Doghouse (2009)

Žanr: Komedija | Horor
Režija: Jake West
Glumci: Danny Dyer, Noel Clarke, Emil Marwa...

Priča:
Grupa muškaraca se zaputila u udaljeno selo da bi pomogli svom prijatelju da preboli razvod. Kada stignu tamo, otkrivaju da su sve žene zaražene virusom koji je od njih stvorio ljudoždere koji mrze muškarce.

Moj osvrt:
Horor - Komedija je specifičan žanr. Najgora varijanta je kada film ostane neopredeljen između ta dva žanra, tj. kada ne favorizuje jedan ispred drugog... Tako sam mislio dok nisam pogledao ovaj film. Najgora varijanta Horor - Komedije je nešto što nije ni horor ni komedija. Ovaj film je imao sjajan potencijal da bude odlična zabava. Ideja je totalno blesava, da su samo žene zaažene i postale zombiji. Toliko dobrih stvari se može izvesti sa ovom idejom. Šta je izvedeno u filmu... manje više ništa. Nekako, kao da svaka scena obećava nešto dobro i onda bude totalno nezanimljiva.

I glumačka ekipa je dušu dala za sjajnu komediju, i postoji par scena koje su ok, recimo jedna scena sa mobilnim telefonima, ili sam početak filma kada se društvo okuplja, ali sve je to premalo za ok film. Ono oko čega su se definitvno potrudili je izgled zombija. Toliko različitih zombija ima da ćete se zapitati šta je sledeće. Najuspešnija stvar koju je ovaj film izveo je parodiranje muško ženskih odnosa, naravno sa gledišta muškaraca, pa bi to možda moglo nekom biti zanimljivo. Sve u svemu, nisam neki fan zombi filmova niti sam mnogo tolerantan na ovakve stvari da bih mogao da budem blagonaklon prema ovom ostvarenju.

Zanimljivost:
Ime kompanije koja prevozi momke do sela je West Tours. To ime je dato zbog režisera Džejk Vesta.

Naj scena:

Nil (Deni Dajer) na "romantičnoj" večeri.

Drugo Mišljenje: Doghouse (2009)

Moja ocena: 3/10

The Devil's Tomb (2009)

Kod nas nazvan: Đavolja Grobnica
Žanr Akcija | Triler | Horor | Naučna Fantastika
Režija: Jason Connery
Glumci: Cuba Gooding Jr., Ray Winstone, Ron Perlman...

Priča:
Elitni vojni odred na misiji da iz podzemne laboratorije vrati naučnika, susreće drevno zlo.

Moj osvrt:
Pazite naslov, Đavolova Grobnica... jezivo zar ne. Ako već koriste Đavola u nazivu ili filmu, za očekivati je da tu imamo vrhunsko zlo koje je jezivo i teško pobedivo... Evo vam filma ispod, koji sam komentarisao danas ranije. Devil je klasičan primer kako to zlo treba da izgleda, iako se pojavljuje na kratko, vidite da je to sama suština zla. Ovde imamo elitni odred koji je upao u laboratoriju, pa se tu pojavljuju neki zaraženi likovi koji zaražavaju druge, pa onda imamo to da svi likovi vide svoje najveće strahove... E tu imamo onaj standardni retardirani šablon, kao neko od likova vidi nekog svog dragog a preminulog koji ga zove i zamiče negde, a ovaj krene da ga prati.

U principu, ceo film čekate da se nešto desi a kada se to nešto desi čekate da se desi nešto kako valja. Vrhunac užasa je Henri Rolins koji glumi nekog sveštenika koji je tu da objasni kako je to zlo jako. Sve što su tim sveštenikom u filmu uspeli da dobiju je konstantno nerviranje gledaoca. Lika gledati kako glumi je isto kao da gledate emisiju koju zajedno vode naši "najelitniji" voditelji od kojih gost ne može da dođe do reči ili vas voditelj toliko nervira da vas i ne interesuje ko je gost. Takav uticaj ima čika Rolins na ovaj film. Hajde i da razumem Rej Vinstona koji se pojavljuje na pet minuta, ali šta je ovo trebalo Perlmanu i Kubi Gudingu, stvarno mi nije jasno.

Zanimljivost:
Film koji Nikels (Zek Vord) gleda u ovom filmu je Night Skies u kom glumi režiser ovog ostvarenja.

