The Mothman Prophecies (2002)

Kod nas nazvan: Motmanova Proročanstva

Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler

Režija: Mark Pellington

Glumci: Richard Gere, Laura Linney, David Eigenberg...

Priča:

Reporter misteriozno završava u malom gradu u Zapadnoj Virdžiniji. Potom počinje da istražuje seriju čudnih događaja uključujući vizije i pojave bizarnih entiteta.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, ovo je jedan od onih filmova za koje ćete reći da su "istripovani". Prilično gotivim takve filmove, gde imamo misteriju koja nije lako čitljiva do samog kraja. Sad koliko treba ovu priču povezivati sa hororom, to baš i nisam siguran ali ima tu sablasnu atmosferu koja je po meni uz misteriju i najjače oružje ovog filma. Priča je inspirisana istinitim događajima o kojima, ukoliko vladate engleskim jezikom, možete pročitati ovde. 

Glavnom liku koga tumači uvek isti Ričard Gir umire žena uz čudne okolnosti. Kasnije, pošto on misteriozno završi u malom gradiću, stvari koje se dešavaju tamo imaju neke sličnosti sa smrću njegove žene. Da gluma ne bude na nekom nivou pobrinula se standardno ispodprosečna i simpatična Lora Lini koja glumi šerifa u tom malom gradiću. Ono što mi se dopalo je to što u tu misteriju nije lako prokljuviti. Jedina mana je možda bilo to što sam očekivao neko mnogo spektakularnije rešenje svega ali i ovakvo rešenje je potpuno zadovoljavajuće. Da sam ovaj film gledao kada je izašao, možda bi mi taj kraj i bio spektakularan jer zadnjih godina mnogi filmovi su kopirali ovakve fazone. Kada pogledate film, znaćete na šta mislim. 

Nekako me je sa ovim konceptom sve pomalo podsetilo i na Final Destination ali više mi prija ovaj način gde se ide na priču i atmosferu a ne onaj gde je cilj spektakularni masovni pokolj nesrećnih uglavnom priglupih tinejdžera (Čast prvom delu). U svakom slučaju ovo ostvarenje mi je bilo fino osveženje jer odavno nisam gledao neku solidnu misteriju.

Zanimljivosti:

Film je zasnovan na stvarnim događajima koji su se desili između novembra 1966 i decembra 1967 u Point Plezantu, Zapadna Virdžinija. Ekspert za paranormalne pojave u filmu se preziva Leek. To je prezime pisca ispisano unazad (John A. Keel), na osnovu čije knjige je snimljen film. Mothman iz 1966/67 je dobio ime po jednom liku iz Betmen TV serije. 

Naj scena:

Misterija počinje

Moja ocena: 7/10

The Uninvited (2009)

Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler

Režija: Charles Guard, Thomas Guard

Glumci: Emily Browning, Arielle Kebbel, Elizabeth Banks...

Priča:

Ana se vraća kući posle vremena provedenog u mentalnoj ustanovi. Njen oporavak je ugrožen zbog zle maćehe, nebrižnog oca i duha koji se pojavljuje u kući...

Moj osvrt:

Da li ćete uživati u ovom filmu zavisi od toga da li ste gledali originalni južnokorejski Janghwa, Hongryeon (A Tale of Two Sisters). Ako ste gledali taj original, ovaj film vam neće doneti bog zna šta novo. Ako niste, ovim ostvarenjem ćete sigurno biti zadovoljni. Ako pak niste gledali nijedan, onda opet zavisi šta volite. Znate da Azijati umeju da zakomplikuju priču i da morate da je pratite pažljivo da ne pogubite konce. Znate i da su oni neretko jeziviji od Amera. 

Ja na žalost nisam znao za taj original pa je ovo film koji sam gledao pre njega. Naravno ovo "na žalost" stoji uslovno jer sam uz ovaj film uživao a originalom nisam bio bog zna kako oduševljen. Šta ćete prvo pogledati, to ostavljam vama. Film ima sasvim laganu i pitku priču i koliko sam primetio nema nijednu rupu u njoj. Jezivih scena nema puno ali kada dođe do njih one su vrlo dobre. Zbog toga je film više psihološki triler nego horor ali ne volim mnogo da se gađam žanrovima pa nek bude kako imdb kaže. Svidelo mi se što film nije završen glupavo i šablonski kako umeju već je kraj sasvim dobro ukomponovan u sam film. Ono što na kraju vidimo iskreno nisam ni u jednom momentu naslutio i zbog toga sam neke scene odmah posle gledanja filma pogledao još jednom. 

