Ginger Snaps (2000)

Žanr: Komedija | Drama | Horor

Režija: John Fawcett

Glumci: Emily Perkins, Katharine Isabelle, Kris Lemche...

Priča:

Radnja se vrti oko dve sestre Ficdžerald. Kada jedna od njih bude ujedena u šumi od strane nečega što liči na vukodlaka, druga joj pomaže da se izbori sa transformacijama koje počinju.

Moj osvrt:

Iako nisam neki fan horor komedija, ovaj film me je fino zabavio. Na samom početku upoznajemo se sa dve otkačene devojke. Iako nisu neke visokokvalitetne glumice, izbor Emili Perkins i Ketrin Izabel za ove uloge je više nego genijalan. U roku od nekoliko minuta vam prirastu za srce sa svojim odnosom i blesavim stvarima koje izvode. U samom uvodu u film njih dve prezentuju svoj projekat koji se sastoji od slika na kojima njih dve predstavljaju ljude nastradale na najluđe moguće načine (slika) 

Rade, razmišljaju i ponašaju se kao jedna. Problemi nastaju kada jednu od njih ujede to nešto što podseća na vukodlaka. Ona se menja. To se poklapa sa njenom prvom menstruacijom. Tu dolazimo do stvari zbog koje je ovaj film prilično cenjen. Iskoristili su temu vukodlaka, tj pretvaranje istog kao metaforu za pubertet, i to je izvedeno na nadasve sjajan način. Sve je to začinila i sjajna Mimi Rodžers koja glumi majku ove dve devojčice i konstatno pokušava da im objasni stvari vezane za njihovo sazrevanje. To sve opet dobro parodira na odnose majke i kćeri. 

Ako odlučite pogledati ovaj film, ne očekujte neki strašan horor, ne očekujte neki ozbiljan film. Ovo je pre svega film koji može da vas fino zabavi i povremeno dobro nasmeje.

Zanimljivosti:

Bridžitina kosa je ustvari perika. Većina scena koje se dešavaju tokom dana je snimano noću. Doneto je toliko jako osvetljenje da je sve izgledao kao da je dan. Navodno, osvetljenje je bilo toliko jako da se mogao videti avion na nebu. Scene u kojim devojke glume nastradale i fotografišu se su snimane u privatnoj kući. Deo ekipe morao je da zanima četvorogodišnjeg klinca koji je tu živeo kada god bi devojke ušle unutra da presvuku svoje jezive maske. Dve glavne glumice su isti dan došle na audiciju a inače su rođene u istoj bolnici, išle u istu predškolsku, osnovnu i privatnu školu i radile u istoj agenciji za talente.

Naj scena:

Završnica.

Moja ocena: 6/10

Cube (1997)

Kod nas nazvan: Kocka
Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Vincenzo Natali
Glumci:  Nicole de Boer, Maurice Dean Wint, David Hewlett...

Priča:

7 stranaca potpuno drugačijih osobina se bude na mestu koje deluje beskrajno i prepuno je smrtonosnih zamki.

Moj osvrt:

Ovaj film je pokazatelj kako ne moraš da imaš veliki budžet da napraviš vrhunsko ostvarenje. Pre nekoliko dana sam komentarisao Immortals, film koji je imao multimilionski budžet a ovom ostvarenju nije ni do članaka, da ne pominjem kolena. Priča je sasvim jednostavna a u isto vreme i genijalna. Likovi koji se bude u kockastim prostorijama u kojima mogu postojati smrtonosne zamke, ne znaju kako su tu dospeli i nemaju ideju kako da izađu odatle. Iskreno ne znam kome to ne zvuči primamljivo.

Prvi put kada sam gledao ovaj film bio sam prilično nezadovoljan iz prostog razloga jer sam ga tada gledao kao klipan koji se ne razume u filmove. Kada sam ga drugi put pogledao, mom oduševljenju nije bilo kraja. Sada ću, kako bih pokazao kvalitet ovog ostvarenja, to uraditi kroz pitanja koja sam, nezadovoljan, postavio posle prvog gledanja. Zašto nije bilo još smrtonosnih zamki? Zato što to i nije cilj, tema, niti poenta ovog filma. Kao što smrtonosne zamke nisu poenta prvog Saw (donekle drugog i trećeg) filma. 

