House of 1000 Corpses (2003)

Žanr: Horor
Režija: Rob Zombie
Glumci: Sid Haig, Karen Black, Bill Moseley...

Priča:
Dva tinejdžerska para putuju kroz Teksas istražujući urbane legende o serijskim ubicama a završavaju kao zatvorenici nadasve bizarne porodice.

Moj osvrt:
Ovo je još jedan film koji je napravljen pod uticajem The Texas Chain Saw Massacre (1974). Nisam neki fan takvog koncepta ali ovaj film ima neke pozitivne strane. Već sam ranije pričao o The Loved Ones ostvarenju koje mi je užasno glupavo. Ovde su ti bizarni likovi mnogo bolji. Da su bolesni, jesu ali da su onako retardirani, nisu. Ovde se nisam zapitao kako je moguće da vrhunski glupave osobe izmiču zakonu tako dugo. 

Što se tiče kvalitetnih stvari u filmu, tu imamo legendu o Doktoru Satani ali mislim da ona nije naročito dobro iskorićena. Ona se tu kao vrti u pozadini ali mogla se još začiniti nekim jezivim činjenicama. U Loved Ones smo morali trpeti razgovore onih debila od oca i kćeri. Ovde to nije slučaj. Iako su bolesnici, ne pričaju mnoge gluposti i nemaju neku specijalnu filozofiju osim da budu tu i eliminišu jadnike koji su im dopali šaka. Zombi je posvetio finu pažnju svakom od likova. Karen Blek sa svojim karakterističnim izgledom ne mora mnogo da se trudi da predstavi poremećenu osobu. Ostali likovi su takođe originalni i za divno čudo ne iritiraju suviše. Sada o stvarima koje mi se ne dopadaju. 

Radnja se baci malo na tu porodicu malo odluta sa strane na snage reda i zakona. Time valjda želi da se dobije na nekoj napetosti i iščekivanju ali to mi se i nije naročito svidelo. Možda je to i zbog likova za koje treba da strahujemo. Oni su prilično iritantni i samim tim mi nije naročito stalo do njih tako da film automatski gubi na nekoj napetosti. U principu sve se svelo na tu prihvatljivu gomilu bolesnika u jednoj porodici koja kidnapuje i muči nekog što po meni nije priča koja je naročito vredna pažnje. Kraj je takođe šablon tako da ni time nisam naročito zadovoljan. Bez obzira na sve, ovaj film će sigurno pronaći svoje fanove ali ono što mu sigurno fali, to je ona atmosfera starijih horora kada se nije sve zasnivalo na hektolitrima krvi i mučenju.

Zanimljivosti:
Film je snimljen 2000. godine ali je prikazan tek tri godine kasnije. Ovo je režiserski debi Rob Zombija.

Naj scena:

Doktor Satana

Moja ocena: 4/10

Drugo Mišljenje: House of 1000 Corpses (2003)

Friday the 13th (2009)

Kod nas nazvan: Petak Trinaesti
Žanr: Horor
Režija: Marcus Nispel
Glumci: Jared Padalecki, Amanda Righetti, Derek Mears...

Priča:
Grupa tinejdžera idu na izlet blizu Crystal Lake kampa. Ubrzo sreću Jason Voorheesa i upoznaju njegove smrtonosne namere.

Moj osvrt:
Pre par postova sam komentarisao glupave likove u Final Destination 3 filmu. Ti likovi kada se uporede sa ovim budalama koje se pojavljuju ovde deluju kao teen verzije Tesle, Ajnštajna, Bobija Fišera, Pekića i sličnih intelektualnih veličina. Jedina budala veća od njih je onaj ko ih je zamislio takve. Ok jedno dvoje glupana i nisu tako strašni. Obično budu prvi smaknuti pa i ne razmišljamo ovde o njima. Kakvi su ti likovi ovde, krvoločni Džejson mi je bio najveći pozitivac. 

Ceo film sam navijao da se on pojavi i iskasapi ove iritantne budale. Tu ću pomenuti jed(i)nu pozitivnu stvar. Sve Džejsonove pojave u kojim ubije nekog su sjajne. Ne samo što te scene dobro izgledaju već vam lakne što neku od budala više nećete gledati. Na samom uvodu u film imamo scenu koja se u starim filmovima pominjala kao legenda, gde Džejson gleda kako mu neko obezglavljuje majku. Nečim o čemu se priča zadnjih tridesetak godina hteli su da nas šokiraju. Film otvara jedna ekipa glumaca koja i nije tako loša ali su tu da se Džejson predstavi publici i malo zagreje pre nego što dođu oni glavni. 