Pomenuo bih još i odličnu glumu koja se zaista retko sreće u hororima novijeg datuma. Ponoviću još jednom, ako volite jednostavniji pre nego konfuzan film, The Uninvited će vam biti bolji izbor nego A Tale of Two Sisters. Ipak, izbor je na vama. Za šta god se odlučite, siguran sam da nećete pogrešiti.

Zanimljivosti:

Ovo je obrada južnokorejskog filma Janghwa, Hongryeon, na engleskom govornom području preveden kao A Tale of Two Sisters a bukvalni prevod bi bio "Ružin Cvet, Crveni Lotus". Emili Brauning je bila na audiciji za ulogu Aleks. Ona je dvadesetogodišnjakinja a inače glumi Anu koja ima 14/15 godina. Knjiga koju joj otac daje je "The Repose of Sand". 

Naj scena:

Završnica

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: The Uninvited (2009)

The Thing (2011)

Kod nas nazvan: Stvor

Žanr: Horor | Misterija | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Matthijs van Heijningen Jr.

Glumci: Mary Elizabeth Winstead, Joel Edgerton, Ulrich Thomsen...

Priča:

Na istraživačkom postrojenju na Antakrtiku otkriće vanzemaljske letelice vodi do sukoba između diplomca Kejt Lojd i doktora Halvorsona.

Moj osvrt:

Iskreno se nadam da ne spadate u grupu ljudi koja nije odlgedala originalni The Thing. Taj film je zaista sjajan i zbog njegovog velikog uspeha ljudi su odmah pomislili da će svrha ovom ostvarenju biti samo da pokupi novac podsećajući na slavu originalnog velikana. Ljudi su u potpunosti bili u pravu. Ono što je dobro ovo nije rimejk već imamo prikazane događaje pre onih u originalu. Ono što je loše ovo jeste rimejk jer osim par pojava nakaza, ništa novo nam nije prikazano. Neke situacije iz originala se ponavljaju do u detalj a neke su samo malo izmenili. Šteta jer je u jednom momentu izgledalo kako će ovo biti originalnije nego što je ispalo. 

Krenuću prvo od loših stvari. Najgora moguća stvar je glavni lik. Taj lik tumači prelepa Meri Elizabet Vinsted. Problem s tim je što je taj lik potpuno nepotreban. Da li im je ona trebala jer je grupi odličnih glumaca falio jedan očajan, ili im je trebala zato što grupi manjka prelepih žena. U svakom slučaju ona je ultra zajebano pametan naučnik koji manje više nije služio ničemu ali pošto je jedina osoba američkog porekla, onda je svima jasna njena sudbina i sudbina svih ostalih. Ona bukvalno ne služi ničemu osim da otkrije nešto što zna svako ko je gledao originalni film i što su mogla otkriti još dva lika u ekipi. 

Film je manje više predvidiv ali to nije strašno dok ne stignemo u završnicu koja je tako providna da su je i provalili i osnovci koji su sedeli red iza mene u bioskopskoj sali. Deset minuta pre kraja filma nam izbace nov detalj i onda svi skontaju da će prelomni momenat da bude vezan za njega. Tako skrljan kraj i očajan glavni lik drastično obaraju kvalitet filma. Što se tiče dobrih stvari to su svakako pojave stvorova. Pošto su danas efekti mnogo napredniji nego osamdesetih, tih scena imamo više nego u originalu. Imamo pojavu i originalnog stvora od koga je sve počelo što je takođe veoma pozitivna stvar.

Sve u svemu, nekom ko nije gledao originalni The Thing ovo možda može biti donekle kvalitetan film. Ovako on je sasvim prosečan i nije vredan imena čuvenog prethodnika.

Zanimljivosti:

Producenti su ubedili Universal da snime prethodnika originalu a ne rimejk zato što bi, po njihovim rečima, rimejk bio isto kao kada bi crtali brkove Mona Lizi. Ime je ostalo isto kao u originalu zato što nisu uspeli da smisle ništa bolje od toga. Sekira koju je u filmu jedan od likova zabio u zid može se videti i u originalnom filmu. Za stvorove su uglavnom korišćeni roboti a kompjuterskom animacijom su dorađeni efekti. 