Ono što film pokazuje je ljudsko ponašanje u ovakvim uslovima. Pokazuju se dominantni likovi, pokazuju se likovi koji su slabi, pokazuju se likovi koji su hrabri, likovi koji su pametni, koji dobro rezonuju, koji se odlično snalaze u kriznim situacijama.... Zašto se ne zna ko ih je tu stavio i zašto se to sve dešava? Zato što ni to nije cilj filma već ovo što sam gore naveo. A priznaćete da je mnogo bolje u nekim situacijma da se nagađa nego da ti serviraju rešenje na tacni. 

Verovatno je većina od vas gledala seriju Lost. U početku kada se pojavljuje NEŠTO što mrda i ruši drveće, što odnosi ljude... spremni ste gledati tu seriju dok se to ne otkrije, koliko god trajala. Kada sam video onu maglu ili dim, šta li je već, što je zapravo predstavljala to, prekinuo sam da gledam seriju. Njihovo objašnjenje je da se drveće drmalo zbog odbrambenog mehanizma na ostrvu. Vidi molim te. Zanimljiv odbrambeni mehanizam koji drma drveće je iščupao pilota iz kabine i uradio mu ko zna šta.

Sada mi iskreno recite, da li zaista želite da vam serviraju šta je pozadina ovoga? Ako je vaš odgovor potvrdan, debelo ste promašili suštinu ovog remek dela.

Zanimljivosti:

Snimano je u jednom setu od 14'x 14' kome su samo menjali obojene panele. Svi likovi u filmu su nazvani po zatvorima, Quentin (San Quentin, California), Holloway (England), Kazan (Russia), Rennes (France), Alderson (Alderson, West Virginia), Leaven i Worth (Leavenworth, Kansas). Ne samo to, već i ličnosti likova refletkuju te zatvore. Kazan (Russia) je prilično neorganizovan zatvor i istoimni lik je osoba lošeg mentalnog zdravlja.  

Rennes koji na neki način predstavlja mentora ovde je istoimeni zatvor čiju organizaciju kopiraju mnogi zatvori danas. Quentin, detektiv u filmu, poznat je po svojoj brutalnosti. Holloway je ženski zatvor. Alderson je zatvor gde je izolacija česta kaznena mera. Leavenworth poštuje stroga pravila a ovde je Leaven matematičar. Leavenworth je najnoviji zatvor na listi a Worth je kreator zatovra u kom se nalaze likovi u filmu. Kompanija za specijalne efekte C.O.R.E. je kreirala specijalne efekte besplatno. Jedan od ranijih scenarija je sadržao ideju da likovi u filmu završavaju kao hrana vanzemaljcima ali se od toga na svu sreću odustalo. Najveći deo filma je sniman kamerom iz ruke što je izvedeno na velemajstorski način.

Naj scena:

Teško je naći ovde najbolju scenu, jer film treba da pokaže ljusku psihu i ceo taj razvoj je prikazan na sjajan način, tako da ceo film shvatam kao jednu genijalnu scenu.

Moja ocena: 8/10

Braindead (1992)

Alternativni Naziv: Dead Alive

Žanr: Komedija | Horor

Režija: Peter Jackson

Glumci: Timothy Balme, Diana Peñalver, Elizabeth Moody...

Priča:

Radnja se vrti oko čudnog mladića po imenu Lionel. Njegovu majku je ujeo Sumatranski pacovmajmun (ratmonkey ne može bolje da se prevede). Ubrzo, ona se razboli i umre, potom se vraća iz mrtvih ubijajući i proždirući pse, medicinske sestre, prijatelje i susede. 

Moj osvrt:

Ovaj film je delo čuvenog Petera Jacksona koji nam je podario čuvenu The Lord Of The Rings trilogiju. Prvi utisak mi je da ga je za ovo inspirisao čuveni Evil Dead pošto je pravljen na sličan fazon. Ovo je bez konkurencije film sa najviše krvi, kasapljenja, sečenja, otkidanja delova tela. Sve se to dešava na najblesaviji mogući način. U jednoj sceni lik koristi i kosilicu za travu i njome uspeva da se reši gomile zombija. 

