Diary of the Dead (2007)

Žanr: Horor | Naučna Fantastika

Režija: George A. Romero

Glumci: Michelle Morgan, Joshua Close, Shawn Roberts...

Priča:

U toku snimanja filma, grupa studenata kinematografije dolazi u sukob sa zombijima...

Moj osvrt:

Iako nisam fan zombi filmova postoji nekolicina koji su zaista dobri. Pre svega tu mislim na Romerov Dawn of The Dead za koga poštovani Dejan Ognjanović kaže da je najbolji horor ikada snimljen. Potom imamo i njegov rimejk koji je bio sasvim ok i iza njih bih stavio i 28 Days & Weeks later. S obzirom da je Romero začetnik zombi horora, očekivao sam mnogo bolji film od ovog. 

Ono što je dobro, akcija kreće odmah bez nekog nepotrebnog uvoda za ovu vrstu filmova i to je moglo biti veliki plus da je film nešto bolji. Mnogo je više stvari koje mi smetaju. Sami likovi su mi bili veoma slabi. Imamo gomilu dosadnih studenata i njihovog tužnjikavog profesora kako snimaju film. Ceo film je ustvari montaža njihovih snimaka. Ako je već došlo do te apokalipse, kako je neko uspeo fino da sakupi sve to i montira? Još bitnije pitanje, zašto bi to radio s obzirom na opasnost? Najbitnije pitanje, kome bi takav film bio prikazan? Preskočiću preko toga jer iako nisu male stvari, nisu toliko bitne za kvalitet filma. 

Kao što rekoh, imamo gomilu bledunjavih, nezanimljivih likova koji tako malo šetaju, pa malo susretnu kog zombija i sve u krug. Njihove priče su me prilično zamarale i činile gledanje filma veoma napornim. Naravno, tu su i neizbežne scene sa vojskom. Ne znam za vas, braćo i sestre, ali u ovim novijim zombi filmovima, čini mi se da ta vojska pravi više teškoća našim glavnim likovima nego li pomaže.

Opet imamo one zaključke tipa kako smo mi veće zlo od zombija, sami smo krivi i tako te stvari. To se ovde pokazuje u zadnjoj sceni koja bi možda trebala da mi zvuči pomalo patetično ali what the hell, meni je to delovalo prilično simpatično. Sve u svemu očekivao sam više od legendarnog Romera.

Zanimljivosti:

Dokumentarac koji se snima u filmu zove se "The Death of Death". Film je sniman 23 dana. Stiven King, Sajmon Peg, Kventin Tarantino, Giljermo del Toro i Ves Kreven su svi učestvovali u ovom filmu kao reporteri. 

Naj scena:

"Are we worth saving..."

Moja ocena: 3/10

Drugo Mišljenje: Diary of the Dead (2007)

Dreamcatcher (2003)

Kod nas nazvan: Zamka Za Snove

Žanr: Drama | Horor | Naučna Fantastika | Triler

Režija: Lawrence Kasdan

Glumci: Morgan Freeman, Thomas Jane, Jason Lee...

Priča:

Četiri prijatelja koji su povezani na čudan način odlaze na kampovanje. Dok su dvojica odsutna, drugoj dvojici dolazi neočekivani posetilac. Ne sluteći da on sa sobom nosi veliku opasnost, prijatelji mu pružaju sklonište.

Moj osvrt:

Prvi put kada sam gledao ovaj film nisam bio naročito oduševljen iz prostog razloga što nisam bio spreman na ovako čudnu priču. Posle nekoliko pročitanih Kingovih knjiga, ovaj film mi je ostavio mnogo bolji utisak, ali opet, ne dovoljno dobar da bih ga smatrao odličnim filmom. Da je mogao biti vrhunski, mogao je, ali opet, mogao je biti i dosta gori. Šta mi se sviđa? Sama priča je sasvim dobra i nešto što se može očekivati od Kinga. Nisam jedan od onih koji kuju Kinga u zvezde ali moram da priznam da ume da napiše originalnu priču. Ume i da omane, recimo sa romanom Crna Kuća koji je preopširano i zaista prosečno delo. Ali opet, kada pogledate filmove poput Shawshank Redemption, Green Mile, Mist, Shining vidite ša je on u stanju da napravi. 

