Quarantine 2: Terminal (2011)

Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: John Pogue
Glumci: Mercedes Masöhn, Josh Cooke, Mattie Liptak...

Priča:
U avionu se pojavio misteriozni virus. Kada sleti, ljudi ostaju u karantinu i moraju da se udruže kako bi preživeli.

Moj osvrt:
Oooo čudnih nekih ljudi, prvo naprave Quarantine koji je potpuna kopija REC-a, pa potom naprave Quarantine 2 koji je skoro potpuna kopija Quarantine-a. Na žalost, ono što su promenili je samo oborilo ocenu filmu. Prva stvar su likovi. Quarantije je uglavnom bio kopija REC-a pa su donekle kopirali i likove tako da oni nisu bili loši. Ovde imamo avion pun simpatičnih i nešablonskih likova ("Mardž, ako nisi primetila, ovo je bio sarkazam" - H.Simpson). Pazite likove: Imamo jedan blowjob par (ako ne znate šta ovo znači a imate ispod 18 ne koristite net da to saznate), imamo standardnog idiota koji je tu da se svađa sa svima, imamo marinca sveže pristiglog iz iraka sa priličnim silikonima, sređenim noktićima i kilogramom šminke, imamo glavnog lika stjuardesu čiji se karakter menja po sledećem algoritmu (kučka - pomoć - slabić - retard - vođa - genije - smarač), i koja dahće u svakoj sceni bilo da je upravo trčala, videla nešto jezivo, piškila, razmišljala, heklala ili razgovarala, imamo derište koje vas nervira od prvog momenta... 

Da ne preterujem sa likovima i njihovim šablonskim promenama karaktera, ovo će biti sasvim dovoljno. Što se tiče glume, kakvi likovi, takvi i glumci. Sledeće stvari koje ne valjaju su one šablonske situacije tipa, "vodokotlić se pokvario pa hajde da napadnemo mlekadžiju zato što je on glavni lik u filmu". Čak i stvari koje su verovatno mogle biti dobre su praktično ukradene iz drugih filmova. Recimo jeziva završna scena vriska u Descent 2. Ceo koncept REC/Quarantine je iskopiran što je najgore. Tamo smo na kraju imali night-vision, ovde imamo heat-vision (formira sliku na osnovu toplote). E sada neka mi neko objasni, pošto nisam stručan po tom pitanju, kako heat-vision može da skonta pištolj ako on nije uopšte korišćen. Konstantno se vide tela (ne)zaraženih zato što emituju toplotu. Kako je tu mogao upasti pištolj, živo me zanima? 

Ne razmišljajući o naslovu i gledajući ovaj poster pomislio sam da će se radnja filma dešavati u avionu što bi možda i bilo izazov napraviti. Na žalost, od toga nema ništa. Terminal je pravo mesto zbivanja ali kako sve ovo izgleda mogla je u pitanju biti i bilo koja fabrika. Više su ovde išli na element iznenađenja jer konstantno naše likove okružuje tama. U REC/Quarantine se više išlo na adrenalin zbog skučenih hodnika i malog prostora. Ko voli ovu varijantu sa širim prostorom i tamom, verovatno će mu većina scena u Quarantine 2 leći dobro. Meni iskreno to okruženje nije donelo boljitak. 

Sami zaraženi ne izgledaju naročito drugačije od onih iz prethodnog dela ali se kreću na drugačiji način. Brži su, kreću se drugačije i izvode jezive pokrete. Ne znam za vas braćo i sestre, ali mene u REC/Quarantine ni malo nije zanimalo ko stoji iza virusa i šta se dešava po tom pitanju. Ovde su se svojski potrudili da sve objasne a to je onaj klasični truli šablon. ("It's a conspiracy maaaaaan"). Kome sve ovo odgovara, neka izvoli. Neće mu ovaj film doneti ništa novo, ima par solidnih momenata ali su oni izgubljeni u proseku.

Zanimljivosti:
Neki ljudi smatraju da je greška u filmu to što je lik uspeo da unese pištolj u avion. Oružje koje se unosi u avion mora biti provereno od strane TSA, ispražnjeno i zaključano u kontejner, što je ovde i bio slučaj tako da nema greške.