Naj scena:

Jedva i da postoji neka solidna scena, ali hajde neka bude pojava ovog sablasnog lika.

Moja ocena: 2/10

Devil (2010)

Kod nas nazvan: Đavo
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: John Erick Dowdle
Glumci: Chris Messina, Caroline Dhavernas, Bokeem Woodbine...

Priča:
Grupa ljudi je zaglavljena u liftu, nesvesna da je đavo među njima.

Moj osvrt:
Kada sam radio recenziju filma Signs, rekao sam da je Shyamalan genije. Ovaj film nije režirao ali je napisao priču po kojoj je on snimljen. Napravljen je film na malom prostoru koji je zanimljivi od prvog do poslednjeg momenta. Na početku narator će ispričati uglavnom o čemu se tu radi, tako da ćete u toku filma možda i pomisliti da se tu neće desiti ništa spektakularno, ništa što ne može da se zaključi iz te same priče. Ja sam to pomislio, ali kako je radnja odmicala, kvalitet filma je rastao i sve više je postajalo očigledno da se nešto specijalno sprema u finalu.

Atmosfera u filmu je sjajna. Na momente je i veoma napeta. Postoji gomila sjajnih scena, što u samom liftu, što van njega. Što se glumaca tiče, osim Kris Mesine koji glumi agenta koji vodi slučaj, pojavljuje se i naša Bojana Novaković. Ostalih se ne sećam da sam ih negde gledao, ali hvala bogu, sama gluma je ok tako da niko ne kvari utisak. Volim ovakav tip filmova, gde je ideja ovako dobra i da se tako izrazim, istripovana. Još kada se da ideja realizuje dobro, rezultat ne može da omane. Ovaj film je definitvno uspeo u tome.

Zanimljivost:
U jednoj sceni gde nam prikažu automobilsku nesreću vidi se da su tablice okrenute kao u ogledalu, što znači da je ta cela scena izvrnuta.

Naj scena:

Odlična završnica koja je sjajno složila celu priču.

Moja ocena: 7/10

The Final (2010)

Žanr: Drama | Horor | Triler
Režija: Joey Stewart
Glumci: Marc Donato, Jascha Washington, Whitney Hoy..

Priča:
Grupa učenika planira da se osveti školskim drugovima koji ih ugnjetavaju.

Moj osvrt:
Ti likovi koji se iživljavaju na ovim jadnicima, ja razumem da moraju da budu pokvareni, gadni, bezobrazni... To važi za muški deo tih budala. Zašto u svakom filmu ženski deo tih pokvarenjaka mora nužno da bude retardiran. Zašto neko inteligentan ili pametan ne može da bude zao? Ali hajde, nije tako strašno pošto relativno brzo svi oni dospevaju u veoma neugodnu situaciju. Grupa ugnjetenih dolazi na sasvim dobru ideju kako kazniti ove druge. Kada to sve počne, cela ta priča deluje super. Međutim, kažnjavanje je klasično preslikavanje iz drugih horor filmova. Pobogu, imamo devojku koja je potpuno isto obučena, ima istu masku i isti tip mučenja primenjuje kao i devojka iz filma Audition. Zašto bi me to zanimalo da gledam po drugi put.

Sve ostalo podseća na Saw, Hostel i slične stvari. Postoji i jedna zanimljiva greška. U filmu imamo dve jurnjave motorima. Između njih, jedan momak gine, ali ga u drugoj jurnjavi, na trenutak, vidimo ponovo na motoru. U principu, do sada sam prilično ojadio film, pa da ne ispadne loš što on i nije, evo malo pozitivnih stvari. Iako ima povremeno po neku rupu u priči, film je generalno veoma zanimljiv. Momenti u kojima se oni koji su do skora bili nadmoćniji nađu sa druge strane su odlični. Taj deo filma vas baš, da se tako izrazim, naloži, iz prostog razloga što je prva trećina filma iskorištena da vas ti likovi maksimalno nerviraju. Strah na licima tih tzv. nadmoćnih je neprocenjiv u tim momentima i govor koji drže ovi koji ih kažnjavaju sjajan. Sve u svemu, film je jedva prevagnuo u ovu kategoriju OK, pre svega što vas natera na razmišljanje u pojedinim momentima a ima i par originalnih ideja što je za respekt.

Zanimljivost:
Film je inspirisan istinitim događajima.

Naj scena:

Početak ispunjavanja plana.