Naravno tu su odmah sevnuli i goli sisići koji su prilično loš rezultat estetskog zahtvata. Naravno, pravilo u hororima koje važi zadnjih barem desetak godina je potpuno ispoštovano. Gole grudi u hororima jednostavno prizivaju smrt. Neću dalje. Film je predvidiv, "glumci" očajni, njihovi likovi još gori, priča trula. Ako se odlučite pogledati, ispremotavajte na Džejsonove pojave, čisto da vidite malo brutalnosti i onda pogledajte neki dobar film.

Zanimljivosti:
Naslov filma se pojavljuje tek posle 25 minuta. Režiseru Markusu Nispelu ovo je druga obrada nekog kultnog horor filma. Prva je bila The Texas Chainsaw Massacre.

Naj scena:

Džejson seckati...

Moja ocena: 3/10

Drugo Mišljenje: Friday the 13th (2009)

Friday the 13th Part 2 (1981)

Kod nas nazvan: Petak Trinaesti 2
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Steve Miner
Glumci: Betsy Palmer, Amy Steel, John Furey...

Priča:
Gospođa Voorhees je mrtva i kamp Crystal Lake je zatvoren, ali ljude u kampu do njega progoni nepoznati ubica. Da li je to sin gospođe Voorhees za koga se tvrdi da se udavio pre 30 godina?

Moj osvrt:
Od prvog dela ovog serijala nisam očekivao ama baš ništa a bio sam prijatno iznenađen. Taj film je napravio sjajan uvod i podlogu za ovaj nastavak i zaista je prava šteta što to nije iskorišćeno kako je moglo biti. 90% ovog filma je kopija prvog, samo što je ovaj mnogo sporiji. 

Ponovo imamo ekipu koja dolazi u isto mesto u manje više isti kamp kao onaj prošli, samo što sada kada je ubica iz prvog dela mrtav, neko drugi progoni ove likove. Ono što je počelo u toku filma da me opasno nervira su scene u kojima kao očekujete pojavu ubice pa se pojavi neko drugi. Tih scena ima barem pet puta više nego pojava samog ubice. Film se razvija veoma sporo. Imamo par ubistava van kampa pa potom prvi član ove ekipe koja je došla na kampovanje gine tek posle 50 minuta filma. Sledeći gine 10 minuta kasnije. Ceo film traje tek nešto više od 80 minuta pa vi sami izračunajte koliko je tu praznog hoda. 

Završnica filma je sasvim dobra ali dotle vas prvih pedesetak minuta ubiju u pojam sa ovim navedenim scenama i sporom radnjom. Da ne liči toliko na prvi deo, možda ni to ne bi bio toliki problem. Sam ubica izgleda smešno. On još nema onu masku po kojoj je postao čuven već ima kao neki mini džak preko glave. To dosta oduzima na njegovoj pojavi koja bi trebala biti zastrašujuća. 

Ovo definitivno jeste korak u nazad za razliku od prvog dela, pogotovu kada se ima u vidu kakvu je podlogu on ostavio ovom filmu. U svakom slučaju, nadam se da će naredna ostvarenja biti barem malo originalnija.

Zanimljivosti:
Ubica u filmu ima potpuno isti izgled kao ubica iz filma The Town That Dreaded Sundown. Film je imao budžet od $1.000.000 a do današnjeg dana zaradio je $21.722.000. Adrienne King je zahtevala da se ne pojavljuje mnogo u filmu zato što ju je posle prvog dela jedan obožavaoc proganjao i čak provalio u njen stan. Zbog tog slučaja ona je prestala da glumi.

Naj scena:

Finale

Moja ocena: 5/10

28 Days Later... (2002)

Kod nas nazvan: 28 Dana Kasnije
Žanr: Horor | Naučna Fantastika | Triler
Režija: Danny Boyle
Glumci: Cillian Murphy, Naomie Harris, Christopher Eccleston...

Priča:
Četiri nedelje posle proširivanja misterioznog, neizlečivog virusa Britanijom, šačica preživelih pokušava da nađe utočište.

Moj osvrt:
Pre svega moram da napomenem da nisam naročito veliki fan zombi filmova tako da nećete ovde pročitati neku veliku oduševljenost ovim filmom. U principu oni koji su fanovi ovaj film smatraju za kultni. U svakom slučaju on je preporodio žanr i ocena od 7.6 na imdb-u dovoljno govori o njegovom kvalitetu. Ono što mi se svidelo u filmu je atmosfera. 

Na samom početku, scene u kojima se lik budi u praznoj bolnici i kasnije šeta pustim ulicama Londona, izgledaju fenomenalno. Na jednostavan način je prikazana ta apokalipsa bez ikakvih efekata. Kasnije kada lik dolazi u crkvu i imamo prvi susret sa zaraženim, tu imamo početak borbe za preživljavanje. Ono zbog čega ovaj film ima taj status koji ima i ono što je mnoge oduševilo je pojava brzih zombija. Oni su u svim prethodnim filmovima bili tromi, jedva se kretali tako da i nije bilo teško pobeći od njih osim ako u velikom broju ne okruže žrtvu. 