Ovo je priča kakva se mogla očekivati od njega, sa gomilom nabacanih i neočekivanih stvari. Prvo ću reći šta mi se u filmu ne dopada. Prva stvar su efekti koji mi nisu naročito inspirativni i podsećaju me na one iz Deep Rising. Druga stvar je što postoje neki nepotrebni elementi. Mnogo vremena je posvećeno ludom generalu, to je povremeno ubijalo celu priču. Ideja da vidimo reprezentaciju nečijeg uma je sasvim ok ali su i tu malo preterali. Zašto bi pobogu neko čudo jurilo čoveka u njegovoj reprezentaciji uma gde on radi ono što želi. Treća stvar je jedan sitan detalj, ali mi je bio prilično debilan. Prijatelji imaju neku vrstu telepatskih sposobnosti i ako su već tako povezani, očekivano je da mogu da komuniciraju bez nekih dodatnih aktivnosti. Scena u kojoj lik priča sa prijateljem na taj način, koristeći pištolj kao telefon mi je zaista bila kretenska. Rame uz rame s njom je scena u kojoj lik dovodi sebe u životnu opasnost time što mora da stavi prokletu čačkalicu u usta. 

Šta valja? Pre svega okruženje. Priroda koju pokriva sneg izgleda zaista dobro i nekako daje jeziv ton celoj priči. Sama priča je ok i mogla je imati i veći uticaj da nije povremeno ubijana nekim nepotrebnim elementima. Gluma je sasvim ok i većinu glumaca koji se pojavljuju gotivim. Naravno, Morgan Frimen je ovde najveći glumac ali filmom dominira Demien Luis. Sledeća pozitivna stvar je što je u film prenet taj Kingovski šmek tako da se vidi piščev rukopis u preokretu koji se dogodi na kraju. Cela priča me je, sa okupljanjem prijatelja i njihovom borbom protiv neprijatelja, podsetila malo i na It. 

Možda mi mišljenje o ovom filmu ne bi bilo pozitivnije na ovo drugo gledanje da nas ne zasipaju očajnim stvarima u zadnje vreme, a posle nove atrakcije za dečicu, zvane The Hunger Games, ovo je došlo kao melem na ranu. Dodaću još da knjigu po kojoj je snimljen film imam ali je još nisam pročitao. Čim je pročitam, očekujte i njen prikaz.

Zanimljivosti: 

Stiven King je prodao prava za snimanje ovog filma za samo $1. Tomas Džejn je pristao da glumi u filmu zato što je njegova majka, koja je veliki fan Stivena Kinga, tražila to od njega. King je ovu priču napisao dok se oporavljao od skoro fatalnog udesa. U scenama kada Mr. Grey priča kroz Džounzija, Demien Luis je oponašao velikog Malkolma MekDauela. 

Naj scena:

Finale. Simpatičan preokret koji predstavlja fin zaključak filma.

Moja ocena: 6/10

Drugo Mišljenje: Dreamcatcher (2003)

28 Weeks Later (2007)

Kod nas nazvan: 28 Nedelja Kasnije

Žanr: Horor | Triler

Režija: Juan Carlos Fresnadillo

Glumci: Jeremy Renner, Rose Byrne, Robert Carlyle...

Priča:

Šest meseci pošto je virus besnila inficirao populaciju Velike Britanije, vojska SAD pomaže da se osigura mali deo Londona koji je ponovo naseljen. Ali ne ide baš sve po planu...

Moj osvrt:

Početak ovog filma me je kupio i tada sam pomislio da će ovo biti sjajan zombi film. To dobija na težini kada se zna da nisam baš neki fan zombi filmova. Taj početak je sjajan i tu vidimo posupak Dona (sjajni Robert Karlajl) koji je obeležio film. Radnja se potom iz seoskog područja seli u London koji, gle čuda, čuvaju Ameri. Donovi klinci se vraćaju iz inostranstva i moje veliko razočarenje nastupa onog momenta kada shvatih da su oni centar priče. 