Naj scena:

Završnica (ali ne i sam glupavi, šablonski kraj) koja donekle ima šmeka.

Moja ocena: 4/10

Eden Lake (2008)

Žanr: Horor | Triler
Režija: James Watkins
Glumci: Kelly Reilly, Michael Fassbender, Tara Ellis...

Priča:
Odbijajući da im išta upropasti romantični vikend, par se suočava sa nekolicinom tinejdžera što rezultuje brutalnim posledicama.

Moj osvrt:
Ovaj film je doživeo hvalospeve i prilično je dobro ocenjen od strane nekih ljudi čije mišljenje veoma cenim pa to treba da vam bude dovoljna preporuka da ga pogledate. Ja nisam naročito oduševljen tako da je za mene ovo samo goli prosek. Mogao je biti vrhunski film da nije nekoliko zaista glupavih stvari. Prva stvar je da imamo lik koga tumači Fasbender koji je, kada se uporedi sa ovim tinejdžerima, od brega odvaljen i nijednog momenta mu nije palo na pamet da primeni silu ako već ni on ni njegova lepša polovina nisu imali dovoljno inteligencije da se sklone od očigledne nevolje. Uz to oni prave još nekoliko priglupih odluka što značajno kvari utisak. 

Druga stvar je, za mene, užasno bezvezni kraj. Ne smeta mi ono što se desilo na samom kraju jer je to odličan šok, ali način na koji se to desilo mi je i više nego glupav. E sada odlične stvari u filmu. Gluma i tinejdžera i ovih naših nesrećnika je vrhunska, tu im se ništa ne može zameriti. Druga dobra stvar je što vas film lako dotakne i uključi u celu priču. Već posle desetak minuta će vas vezati i teško da ćete mirovati do samog kraja. Treća stvar je dinamika. Ne kontam zašto je nekim ljudima ovo bilo sporo. Film je konstantno užasno napet i to je za mene veliki kvalitet. 

Treća stvar je što film ne preza od brutalnosti tako da ćete ovde videti sve i svašta. Konstantno se gradi atmosfera koja završava nekim manjim ili većim šokom. Braćo i sestre, to su moji "za" i "protiv". Vi svakako pogledajte ovaj filmić, zanimljiv jeste i vredi ga pogledati. Šteta zbog ovih nekoliko propusta koji su ga prilično osakatili.

Zanimljivosti:
U sceni kada Boni, Rotvajler na plaži dolazi do glavnog ženskog lika, vlasnik ga zove sa "Come here girl" a jasno se vidi da je u pitanju mužjak.

Naj scena:

Jedno slučajno ubistvo

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje: Eden Lake (2008)

Underworld: Awakening (2012)

Žanr: Akcija | Fantastika | Horor
Režija: Måns Mårlind, Björn Stein
Glumci: Kate Beckinsale, Michael Ealy, India Eisley...

Priča:
Kada ljudi saznaju za postojanje vampira i lajkana, počinje rat da se istrebe obe vrste. Pripadnica vampira vodi borbu protiv čovečanstva.

Moj osvrt:
Nemam nista protiv ostvarenja koja nazivamo mindless fun-om. Neretko dobijemo nesto sto nas prilično oraspoloži i zabavi. Dobar primer toga je Jeepers Creepers gde mnoge stvari nemaju veze sa vezom ali takav film možete gledati zilion puta. Možda bih tu dodao i druge Transformerse kojima su zaboravili ubaciti priču. A evo kako ja vidim da je stvaran ovaj film. Likovi su odlučili da uzmu franšizu koja je već imala uspeha. Blejd je već bio sahranjen prejadnom trojkom i Veslijem Snajpsom koji izgleda odlazi u zaborav. Zašto onda ne uzeti Underworld? 