Film je prepun blesavih stvari. Meni dve najdraže, sveštenik koji se u maniru Čak Norisa obračunava sa zombijima uz slogan I Kick Ass For The Lord, i duel glavnog lika sa zombi bebom koju udara od metalne stubove i zemlju. E sada zamislite kako to izgleda. Film vam generalno ne da momente predaha. Osim malo sporijeg početka, ispunjen je konstantnom akcijom i konstantim ludačkim fazonima. Film trenutno ima 7.6 na imdb-u što ga čini jednim od najboljih horora koje možete pogledati. Što se tiče te horor strane, nećete se prepasti ni u jednoj sceni, ali to i nije bio cilj ovog filma.

Čitao sam i neke negativne kritike i shvatam te ljude koji nisu baš fanovi ovakvih ostvarenja. Ni ja iskreno nisam fan ni Evil Dead-a ni ovog filma ali niti mogu, niti hoću da osporim njihov kvalitet kao i uticaj koji imaju u svetu filma. 

Zanimljivosti:

Tokom scene sa kosilicom ispumpavano je oko pet galona veštačke krvi u sekundi. U Švedskoj i verovatno još nekim zemljama, ako iznajmite ovaj film dobićete i kese za povraćanje uz njega. 300 litara veštačke krvi je iskorišteno za poslednju scenu u filmu i po tome ovo je film sa najviše krvi ikada. Originalni Džeksonov scenario u toku snimanja nije doživeo ni jednu promenu. 

Naj scena:

Lionel vs. zombi beba.

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Braindead (1992)

The Last House on the Left (1972)

Kod nas nazvan: Poslednja Kuća Sa Leve Strane
Žanr: Horor | Triler
Režija: Wes Craven
Glumci: Sandra Peabody, Lucy Grantham, David Hess...

Priča:

Dve tinejdžerke kreću na rok koncert na dan rođendana jedne od njih. U pokušaju da kupe marihuanu u gradu, devojke bivaju kidnapovane od strane odbeglih osuđenika.

Moj osvrt:

Ovaj film je u svoje vreme bio potpuni šok. U današnje vreme možda nije to toliko strašno, ali bez obzira na sve, ostavlja gorak ukus. Prvi deo filma nas upoznaje sa porodicom, njihovom kćerkom, njenom drugaricom i odbeglim osuđenicima. Već tu je jasno da gluma i nije baš najjača strana filma. Što se toga tiče, jedino bih izdvojio Dejvida Hesa, ne zbog naročito kvalitetne glume već lik izgleda baš kako treba da izgleda psihopata koga glumi. 

Kada smo već kod nekih negativnih stvari, reći ću da mi se način snimanja nikako nije dopao. Takođe, u filmu postoje dva policajca i oba su kompletni idioti. Scene sa njima su totalno nepotrebne i razbijaju atmosferu koja se prethodno dobije. Ok, možda je Krejven želeo da malo pljuje po momcima sa značkama ali za to je mogao izabrati film tipa Scream koji je sve samo ne horor. Mada kada bolje razmislim, i u tim filmovima policiju predstavlja gomila nesposobnjakovića. Čitao sam mnoge kritike i postoje podeljena mišljenja kada je ovaj film u pitanju. Ja iskreno nisam oduševljen ali daleko sam od toga da sam i razočaran. 

Film ima kvalitete. Scene sa kidnapovanim devojkama nisu brze, nema par minuta mučenja i to je to već se sve odlaže i tako se održava napetost. Sve vreme ćete očekivati svašta i sve vreme ćete se nadati da im se neće desiti neke grozote. Najbolji deo filma je završnica kada porodica uzvraća udarac. Način na koji majka jedne od devojaka zadaje prvi kontraudarac psihopatama je opako bolestan. Sve u svemu, ako ste fan filmova tipa The Texas Chain Saw Massacre (1974) verujem da će ovaj film zadovoljiti vaše kriterijume. 