Naj scene:

Pojave stvorova

Moja ocena: 5/10

Drugo Mišljenje: The Thing (2011)

Book of Blood (2009)

Žanr: Drama | Horor | Misterija | Triler
Režija: John Harrison
Glumci: Jonas Armstrong, Sophie Ward, Clive Russell...

Priča:
Ekspert za paranormalno otkriva kuću koja je raskršće takozvanih puteva kojima mrtvi hode u zagrobni život.

Moj osvrt:
Film ima naslov kao serijal knjiga Klajva Barkera. On naravno ne pokriva sve priče iz knjiga već samo jednu. Samim tim što je inspirisan Barkerovim delom, film ima ogroman potencijal. Neke stvari i jesu zaista dobre u filmu ali nažalost, režiser kao da nije osetio Barkera i one njegove karakteristične atmosfere ima samo na kašičicu. Sama ideja je sjajna ali je ostala prilično neiskorišćena. Uvod u film je odličan i momenat u kom jedan lik od drugog traži da mu priča priču mi je zaista obećavao mnogo. Čak i prva smrt u filmu je veoma jeziva i ona budi još jveća očekivanja. 

Potom imamo priču tog lika i kada ona dođe do onog dela gde treba da kulminira svim i svačim, imamo jednu glupavu dramu. Likovi se totalno čudno ponašaju, rade gomilu gluposti i interesovanje opada. Gluma je ok ako ne gledam na glavnu glumicu Sofi Vord. Ona je sasvim ok na početku ali kako se njen lik više razvija ona je sve lošija. Scena u kojoj se priseća nečeg me je od muke nasmejala. Sigurno ste gledali kada neko u filmu priča sećanja pa ima onaj magloviti pogled i zastaje na sred svake rečenice. Zamislite kako to zvuči uz npr ovakvu rečenicu: "Onda sam se ... probudila (wow)... u sobi je bila... vrućina (ne seeeri), shvatila sam da sam... žedna (čoveče), onda sam ... popila vode ( da se naježiš), pogledala sam... napolje (neeeeee)..."  Shvatili ste već. 

Ima dobrih stvari u filmu, ima simbolike, ali strašnih scena je premalo jer dok se one dešavaju jednom liku režiser je odlučio snimati druge likove kako stoje ispred vrata sobe u kojoj se strahote dešavaju. Za oskara, nije li? Likovi su očajno razvijeni. Jedini lik koji mi je sjajan je stranac koji se pojavljuje na početku i kraju. Zbog toga su mi početak i kraj filma najbolji njegovi delovi. Da film nije snimljen po Barkerovoj priči, možda bih ga više hvalio nego kudio. Ovako, iako njegovo ostvarenje nije loše, Džon Harison me je potpuno razočarao sa svojim viđenjem jedne priče horor velikana.

Zanimljivosti:
Film je snimljen po Barkerovoj priči "Ukleta Kuća". Džonas Armstrong je morao depilirati celo telo kako bi mu naneli šminku i masku.

Naj scene:

Stranac

Moja ocena: 5/10

Day of the Dead (2008)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Steve Miner

Glumci: Mena Suvari, Nick Cannon, Michael Welch...

Priča:

Kada mali grad u koloradu postane prepun zombija, nevelika grupa preživelih pokušava da pronađe izlaz.

Moj osvrt:

Možeš misliti... Prilično "iznenađujuća" priča za jedan zombi film. Ok, možda ja nisam fan zombi filmova ali ovo je stvarno loše. Plus je naravno što imamo ove brze zombije koji su uvedeni u filmu 28 Days Later ali ovde im brzina i sposobnosti variraju. Umesto to da iskoriste na neki način, recimo imamo neke ultra, mega, giga zajebane odrede zombija, ovde to više izgleda besmisleno. 

Imamo zombija koji čak puže po plafonu kao ubrzani snimak da bi potom bio savladan lagano. Ne znam zašto sam napisao "kao ubzrani snimak" kada se na nekim efektima i vidi da oni to zapravo i jesu. Čak imamo i jednog zombija kome su ostale emocije. Pa dobro, zašto ne bi imali i malo patetike u zombi filmu, to je prilično originalno zar ne? Priča je već zilion puta viđena u zombi filmovima tako da ni tu nemamo ništa novo. Jedina razlika je što ljudi postaju zombiji posle neke gripolike zaraze i to je to.