U trećem delu nismo imali Kejt Bekinsejl (osim u jednoj sceni od nekoliko sekundi), pa zašto je onda ne bi vratili na veliko platno? Ipak je ona obeležila ovu franšizu a i svakako tako prelepa u ovom tesnom kostimu prilično prija oku. Šta onda raditi? Pa hajde da nabacimo efekte, klinci se lože na to. Pazi kako kejt izgleda opako dok hoda u slow motionu a kaput joj leprša na vetru. Hajde da onda natrpamo gomile slow-motiona i gde treba i gde ne treba. Woooow do jaja, zar ne? Gledaj kako Kejt stoji i gleda u kameru u slow-motionu. Pazi ovog pandura sto čita dosije u slow-motionu. Uuu a tek što se ovaj bata zamislio u slow-motionu.

Hajde da onda ubacimo gomilu akrobacija. Što da Kejt bezveze dotrči do ovog Lajkana i nabode ga kada može da optrči oko sobe, odrazi se nogom od zida, uštopa guzom plafon, uradi trostruki kolut unazad u vadzuhu i zabode lika kopljem u kičmu. Wooow, hajde sada to da ponovimo zilion puta. Šta ćemo dalje? Pa šta znam, hajde da ubacimo srcelomke, ljudi vole to. Znači svakom liku koji izgovori i jednu rečenicu u filmu ubacićemo neku patetičnu priču ili će mu se dogoditi neka teška patetika. Wow, opaka ideja. A šta ćemo za likove? Ubacićemo uz kejt neku slatku malu devojčicu, ljudi su bolećivi na decu. Ubacićemo nekog Džastin Timberlejk lika da glumi facu tipa Bata Živojinović a ostale ćemo već pokupiti usput. 

A šta ćemo za priču? Ma smislićemo usput. Lupićemo na početku priču kako je u pitanju neka sudbonosna borba za opstanak vrste a od toga naravno neće biti ništa. Ljudi će već pasti na tu foru. A šta ćemo sa onima koji razmišljaju? Ko njih zarezuje uopšte? Ovi drugi donose zaradu!

Zanimljivosti:
Prvi Underworld film u kom se ne pojavljuju Bill Nighy, Michael Sheen i Brian Steele. Detektiv Sebastijan vozi Volvo sa švedskim tablicama.

Naj scene:

Gejmerske borbe uz gomilu efekata. Osim estetske, nikakvu drugu vrednost nemaju.

Moja ocena: 4/10

The Crazies (2010)

Žanr: Horor | Triler
Režija: Breck Eisner
Glumci: Radha Mitchell, Timothy Olyphant, Danielle Panabaker ...

Priča:
Stanovnici malog mesta u Ajovi postaju zaraženi pošto se u njihovim vodama pojavio virus.

Moj osvrt:
Ovo je rimejk istoimenog horora iz 1973. Original nisam još pogledao pa ako vas zanima šta se tu dešava, posetite hororfilmovi.blog.rs i pročitajte mišljenje poštovanog kolege. Ovaj film je bio dosta najavljivan pa su s toga očekivanja bila malo podignuta. Da li ih je ispunio? Mišljenja su podeljena, više je pozitivnih nego negativnih. Ja sam se našao negde u sredini. 

Ono što mi se svidelo je prizemnost svega. Nema onog ludila i jurnjave kao recimo u rimejku Dawn Of The Dead. Sve deluje nekako realnije. E sada, problem je što to nije fino iskorišćeno. Nema baš puno hororističnih scena što ne bi bio problem da su nam servirali više onih napetih. Njih na žalost nema baš puno tako da mi je prilično teško da izaberem ovu najbolju. Čini mi se da ipak zbog svega toga filmu fali i dinamike. Povremeno mi je sve delovalo prilično sporo. Pozitivno je što film ne robuje onim standardnim šablonima gde se likovi upućuju ko zna gde da bi pronašli spas a svi znamo da idu u propast. Priča se ipak bazira na onom što se upravo dešava. 

Verujem da će se većini film svideti baš zbog toga što deluje nešto realnije od sličnih. Meni je ipak malo falilo tog horor ludila. Što se tiče glumaca, Timoti Olifanta nikako ne gotivim, ali je on sasvim ok, Radu Mičel gotivim zbog Silent Hill i Pitch Black tako da mi je ona naravno ok. Estetski, sve je na najboljem nivou tako da tu nemam nekih zamerki. Iako nisam naročito oduševljen, zbog pozitivnih kritika mnogih poštovanih kolega preporučiću vam gledanje ovog filma.