Zanimljivosti:

Prvenstveno, ovaj film je dobio X rejting. Krejven je potom nekoliko puta izbacivao neke scene kako bi rejtnig bio barem R ali pošto film nikako nije uspeo biti tako procenjen, Krejven je vratio sve scene i kasnije dobio R rejting. Glavni negativac se zove Krug što je Krejven koristio i kasnije za svoj A Nigthmare On Elm Street gde mu se negativac zove Fredi KRUGer. Ovaj film je inače baziran na filmu Jungfrukällan. Bio je zabranjivan više puta u Velikoj Britaniji i tek 2008 je doživeo izdanje u originalnoj verziji. U Australiji je dozvoljen 2004. Ovo je Ves Krejvenov režiserski debi.  

Naj scena:

Osveta počinje

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: The Last House on the Left (1972)

Stake Land (2010)

Žanr: Horor
Režija: Jim Mickle
Glumci: Connor Paolo, Nick Damici, Kelly McGillis...

Priča:
Epidemija vampira je zavladala zemljom. Martin, tinejdžer koji ostaje bez porodice, pridružuje se Misteru, lovcu na vampire, u njegovom pohodu i putu za Novi Eden.

Moj osvrt:
Jim Mickle je pre ovog filma režirao prilično dobro prihvaćen Mulberry Street (2006). Premda nisam bio oduševljen tim ostvarenjem, potpuno sam bio rezervisan kada je ovo u pitanju. Ovaj film ima samo jednu jedinu originalnu stvar. Znate već one viđene fazone kada zombi zaraza hara svetom a sve je otišlo u tri lepe. E ovde nisu to zombiji već su u pitanju vampiri. 

S obzirom na budžet, oni izgledaju sasvim dobro. E ubacite sada te vampire u sledeća dva filma, Zombieland (2009) bez humora i The Road (2009) i ako nešto postoji u ovom filmu što tamo nema, ja ću priznati da ovo ostvarenje zaslužuje oskara. Film je prilično linearan. Malo putovanja, malo susreta sa vampirima, malo susreta sa ljudima i tako u krug. Naravno, u svakom apokaliptičnom filmu imamo grupe fanatika tako da ni ovaj nije spašen od toga. Što se tiče glume, ona je sasvim ok. Pojavljuje se i Kelly McGillis (Top Gun) koju nisam gledao odavno na filmu. 

Film je ok za pogledati ali mi se čini da pažnju koju je dobio i način na koji je najavljivan i nije baš zaslužio. S obzirom na budžet, on je veoma dobro urađen ali je ovo sve već viđeno: i ta propast sveta zbog zaraze, i put u neko sigurnije utočište, i sukobi sa ljudima i zombijima/vampirima, i fanatici... Za jedno gledanje sasvim dovoljno.

Zanimljivosti:
U sceni u autobusu, Martin gleda u novine. Glavni članak je o zakonu koji je izdat u SAD ali slika je sa samita G8 održanog u ženevi jula 2001.

Naj scena:

Borba sa novom vrstom vampira.

Moja ocena: 5/10

Opera (1987)

Alternativni Naziv: Terror At The Opera
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Dario Argento
Glumci: Cristina Marsillach, Ian Charleson, Urbano Barberini...

Priča:
Mladu opersku pevačicu proganja poremećeni fan pri tom ubijajući ljude koji su blisko povezani sa njom da bi je sačuvao samo za sebe.

Moj osvrt:
Dario Argento je čovek prema kome posle svakog odgledanog filma osećam sve veće strahopoštovanje. Ne kaže se bez razloga "Ko zna - zna". Ovaj čovek baš zna. Jedina stvar koja ovde nije baš na najvišem nivou je sama gluma, ali ona u Argentovim filmovima nikad i nije na nekom zavidnom nivou. Ali ako vam takva prosečna ili ispodprosečna gluma ni za malo ne pokvari utisak, onda znajte kakve filmove pravi ovaj režiser. 

Kao i u svakom njegovom filmu, i ovde je atmosfera fenomenalna. Sama prva scena sa vranom u operi je neverovatno čudna i u isto vreme genijalna. Ceo film ima tu neku suludu notu tako da odstupa od svakog bogovetnog šablona. Scene, ubačene u takvu atmosferu su neretko veoma napete. Naravno i ovde imamo sjajnu muzičku podlogu. Kao što sam i ranije pisao, Argento se nikada ne drži jedne vrste ili stila muzike pa možete očekivati svašta po tom pitanju. 