Ovde se prilično trude da objasne pozadinu te zaraze i na kraju filma dolazi do nekog okršaja sa nekim dominantnim zloćom što je možda i najbolji deo filma ali i on je prilično slab. Gluma je ispodprosečna i nije mi jasno šta je Meni Suvari trebao ovaj film. Sve u svemu dosadno, naporno, bezidejno i negledljivo ostvarenje.

Zanimljivosti:

Ovaj film je obrada istoimenog čuvenog filma iz 1985 ali ima malo dodirnih tačaka sa njim. Uprkos naslovu najveći deo filma se odvija noću. 

Naj scena:

Krljanja sa zombijima u laboratorijama

Moja ocena:
2/10

Insidious (2010)

Žanr: Horor | Triler

Režija: James Wan

Glumci: Patrick Wilson, Rose Byrne, Ty Simpkins...

Priča:

Porodica pokušava da spreči zle duhove da zadrže njihovog sina zarobljenog u zastrašujućem svetu.

Moj osvrt:

Iako je režiser ovog filma čovek koji nam je darovao prvi Saw koji je po meni jedan od najboljih horor filmova ikada, nisam imao velika očekivanja. Valjda je to i razlog zbog kog sam bio zadovoljan posle gledanja. Iako film prvom scenom možda budi i veća očekivanja, sigurno je da nije razočarao. Krenuću prvo od pozitivnih stvari. Priča nije nešto već viđeno već kombinacija nekih već viđenih stvari pa je samim tim donekle i originalna. Gledao sam dosta filmova o opsednutim kućama/ljudima i neretko oni umeju da smore. Jednostavno vas ostave da previše čekate da se nešto desi (npr originalni Amityville je klasičan primer), ili se manje više ništa i ne desi osim na samom kraju (The House of Devil) ili vas ubiju u pojam ponavljanjem istih scena (Paranormal Activity 2, Hounting in Connecticut). 

Ovde nisu čekali ni na šta. Ono najbitnije počinje od prvog momenta. Scene se smenjuju i prilično razlikuju. Svaka ima nešto specijalno u sebi. Ama baš SVE što se tiče horor elemenata je sasvim dobro. Film će vas fino isprepadati, priča je dovoljno pitka i nema nekih rupa tako da ćete i time biti zadovoljni. Šta ne valja? Po meni samo tri stvari. Ova prva i nije tako strašna. Recimo samo da kreatori čuvenog filma Poltergeist imaju razlog da se barem donekle osećaju pokradenim. Tema ovog filma jeste drugačija od tog klasika ali koncept su praktično iskopirali. To mi i nije tako smetalo jer je u principu teško smisliti sada nešto novo. Druga stvar koja mi je prilično smetala su glavni likovi. Oni (doduše ne toliko često) rade tako nelogične i glupave stvari da se zapitate da li imaju išta u glavi. 

Evo par primera koji sadrže malo spojlera. Muž i žena su videli da se dešavaju te čudne stvari ali kasnije on se odjednom pretvara da se ništa nije ni dogodilo, čisto da bi imali taj emotivni naboj. Takođe posle tih čudnih događaja muž svesno sve kasnije dolazi kući kao da ga nije briga za ženu i decu. Ima tu još par stvari ali ne želim da otkrivam neke ključne momente. Treća stvar je sam kraj. On nikako nije loš, čak izgleda i super ali glavni problem je što je i više nego očekivan. Sve u svemu ja sam prilično zadovoljan, pogotovu kada pogledam kakve nam horore dostavljaju u zadnje vreme. Kada na njih gledam, ovaj film je izuzetan.

Zanimljivosti:

Na kraju časa koji drži Džoš na tabli se može videti ime i prezime režisera koje je dva puta podvučeno. Li Vanel koji je pisao scenario je izjavio kako je imao spisak klišea koji se ponavljaju u hororima i da mu je to pomoglo da ih sve izbaci iz filma.