Kao što je u prvom delu pojava vojske i deo filma koji se odvija u njihovom skloništu potpuno ubio dinamiku i oborio kvalitet filma, tako je i ovde prebacivanje pažnje sa Dona na njegovu nezanimljivu dečicu značajno pokvarilo utisak. Po mom skromnom mišljenju, mnogo bolje bi bilo da je do kraja filma Don ostao centralni lik jer bi bilo mnogo zanimljivije gledati ga kako kroz sve prolazi s obzirom na ono što je učinio. Uprkos tome, film mi je za nijansu bio bolji od prethodnika jer je ipak bio mnogo dinamičniji. U prvom delu od pojave vojske ništa mi i nije bilo vredno pažnje. Ovde je film celom dužinom bio sasvim ok. Klincima se kasnije pridružuju dvoje američkih spasitelja. Način na koji je skončao jedan od njih je zaista opak i prilično ostavlja utisak.  

U bliskoj budućnosti će nam stići i 28 Months Later i zaista ne znam šta se može očekivati od njega što nije viđeno u ova dva filma. U svakom slučaju ovo je bio jedan sasvim ok filmić, nije me naročito oduševio ali me nije ni razočarao. Ako ste fan zombi filmova verujem da ćete biti zadovoljni ovim ostvarenjem.

Zanimljivosti:

Robert Karlajl je odbio ulogu za 28 Days Later. Sve scene koje se dešavaju noću su snimane po danu ali je korišćena specijalna tehnika kako bi se stvorio efekat noći. Unutrašnjost Vembli stadiona u filmu je zapravo unutrašnjost Millennium stadiona u Kardifu. Za vreme snimanja filma, Vembli je bio u fazi rekonstrukcije pa su morali promeniti lokaciju snimanja. Postojala je ideja da se pojave i glumci iz prvog dela ali su oni bili zauzeti na drugim projektima.

Naj scena:

Donov postupak i beg.

Moja ocena: 6/10

Frankenstein (1994)

Kod nas nazvan: Frankenštajn
Žanr: Drama | Horor | Ljubavni | Fantastika
Režija: Kenneth Branagh
Glumci: Robert De Niro, Kenneth Branagh, Helena Bonham Carter...

Priča:
Kada Viktor Frankenštajn odbaci biće koje je stvorio, ono se vraća u želji za osvetom.

Moj osvrt:
Gledao sam originalnu verziju Frankenštajna iz 1931 i to je zaista dobar film. Filmovi iz tog vremena nose određeni šmek koji je neponovljiv. Baš zbog toga sam bio skeptičan prema ovom ostvarenju. Na kraju mogu reći da sam se žestoko prevario. Ovo je zaista dobar film. Kenet Brana, ne samo da je uspeo da napravi dobar film, već je uspeo da vrati taj šmek koji su horori imali u davno vreme. Naravno, film ima i loših strana ali da krenemo od početka. 

Taj početak je sjajan i zaista obećava mnogo, pogotovu kada se u daljini čuju krici stvorenja. Zaista sve to deluje jezivo. Bez toga, prva polovina filma me je malo razočarala. Nikako to nije bio loš film, ali je bila fina ljudska drama. Ipak sam tu očekivao nešto više. Ali opet sam pogrešio u proceni. Prva polovina filma je odlično iskorišćena da se napravi odlična karakterizacija likova, da se izgrade odnosi između njih, kako ovo što se dešava posle ne bi bilo zbrzano. Najviše mi je smetala povremena predvidiva patetika ali na sreću ona nije eksploatisana toliko. 