Moja ocena: 5/10

[Rec] (2007)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Jaume Balagueró, Paco Plaza
Glumci: Manuela Velasco, Ferran Terraza, Jorge-Yamam Serrano...

Priča:
Film prati mladu reporterku i njenog kamermana koji snimaju događaje u toku noćne smene jedne od vatrogasnih stanica.

Moj osvrt:
Ovo je jedan od najuspelijih horora u prethodnih nekoliko godina. Još malo ću o priči pa ću da pređem na kritike i pohvale. Vatrogasna ekipa dolazi u jednu zgradu i tu se dešavaju gadne stvari. Pošto zgrada biva zapečaćena a niko ne zna zašto, vatrogasci, TV ekipa i stanari ostaju zatvoreni unutra. Tu već imamo napravljeno sjajno okruženje za gomilu potencijalnih sranja. Radnja se odvija zaista sporo. Od uzbuđenja imamo pojavu jedne starije žene i potom ogromnu pauzu do sledećeg većeg uzbuđenja. Za to vreme detaljno se upoznaju stanari, jedan vatrogasac iz ekipe koji vam brzo priraste za srce kao i kamerman od koga smo videli par puta patike i preslatka reporterka koju tumači Manuela Velasko. U tri života ne bih pretpostavio da ova glumica (za vreme snimanja filma) ima 33 ili 34 godine. Inače ceo film je sniman kao i legendarni The Blair Witch Project i mogu vam reći da je jedini posle tog fenomenalnog ostvarenja koji je na mene ostavio snažan utisak a da je sniman tako.

Još malo o stvarima kojim i nisam baš oduševljen. Kako se zaraza širi sve je više tih zombija koji jurcaju na sve strane. Nisam baš neki fan zombi filmova ali umeju i oni da me oduševe. Ovde postoje dve pozitivne stvari. S obzirom da se radnja odvija na malom prostoru, to znatno povećava napetost. Druga stvar, još bolja od ove prve je mala zaražena devojčica... O braćo, kako je to jeziva scena. Znači imali smo malo razvučen dosadnjikav film, potom napete scene nabijene akcijom... i onda braćo, ono što je meni izvuklo ovaj film iz prosečnih... završnica. Počinje se odgonetati uzrok te zaraze što kulminira jednom od najjezivijih i najstrašnijih scena koje sam u životu video na filmu. Zbog toga ga i vredelo gledati ovo ostvarenje, jer veoma brzo sam zaboravio one spore i podosadne momente u prvoj polovini filma... Ako se ne plašite da malo ohladite krv u venama, usudite se da pogledate ovaj film.

Zanimljivost:
Ameri k'o Ameri. S obzirom da je ovaj film bio sjajan, odmah su uzeli i napravili njihovu verziju. Naravno, pogledaću i nju... jednom. Ne razumem čemu rimejk nečega što je još novo i što je kvalitetno. Jedina stvar koja je meni bila uspešan rimejk je savršeni The Ring. Ostalo... slabo šta. U sceni kada jedan od vatrogasaca pada sa sprata pored stepenica na prizemlje, niko od glumaca to nije znao, kako bi njihov šok bio veći a reakcije realnije.

Naj scena:

Završnica.

Drugo Mišljenje: [●REC] (2007)

Moja ocena: 7/10

The Raven (1963)

Žanr: Komedija | Fantastika | Horor
Režija: Roger Corman
Glumci: Vincent Price, Peter Lorre, Boris Karloff...

Priča:
Čarobnjak koji je pretvoren u gavrana obraća se bivšem čarobnjaku za pomoć...

Moj osvrt:
Film nije zasnovan već je inspirisan poemom The Raven (Gavran) Edgara Alana Poa. Inače on pripada istom serijalu filmova koji su inspirisan Poovim delima kao i The Pit and The Pendulum koji sam već predstavio. Pošto me je taj film oduševio, od ovog sam očekivao u najmanju ruku da ostavi sjajan utisak. Već posle nekoliko minuta bio sam razočaran kada sam shvatio da je film uglavnom komedija i fantastika. Elementi horora su svedeni na minimum. Međutim, kako je vreme prolazilo, razočaranje je nestalo i film je postajao sve bolji. Naravno nije ispao ono što sam očekivao ali je bio zabavan i sadržao je više humora od mnogih današnjih nazovi komedija.