Naj scena:

Uvod

Moja ocena: 7/10

Drugo Mišljenje: Insidious (2010)

The Strangers (2008)

Žanr: Horor | Triler

Režija: Bryan Bertino

Glumci: Scott Speedman, Liv Tyler, Gemma Ward...

Priča:

Par koji odseda u izolovanoj vikendici uznemiravaju tri nepoznata napadača.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, posle gomile odličnih i savršenih filmova, evo nečeg potpuno drugačijeg. Sada baš gledam da odavno nisam napljuvao neki film tako da mi ovaj dolazi kao kec na desetku. Postoji jedna opako pozitivna stvar kada je on u pitanju - definitivno počinjem da biram šta gledam kada je horor u pitanju, tako ako želite neku određenu recenziju koje ovde nema, slobodno preporučite. Ujedno bih vam se zahvalio na preporukama jer su sve do jedne bile sjajne. No da počnem sa zapljuckivanjem. 

U prvih 26 minuta se ne dešava ama baš ništa osim što imamo taj par u toj izolovanoj kući i njihov emotivni problem za koji me u horor filmu uopšte nije briga. Zatim imamo jednu scenu koja dosta obeća i to je to. Sve ostalo je blagi užas. Tri lika opsedaju ove naše pozitivce. Ako vam kažem da su od to troje likova dvoje žene to možda i nije neka velika olakšavajuća okolnost. Ako vam kažem da su to troje likova klinci, to je sigurno barem neka olakšavajuća okolnost. Ako vam kažem da troje klinaca uznemirava naše glavne likove pri čemu oni imaju hladno oružje a naši likovi sačmaru i gomilu metaka, onda vi sami zamislite kakvi debili ovi "naši" treba da budu da se ne izvuku iz ovoga. 

To troje negativaca ceo film šeta po kući i nijednog momenta ih ovi naši glavni likovi ne čuju i primete. Zamislite da troje likova šetaju vašom kućom i da ih u sat vremena ne čujete. Naravno kada ti zlikovci daju glavnim likovima nagoveštaj da su tu, oni nestanu u roku od milisekunde. Mali spoiler: Glavni muški lik ulazi u automobil oko kog u krugu od barem pedesetak metara nema ničega. Neko ga tapne po ramenu, on se okrene i izađe iz automobila u roku od jedne ili dve sekunde i napolju nema nikoga. Onda gledalac zaključi da je zlikovac Usain Bolt koji se barem tri puta ubrzao u međuvremenu. 

Postoji i gomila otežavajućih okolnosti i to toliko da su preterali. Recimo kuća nema fiksni telefon, baterija telefona glavnog ženskog lika je prazna, glavni muški lik je svoj telefon zaboravio u autu a radio stanica ne napolju u štali. WTF! Ono što sam trebao na početku reći, ovaj film je zasnovan na istoim istinitom događaju kao i film Ils. Problem je što se taj događaj nikada nije ni desio. (Jedina razlika je što ovaj film ima nešto srećniji kraj.) Čuli su da je neko negde nekoga (zamalo) ubio i hajde da naprave film gde će neko nekoga ubiti i to je dovoljno sličnosti da film bude zasnovan na istinitom događaju. Svaki naredni horor za koji kažu (čitaj slažu) da je zasnovan na istinitim događajima kod mene je unapred osuđen na propast i trebaće mu mnogo spektakularnih stvari da bi me zadovoljio. 

Još jedna stvar - ovaj "istinit događaj" uskoro dobija nastavak. Toliko o tome.

Zanimljivosti:

U mnoge bioskope film je isporučen sa problemima sa zvukom. Tačnije umesto zvuka na nekim delovima filma je bila samo statika ali većina gledaoca to nije ni primetila. Postoje tri događaja za koja se sumnja da je film baziran na njima. Nijedan od ta tri događaja ni 5% ne liči ni na ovaj niti na film Ils. Sam Bertino se odao rekavši da je film bio inspirisan događajima koji su se njemu desili kao klincu. Izgleda da su i Francuzi znali šta mu se dešavalo pa su snimili Ils pre njegovog filma.  Liv Tajler je izjavila kako je bilo više dijaloga između glavnih likova i napasnika na kraju filma ali da je to izbačeno kako bi zlikovci izgledali misterioznije. 

Naj scena:

Neočekivani posetilac.

Moja ocena: 3/10

Drugo Mišljenje: The Strangers (2008)