Bez obzira što mi ovaj film nije jedno od najboljih Argentovih ostvarenja, on je bez obzira na to odličan i zaista je bilo uživanje gledati ga.

Zanimljivosti:
Tokom snimanja filma, dešavalo se mnogo nezgoda pa je čak i jedan od glumaca preminuo. Zbog brutalnosti, film nije doživeo prikazivanje u nemačkim bioskopima. Uslov da tamo bude prikazan je da se iseče skoro 25 minuta iz njega. Argento je u svojoj knjizi napisao da je Cristina Marsillach koja tumači glavnu ulogu u ovom filmu najkomplikovanija glumica sa kojom je sarađivao. 

Lik Marka u filmu je baziran na samom Argentu. Urbano Barberini je izjavio kako su im trebali sati da pohvataju vrane koje su bile puštene u operi. Čuvena scena sa iglama na očnim kapcima se izrodila iz šale. Naime Argento je izjavio kako ga nervira kada gledaoci sklanjaju pogled prilikom gledanja horor filma i kako im treba zalepiti igle na kapke kako bi morali gledati svaku scenu. Orion, američki distributer ovog filma, tražio je od Argenta da izbaci poslednju scenu koja se dešava u Švajcarskoj ali je on to odbio.

Naj scena:

Čuvena scena sa iglama.

Moja ocena: 7/10

Shaun of the Dead (2004)

Žanr: Komedija | Horor
Režija: Edgar Wright
Glumci: Simon Pegg, Nick Frost, Kate Ashfield...

Priča:
Čovek odlučuje da promeni svoj učmali život tako što će vratiti bivšu devojku, popraviti odnose sa svojom majkom i suočiti se sa celom zajednicom koja je ustala iz mrtvih.

Moj osvrt:
Jedina zombi komedija koju sam gledao pre ove je Doghouse koja mi se nikako nije svidela. Bez obzira na imdb ocenu (8.0) koju ima Shaun Of The Dead, pre gledanja sam bio veoma skeptičan kada je ovaj film u pitanju. Posle gledanja jedino što mogu reći da sam prilično zadovoljan, ali ne baš toliko koliko ova ocena nalaže da treba da budem. Najbolja stvar je definitivno izbor glumaca. Simon Pegg i Nick Frost su zaista sjajni kroz ceo film i manje više u svakoj sceni koja valja nalazi se barem jedan od njih dvojice. 

Zombiji nisu napravljeni na komičan način kao u Doghouseu već izgledaju kao da su pravljeni za horor a ne prvenstveno za komediju. Za humor su zaduženi Pegg i društvo. Postoji gomila dobrih scena koja parodira na sve te zombi filmove. Npr. scena u kojoj svi jure na određeno mesto jer je tamo spas, a ovde je pab to mesto. Britanci. Naravno osim tih blesavih scena koje parodiraju na zombi filmove imamo i parodiranje na standardne glupave šablone romantičnih filmova, ali imamo i usputne smešne scene poput jedne u kojoj naši glavni likovi preskaču ogradu.

Sve u svemu film vam nudi nešto više od sat i po dobre zabave tako da vam ovu komediju toplo preporučujem.

Zanimljivosti:
Igrica koju Ed (Nick Frost) igra tokom filma je Timesplitters 2. Kada Shaun (Simon Pegg) i grupa beže iz Lizinog stana, svako od njih nosi neko oružje, ali jedino Shaun udara zombije. To je zato što je on jedini imao lažnu palicu. Da je bilo ko od ostalih upotrebio svoje oružje, povredio bi nekog od glumaca koji glume zombije. Nick Frost je obrijao genitalije kako bi ga to opominjalo da se češe jer je njegov lik u filmu to trebao raditi često. Kada su Pegga upitali zašto je odlučeno da u filmu budu spori zombiji a ne brzi, on je odgovorio "Zato što smrt nije energetsko piće". Tarantino je izjavio kako ovaj film za njega spada u 20 najboljih snimljenih posle 1992.

Naj scena:

Shaunova jutarnja rutina tokom koje ne primećuje zombije.

Moja ocena: 6/10