Zanimljivosti:
Na zidu ćelije jedan grafit glasi Romero što je prezime čuvenog reditelja koji je režirao original. Svaki glumac koji je glumio zaraženog morao je da prođe kroz 3 sata šminke.

Naj scena:

Ludak sa vilama.

Moja ocena: 5/10

Drugo mišljenje: The Crazies (2010)

The Ward (2010)

Žanr: Horor | Triler
Režija: John Carpenter
Glumci: Amber Heard, Mamie Gummer, Danielle Panabaker...

Priča:
Kristen završava u ludnici. Tamo upoznaje još četiri devojke i ubrzo saznaje da su svi u opasnosti jer ih proganja duh.

Moj osvrt:
Pre svega napomena: Pregledao sam malo ove ranije postove i video sam da sam greškom filmu Halloween(1978) dao ocenu manje tako da je sada to ispravljeno. Od čoveka koji je stvorio to remek-delo horora stiže nam The Ward. Iako su svi žestoko osuli paljbu po ovom filmu, nekako sam bio ubeđen da Karpenter ne može da napravi nešto toliko loše (da, nisam gledao Ghosts Of Mars). Prva stvar koju sam primetio je genijalna muzika koja po mom mišljenju ne zaostaje za onom genijalnom iz pomenutog Halloween-a. I tu prestaje svako poređenje sa ovim remek-delom. 

Prelepu Amber Herd niko normalan neće smatrati za neku kvalitetnu glumicu, ali neće niko reći da je toliko loša. Ovde ona nije uopšte loša, ona je očajna. Preglumljuje u svakoj prokletoj sceni. Sama pričica, iako ne naročito originalna, i nije tako loša. Imamo malu misteriju oko duha koji se pojavljuje. Tu naravno postavljamo pitanje ko je duhu stiskao pastu od sredine pa je on sada ozlojeđen, ali dobro, progutali smo mnogo puta takve stvari, pa možemo i ovog puta. Pojave duha su nekada veoma dobre tako da će vas fino isprepadati, ne zato što su strašne već zato što su iznenadne. Kasnije ćete uvideti šablon pa ćete tačno znati kada i odakle će se sablast pojaviti. Radnja je smeštena u bolnicu u kojoj ne boravi puno ljudi. Sama bolnica ne deluje naročito sablasno, ali u mraku i dečija soba može biti prepuna užasa. 

Karpenter fino razvija radnju i vidi se da opet ima šmeka za razliku od običnih plagijatora. I sve je to donekle u redu, progutali bi i ceo film da je ostao ovako prosečan do samog kraja, ali ono što nam je servirano na kraju je klasično vređanje inteligencije. Od svih mogućih šablonskih krajeva, Karpenter je izabrao onaj najgori i pljunuo na ono malo dobrih stvari koje je u filmu napravio. Rasplet je takav, braćo i sestre, da ako vas oduševi, ni vi, poput Karpentera, zadnjih dvadesetak godina niste pogledali mnogo filmova. Realna ocena filma je 4 ali samo zbog savršene muzike i par solidnih scena sa duhom poklanjam mu 5.

Zanimljivosti:
Prvi Karpenterov film posle Ghosts Of Mars (2001). Kada su pitali Karpentera zašto on nije komponovao soundtrack, odgovorio je "Iskreno, mnogo sam star za te stvari."

Naj scene:

Nekoliko iznenadnih pojava sablasnog duha.

Moja ocena: 5/10

The Shining (1980)

Kod nas nazvan: Isijavanje

Žanr: Drama | Horor | Misterija

Režija: Stanley Kubrick

Glumci: Jack Nicholson, Shelley Duvall, Danny Lloyd...

Priča:

Porodica tokom zime preuzima ulogu čuvara sablasno praznog hotela. Zlo koje je prisutno obuzima oca dok sin vidi užasne slike iz prošlosti...