Naravno i time se dobija na napetosti jer borba za život postaje mnogo teža. Postoje izvori koji tvrde da ove brze zombije nije uveo Deni Bojl već Lucio Fulci ali to ne mogu da vam potvrdim. Šta mi se nije svidelo? Zadnja trećina filma kada preživeli stižu u utočište. U tom utočištu imamo vojnike koji se ponašaju kao da ženu nisu videli barem dve godine a prošlo je mesec dana. Cela ta završnica mi je malo bila dosadnjikava i nezanimljiva. 

U svakom slučaju, imate link dole ka fenomenalnoj recenziji kolege koji obožava zombi filmove, pa čak se i mojoj dragoj, koja nije fan horora, film dopao (kao i njegov nastavak) tako da vam i ja savetujem da ga pogledate. Meni je bio sasvim ok ali ne delim oduševljenje većine.

Zanimljivosti:
Scene u kojima je London pust su snimane u 4 ujutru. Policija bi zatvorila saobraćaj i snimanje bi počelo odmah. Čim je snimanje bilo završeno policija je morala regulisati saobraćaj kako se ne bi stvorile velike gužve. 

Bolnica u kojoj je sniman film ne radi vikendom pa su tada i zakupili termin za snimanje. Zgrada u kojoj žive Hana i njen otac je bila određena za rušenje pa je po završetku snimanja i srušena. Sva prikazivanja filma u Nju Jorku je otkupio Stiven King. Sve scene u utočištu su snimane u prizemlju jer na spratu su živeli vlasnici vile. Ceo film je sniman hronološki kako je i prikazan. Koštalo je 250.000 funti da se benzinska pumpa digne u vazduh.

Naj scena:

Pustoš

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: 28 Days Later... (2002)

The Final Destination (2009)

Kod nas nazvan: Poslednja Ekskurzija 4, Konačno Odredište 4

Žanr: Horor | Triler

Režija: David R. Ellis

Glumci:  Nick Zano, Krista Allen, Andrew Fiscella...

Priča:

Posle vizije smrtonosne saobraćajne nesreće na auto trkama, mladić uspeva da spase nekoliko ljudi. Smrt se vraća po one koji su joj izmakli...

Moj osvrt:

Ovaj film sam gledao pre trećeg dela tako da postoji mogućnost da će se vama treći deo svideti više od ovog. Meni je ovaj deo za nijansu bolji. Pošto je glupo očekivati da nam konceptualno FD film ponudi nešto novo osim lupetanja, ovde su primenili jednostavan recept. Kopirali su sve dobre stvari ali i gluposti iz trećeg dela, a izbacili gluposti vezane za nagoveštaje na slikama i mnooogo bolje odradili scene smrti. 

Pre svega likovi su mnogo bolji nego u prethodnom delu. Scena vizije je prepuna preterivanja. Što se tiče scena vizija, peti deo ima ubedljivo najbolju ali to je sve što to smeće od filma ima. Scene smrti su daleko bolje nego u trećem delu i mnogo bolje su pripremljene. Iz trećeg dela su kopirali onaj fazon kada ih je sve vodilo na jedno mesto i glupavu ponovljenu viziju koja vas ovde prilično smori. 

Iako sam fino napljuvao poslednja tri FD filma, oni generalno nisu dosadni za gledanje (peti je možda povremeno malo naporan) i ako ih bude još, gledaću ih iz istog razloga kao što sam gledao i Saw filmove. Iako sam fan prva dva FD i pogotovu prva tri Saw filma, iskreno se nadam da dalje od ovoga neće ići. 

Zanimljivosti:

Prvi film Final Destination serijala koji je prikazan u 3D-u. Sadrži 11 scena smrti, najviše od svih filmova u serijalu. Film počinje animacijama smrti iz prethodnih delova. Kao i u trećem delu, i ovde se kroz film provlači broj 180 koji je bio broj leta u prvom FD filmu. Ovo je prvi FD film koji nije sniman u Kanadi i prvi koji nema glavne glumce na DVD omotu. 

Naj scene:

Smrt dolazi...

Moja ocena: 5/10

Final Destination 3 (2006)

Kod nas nazvan: Poslednja Ekskurzija 3, Konačno Odredište 3

Žanr: Horor | Triler

Režija: James Wong

Glumci: Mary Elizabeth Winstead, Ryan Merriman, Kris Lemche...

Priča:

Devojka ima viziju nesreće na rollercoaster-u i na taj način spašava sebe i još nekoliko ljudi. Ali smrt se vraća po njih.

Moj osvrt:

Ovde su definitivno trebali da stanu. Preskočiću priču koju već znate iz prva dva dela o tome šta i kako se dešava i kako se spasiti. Ovde imamo malo novosti po tom pitanju. Ovde je devojka fotografisala likove pre nesreće pa se na svakoj fotografiji krije određen broj nagoveštaja kako će neko umreti. Meni je iskreno ovo bezveze ali hajde sad, podnošljivo je. 

