok je u originalu rečeno da je oko 150. 

Naj scene:

Napadi Godzile

Moja ocena: 6/10