Moj osvrt:

Posle Shawshank Redemption, Green Mile i The Mist, evo nam još jednog remek-dela po romanu Stivena Kinga. Do knjige sam došao pre nekoliko dana tako da je još nisam pročitao pa neću vući paralele između nje i filma. U samom uvodu vidimo automobil koji se zaputio "Bogu iza nogu". Osim što gledalac ovde uvidi lepotu prirode, on utvrdi koliko je čuveni hotel udaljen od civilizacije. Što bi naši stari rekli "dve muve jednim udarcem". Doduše, na koji sekund se vidi senka helikoptera iz kog se snima sve ovo. 

Ubrzo upoznajemo glavne likove koji će sami provesti zimu u hotelu ali i saznajemo mračnu prošlost samog zdanja. Tu gledaocima može da se učini da im je manje-više servirana i buduća priča. Samo nepažljiv gledalac će na kraju filma pomisliti da je bio u pravu. Kjubrik još jednom pokazuje svoju genijalnost. Čovek sve čega se dohvati pretvori u zlato. Jednostavno, on nema film a da nije vrhunski. Ovde je postavio domaći zadatak svima kako se gradi atmosfera. Pre svega se fino potrudio da predstavi koliko će likovi biti izolovani od svega. Sledeća stvar koju nam je genijalno servirao je sam hotel. On izgleda velelepno, ali da bi bilistao u pravom sjaju, u njemu bi morala da se nalazi gomila ljudi. Ovako, prazni, jednolični hodnici deluju sablasno. 

Scene u kojima se klinja vozika hodnicima su tako sjajne i tako dobro snimljene da sam sve vreme imao utisak da će nešto da iskoči iza ugla ili kroz neka od vrata. Takođe, film uspeva zvučnim efektima da prikaže celu prazninu i veličinu tog sablasno praznog prostora. Imamo scene u kojim klinja vozi svoj tricikl gde točkovi odzvanjaju hodnicima, takođe imamo scene u kojim glavni lik baca lopticu od zid što odjekuje opet celim hotelom. Što se tiče onog što čini glavnu priču, tu treba biti veoma pažljiv, jer opet, onaj isti nepažljivi gledalac će sve pripisati ludilu. To bi opet ostavilo mnoga otvorena pitanja ali ovde ih nema. Zbog toga, svaki razgovor u filmu, svaka pričica koja se pojavljuje može da ima veliki značaj.

Ovaj film je toliko dobar da bi lagano mogao da se razdvoji na tri odlična horora. Ovde smo dobili sve u jednom i to je genijalno ukomponovano u celu priču. Kada sam komentarisao cenjeni Session 9, dobio sam mail sa pitanjem kako je moguće da mi se taj film nije svideo više. Evo odgovora na to pitanje. Session 9 je praktično preuzeo neke elemente The Shining-a i bazirao se na njih. Ne sporim kvalitet tog filma ali sam ga gledao nedugo posle ovog remek-dela i zbog toga nije uspeo da mi ostavi bolji utisak. Kada sam pisao o Don't Look Now pomenuo sam spori ritam i tog i ovog filma. The Shining-u ne samo da ne smeta taj sporiji ritam, on tim ritmom koristi svaku mogućnost da podigne kvalitet filma. Koristi sav potencijal svake scene. 

U postu o filmu Ils sam pominjao da čim je scena počinjala da bude napeta, nešto bi je prekinulo. E ovde upravo ta tenzija dolazi do izražaja. Pomenuo sam već klinjihe vožnje dugačkim, sablasno praznim hodnicima hotela. Imamo i scene gde njegovi roditelji idu tim hodnicima, imamo sablasne pojave, imamo bolesno dobro finale i jurnjavu kroz lavirint ispred hotela. A taj lavirint, braćo i sestre... Kroz njega dvoje likova prolazi jednom u toku dana. Momentalno sam sebe zamislio unutra i mogu vam reći da osećaj nije ni malo prijatan. Reč dve o glumi. Džek Nikolson... mislim da je ovo sasvim dovoljno. Šeli Duval sa svojim karakterističnim izgledom i fantastičnim pogledom daje odličnu notu svemu ovome. 