Veoma brzo likovi skontaju šta se dešava i to pomoću čega drugog nego interneta. Nekako mi je ce film šablonski nabacan. Dvoje skontaju u čemu je problem pa pokušavaju ubediti druge pri čemu ti drugi ne prođu baš najbolje i sve u krug. Na samom početku filma, kada kreće ta rollercoaster vožnja, imao sam utisak da će silna izginuća izgledati neverovatno dobro. Očigledno da nije bilo naročito novca za efekte ili ako je bilo onda su likovi koji su radili efekte obični nemaštoviti trubaduri. Smrti su obična ispadanja i imamo jedno sečenje na pola. To je značilo upropaštavanje obično najbolje scene u FD filmu. 

I kasnije smrti nisu naročito spektakularne. Uglavnom ide krupan plan nečega što se pomera, odvrće, puca ali nekad mi se činilo da i nema puno veze sa tim što će se desiti. Likovi u filmu su i ovakvi i onakvi. Imamo dve fufice bez trunke mozga koje su tu da pokažu sisiće, imamo nekog hejtera filozofa i njegovu devojku, glavnu glumicu koja je preslatka, njenog glavnog sadruga čija najburnija reakcija je kao da mu je pas zapiškio omiljeno drvo. 

Sledećem koji ubaci ovako šablonske likove (pogotovu mislim na one dve fufice koje, kako bi po njihovim rečima ispoštovale mrtve drugove, pre sahrane idu malo u solarijum. Kao mrtvi drugovi bi voleli da njih dve izgledaju lepo. WTF!?) želim doživotni zatvor, i pod time ne mislim da bude uhapšen. Ubedljivo najgora postava likova u FD filmovima. Posle petice, za razliku od koje ima neku radnju, ovo je najlošiji film u ovom serijalu. Ok za jedno gledanje i to je to. 

Zanimljivosti:

Na filmu se počelo raditi 2003. Broj na vozu pred sam kraj filma je 081 ali kada se vidi odsjaj u ogledalu dobija se 180 što je broj leta u prvom Final Destination filmu. Filmska ekipa i glumačka postava morala se voziti 26 puta na rollercoaster-u kako bi uspešno snimili scenu. 

Naj scena:

Luis je konačno ućutkan.

Moja ocena: 4/10

La casa muda (2010)

Alternativni Naziv: The Silent House

Žanr: Drama | Horor

Režija: Gustavo Hernández

Glumci:  Florencia Colucci, Abel Tripaldi, Gustavo Alonso...

Priča:

Zaplet je baziran na istinitoj priči (možeš misliti) koja se desila kasnih četrdesetih u malom selu u Urugvaju. Priča se vrti oko Laure koja pokušava da pobegne iz kuće u kojoj se dešavaju čudne stvari.

Moj osvrt:

Ništa bolje kada u hororu osetite užas. To sam umeo pre da govorim. Sada to moram da promenim jer ovde osećate užas dosade. Troje, četvoro ljudi se okupilo i rešilo da snimi horor film. Njegovo vreme trajanja je 90 minuta, efektivno vreme trajanja je jedno 9 minuta. Ne mogu ništa da vam kažem jer ako jednu rečenicu napišem o tome šta se dešava u filmu, praktično sam pola filma ispričao. 

Prvih pola sata imamo jedan jedini događaj i devojku koja sve vreme jeca i šeta sa lampom kroz kuću. Ako neko boluje od nesanice, ovaj film je rešenje za to. Ja, koji manje više i ne spavam, tako sam lagano zaspao posle pola sata filma. Srećom, kada sam se probudio, i dalje je bila noć pa sam nastavio sa gledanjem. Posle tih prvih pola sata, imamo već šablon. Pet minuta se ništa ne dešava i onda imamo par sekundi radnje. I ovo malo što se dešava je totalno predvidivo, maksimalno glupavo i nema veze sa mozgom. 

Još kada nam kao zašećere nekim scenama da bi nas zbunili, dođe vam da se nasmejete od muke. Ako budete gledali ovaj film, sačekajte da prođe odjavna špica sa sa spiskom "glumaca" jer vas tu čeka još jedan idiotizam. Braćo i sestre, odgledam li još jedan ovakav horor, pozvaću sve vas koji ste zainteresovani da snimimo jedan film. Od ovoga bi bolje mogli sigurno.

Zanimljivosti:

Urugvaj je ovaj film poslao kao svog konkurenta za oskar za najbolji strani film. Film je snimljen iz jednog pokušaja bez ponavljanja scena.

Naj scena:

Osvetljivanje sobe fotoaparatom.

Moja ocena: 2/10