Uz fenomenalnog Vinsenta Prajsa, legendarnog Borisa Karlofa (glumio je Frankenštajna u najboljoj verziji tog filma) i Pitera Lorea, ljudi koji su bili vedete tadašnjeg glumišta, pojavljuje se vedeta današnjeg glumišta, golobradi Džek Nikolson. Kada se njima doda i prelepa Hejzel Kort dobije se zaista sjajna ekipa. Sama priča je originalna iako, ponavljam, nema puno veze sa hororom. Scene su prelepe, skoro kao i u The Pit and The Pendulum, ali zbog tog filma, konstantno mi je bio prisutan taj osećaj da ovom fali malo više horor elemenata. Bez obzira na sve, ovo je jedan izuzetno zabavan film. Ne postoji loš momenat u njemu. Pre nego što ga pogledate, spremite se ipak za komediju i fantastiku, pa tek onda mislite o hororu i bićete sigurno zadovoljni.

Zanimljivost:
Piter Lore i Džek Nikolson su dosta menjali svoje rečenice iz scenarija što je nerviralo Karlofa koji je do perfekcije naučio svoj tekst. Inače, Džek Nikolson je govorio oduševljeno o svima koji su učestvovali na snimanju ovog filma osim o gavranu koji je, po Nikolsonovim rečima, leteo na sve strane i kakio po svemu i svima.

Naj scena:

Duel dvojice čarobnjaka uz zanimljive efekte za doba kada je sniman film.

Moja ocena: 6/10

100 Feet (2008)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Eric Red
Glumci: Famke Janssen, Bobby Cannavale, Ed Westwick...

Priča:
Marni Vilson u samoodbrani ubija muža koji ju je zlostavljao i biva osuđena na kućni pritvor. Ubrzo, ona otkriva da je u kući nasilnički nastrojen duh njenog bivšeg muža.

Moj osvrt:
Iskreno, nisam očekivao neki spektakl od ovog filma, ali nisam ni očekivao ovoliko rupa u njemu. Priča je jednostavna. Marni Vilson koju tumači prelepa Famke Jansen ne sme da se udalji 100 stopa od kuće, inače uređaj to signalizira i ako se u roku od tri minuta ne vrati u dozvoljeno područje, policija dolazi.

E sad pazite ovu debilnost. Kada ona posprema kuću, odlazi u podrum u kom po udaljenosti ne bi smela biti, ali konta da ima dovoljno vremena tj. da će se u roku od ta tri minuta vratiti u dozvoljeno područje. ALI, kada god joj neko dolazi u kuću ili zvoni na vrata, ona se proteže iz dozvoljene zone da bi došla do ulaza. WTF!?!?. Zar joj treba tri minuta da pređe dva koraka, otvori vrata, zatvori ih i vrati se ta dva tri koraka. I to se ponavlja milion puta u filmu. Duh njenog muža se pojavljuje par puta ali retko kada vas zaista uplaši.

Onda jedna od najdebilnijih scena u istoriji kinematografije. Noć veštica je i naša Famke se maskirala u Snežanu (iz Snežana i sedam patuljaka), i izgleda tako da bi joj i sa 5 i sa 55 godina uzeo i slanu bombonu iz ruke. Ali neeee braćo, klinje od par godina rezonuju da je ona nevaljala teta i niko ne želi da joj priđe i uzme išta od nje. Zbog ove gluposti iskreno se nadam da će se scenaristima ogaditi pisanje narednih... pa recimo zauvek.

Pošto je glavni cilj osloboditi se duha, fora je da se sve njegove stvari izbace iz kuće i sve će biti ok. Posle tog otkrovenja i debil shvati koja je još stvar ostala za izbacivanje. Ali izgleda da debil ima više mozga od naše glavne junakinje. Čak vam se jednom i učini tj. ponadate se da je i ona to skontala. Ali, kao što kažu naši stari, nada je đavolja rabota. Zato se ne nadajte da ćete ovde gledati iole solidan film. Ako nemate pametnija posla, može vam biti jednoipočasovna polu zabava, jer hvala Bogu, barem nije dosadan.

Zanimljivost:
Cela ideja o 100 stopa je pogrešna, jer to je prosečna visina desetospratnice, pa vi sada zamislite kako je ona uspela da se udalji sto stopa u okviru svoje kuće.

Naj scena:

Ljubomorni muž iskaljuje svoj bes na nepoželjnom posetiocu.

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: 100 Feet (2008)