Nedavno sam ovaj film reprizirao sa ortakom koji je rekao "zar nisu mogli naći lepšu glumicu". Verovatno jesu, ali bolju za ovu ulogu teško. Deni Lojd je sjajan. Biti ovako ozbiljan, za jednog klinca je pravi poduhvat a ovaj dečkić je ulogu izneo vrhunski. Kao što sam već više puta pomenuo, kada je Kjubrik u pitanju, ja ne znam za slab film. Za sada, jedino mi se nije dopao Dr. Strangelove ali to se spremam reprizirati tako da moje trenutno mišljenje svakako treba uzeti sa rezervom. Ovaj film je remek-delo koje treba da bude na meniju svakog filmofila.

Zanimljivosti:

Tokom snimanja, Kjubrik je često zvao Kinga u 3 sata ujutru pitajući ga razne stvari. Jedno od pitanja je bilo "Da li veruješ u Boga". Kada je Kjubriku palo na pamet da režira film, istog momenta je nazvao Kinga zaboravljajući na 5 časova razlike između Engleske i Mejna. King je bio mamuran, brijao se i pomislio je da se nešto loše desilo jednom od njegove dece. Bio je šokiran kada je shvatio da je Kjubrik na vezi. King je izjavio kako se seća da mu je Kjubrik odmah krenuo objašnjavati potencijal priča o duhovima, zato što one nagoveštavaju da ljudi zapravo prežive svoju smrt. King ga je potom pitao šta misli o paklu na šta mu je Kjubrik odgovorio da ne veruje u pakao. 

Kjubrik je odustao od scene gde bi životinje od žive ograde oživele (koja rečenica). King je želeo da odgovori Kjubrika od namere da uzme Nikolsona kao glavnog glumca. U svakoj sceni u kojoj Džek priča sa duhovima, postoji ogledalo. Pošto krv nije smela da se prikazuje u trejlerima, Kjubrik je ubedio bord da je to zapravo voda prepuna rđe i ta scena se provukla u zvanični trejler. On je zaštitio malog Denija Lojda na snimanju od svih potencijalno strašnih scena tako da je sam Lojd priznao da do svoje trinaeste godine nije ni shvatio da je glumio u hororu. Bacanje loptice po hotelu je Nikolsonova ideja. Za scenu u kojoj Nikolson probija vrata napravljena su vrata od mekog, lako lomljivog materijala. Kako je Nikolson neko vreme radio kao vatrogasac i dobro rukovao sekirom, on je smrvio ta vrata pa su ipak morali napraviti čvršća. 

Kjubrik je želeo da scene snima redosledom kojim se one pojavljuju u scenariju. Scene u kojima se Deni Lojd vozi hodnicima hotela su snimane iz invalidskih kolica. Scena u kojoj Nikolson baca lopticu je snimana danima iz razloga što je ona često završavala na kameri. Kingu se nije dopala Šeli Duval kao izbor za glavnu glumicu jer se nije podudarala sa likom iz knjige. Film je izašao na 70ti rođendan Sketmena Krotersa koji ima značajnu ulogu u filmu. Preko 5000 dece je bilo na audiciji za ulogu Denija. Ideja da pomera prst kada priča sa Tonijem je upravo Deni Lojdova. On je to spontano radio što se Kjubriku prilično svidelo. 

Scena u kojoj teniska loptica dolazi do denijevih igračaka je snimana 50 puta. Scena u kojoj Vendi trči uz stepenice sa nožem je snimana 35 puta, tako da ako se izračuna koliko se ona penjala dobije se zapanjujuća činjenica da se mogla popeti na Empire State Building. Nikolson je jedan od retkih koji je izjavio da je uživao u radu sa Kjubrikom. Sam King nije znao šta Redrum znači dok nije otkucao reč. Film je bio nominovan u dve kategorije za zlatnu kupinu, nagradu koja se dodeljuje najgorim filmovima i glumcima, pa vi vidite braćo i sestre kakvi paceri odlučuju o kvalitetu. 

Naj scena:

Legendarna "Here's Johnny"

Moja ocena: 9/10

Quarantine (2008)

Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler

Režija: John Erick Dowdle

Glumci: Jennifer Carpenter, Steve Harris, Columbus Short...

Priča:

Reporter i kamerman su zatvoreni u zgradu koja je pod karantinom i u kojoj misteriozni virus ljude pretvara u krvožedne ubice

Moj osvrt:

Braćo i sestre, posle kraće pauze vraćam vam se opet. Ako ste u mogućnosti otići na rafting Tarom, nipošto ne propustite tu priliku. No, da se vratim prvenstvenoj nameni ovog bloga. Ameri ne bi bili Ameri kada ne bi obradili neholivudske mega-hitove. Oni to urade sa manjim (najčešće) ili većim uspehom (retko). U ovu drugu grupu, koliko mogu da se setim, po mom mišljenju spadaju Departed, The Ring i Wicker Park (ovaj treći uzmite sa rezervom jer original nisam gledao a ovaj mi je bio vrhunski tako da sumnjam da je original toliko dominantniji). 

Quarantine je negde između. Glavna stvar vezana za njega je da on nije obrada filma REC, on je teška kopija. Nije loš, ali ne mogu da se otmem utisku da je potpuno nepotreban. Neću ga komentarisati nezavisno već su ga komentarisati samo kroz poređenja sa superiornim originalom. Priča, tok radnje, ceo koncept je potpuna kopija REC-a i u tom segmentu, sve što važi za Rec važi i za ovaj film. Gluma je na sasvim ok nivou tako da tu mogu reći da ovaj rimejk ne zaostaje za originalom. Jedini problem je što likovi nisu tako dopadljivi kao u španskom filmu. Nekako, nije mi uspelo da se dovoljno vežem za njih. Tu naravno mislim na glavnog vatrogasca, Anđelu i kamermana. Svo troje glumaca su simpatični tako da nisam imao problem sa njima. Još jedna stvar vezana za likove, malo su ubacili više prenaglašenog paničenja nego što je to bilo u Rec-u, što nije nužno loše ali me je povremeno iritiralo.

Takođe, ona frka po hodnicima iz REC nije prenešena baš najbolje. U originalu, to su bile adrenalinske jurnjave, ovde su išli više na jump&scare. Povremeno se pojavi neko ko iskoči pred kameru pri čemu sledi likvidacija i to je to. To je još jedna boljka novijih horora jer te situacije postaju užasno predvidive. Mogu vas prepasti par puta ali kada već uđete u šemu, to pomalo postane naporno. Srećom, ovde nema previše tih fazona pa su podnošljivi. I ono što sam najviše čekao je kraj. Pojava one mršave spodobe na kraju REC-a mi je jedna od najjezivijih horor scena ikada. 

Nadao sam se da će Ameri imati više mašte pa da će to biti još jači efekat. Ta scena mi je totalno razočarenje i lagano obara ocenu dole. Spodoba izgleda strašno samo kada priđe ovim našim likovima, ali čim je vidite celu u sceni, sve odlazi do vraga. Nema one jezive kretnje, ne oseća se ona tenzija kao u REC-u što svakako ne ide u prilog ovom filmu. Na kraju, ne mogu reći da je ovo loš film ali glavno je to da je on nepotreban jer nije dostavio ništa što nismo videli u par godina mlađem originalu.

Zanimljivosti:

U filmu ne postoji muzička podloga. Film nije prikazivan kritičarima. Scene su snimane istim redosledom kako su i prikazane. Svi simptomi koji se pojavljuju kod zaraženih su zaista simptomi besnila. Dženifer Karpenter je zatražila da do samog snimanja ne vidi set na tavanu. 4 sata je bilo potrebno da se nanese maska Dagu Džounsu (glumio mršavu spodobu na kraju filma). 

Naj scena:

Kako sam mnogo očekivao od finalne scene i bio razočaran, onda za najbolju scenu biram klinca na tavanu.

Moja ocena: 5/10