E sada ono najbolje. Od momenta kada stvorenje kreće u svoju osvetu, ovo zaista postaje horor i jeziva drama. Što se tiče ovog horor dela, to je odličan, stari horor. Što se tiče ove drame, to je odlična drama upakovana u jezivu priču. Kada imamo horor u kom su odnosi između likova najbolja stvar, stvar o kojoj razmišljate i koja vas potrese, onda znajte da je to odličan film u kom scenaristi nisu retardi koji napišu onaj Bereavement jer su imali dobru ideju šta da uglave u 3 minuta filma, nisu glupani koji iskopiraju gomilu filmova i naprave novi House of Wax, nisu budale koje kopiranjem jednog ok filma (Paranormal Activity) naprave još X takvih samo zato što znaju da postoje dečica koja će da lete na ovo donoseći im zelene novčanice.... 

Ne, braćo i sestre, Kenet Brana je pre svega ispoštovao film, a potom žanr. Film je prepun snažnih, emotivnih scena koje će kulminirati nečim što će vas šokirati i potresti. Scene su prelepe. Većina njih prosto oduzima dah. Čak i najobičnija od nih, kada npr. stvorenje hoda kroz sneg, snimljena je tako spektakularno da se zaista pitate kako je moguće da je neko pazio na toliko detalja. Kada pogledate ovaj film, pomislite onda na nekog ko je bacio kameru u sobu i snima kako se stvari pomeraju i ima petlju da to nazove filmom. Takva nedela ne mogu ni da prismrde ovom, jer ovo je pre svega sjajan film, film prepun brilijantnih glumaca, film u koji je uloženo mnogo truda, film u kom se uživa, film koji svakako treba da pogledate.

Zanimljivosti:
Robert De Niro je proučavao govor ljudi koji su doživeli šlog kako bi se pripremio za ulogu. Brana je zabranio da se na snimanju koristi reč "čudovište".

Naj scena:

Braćo i sestre, postoji 4 scene od kojih ne mogu da odaberem najbolju. Jedna je na samom početku, kada se čuju krici stvorenja, druga je ubistvo nevine devojke, treća je najjezivija u filmu a tiče se sudbine veze glavna tri lika a četvrta kada stvorenje daje konačni odgovor na pitanje.

Moja ocena: 7/10

The Ninth Gate (1999)

Kod nas nazvan: Deveta Kapija
Žanr: Horor | Misterija | Triler
Režija: Roman Polanski
Glumci: Johnny Depp, Frank Langella, Lena Olin...

Priča:
Trgovac retkim knjigama, dok traži poslednja dva demonska spisa, ulazi u misteriju protkanu natprirodnim.

Moj osvrt:
Kada neko zna, on zna. Roman Polanski donosi još jedan sjajan i vazda potcenjen film. Film nosi mistiku na kakvu nas je polanski navikao još u genijalnoj Rozmerinoj Bebi. Zbog toga je atmosfera u filmu savršena. Zbog takve atmosfere, sjajna misterija postaje još bolja. Zbog takve misterije film je užasno zanimljiv i napet. Kada na sve to dodamo vrhunske glumce, rezultat nikako nije mogao omanuti. U očima nekih je omanuo jer ili ne žele da prihvate simboliku i kraj koji film nosi ili je ne shvataju. O tom kraju ću na kraju teksta. Već ranije sam govorio da glavni cilj horora nije da zaplaši. Ovaj film nema neke strašne scene, ali su ova genijalna atmosfera i odlična simbolika nešto nedostižno za 99.99% horor filmova. 

Estetski, scene su savršene. Od biblioteka sa antikvarnim knjigama, preko prirode do samih zdanja. Inače, ceo film je sniman u Evropi zato što Polanski ne sme da se vrati u SAD iz zakonskih razloga. Sada zamislite ovo braćo i sestre. Imamo opako zanimljivu misteriju, imamo mračne sile u njoj. Polanski nam ne daje sve na tacni, već pušta da se ta misterija polako razvija. Priča se ne komplikuje ali postaje složenija što joj je veliki kvalitet. Ono što je sjajno, na nju se samo kaleme događaji. Nijednog momenta ona neće usporiti i dati vam vremena da donosite neke široke zaključke. Ne braćo i sestre, Polanski vas drži u šaci do samog kraja filma. 

Ako ste gledali Rozmerinu Bebu, svesni ste kako ovaj čovek ume da složi celu priču i napravi njen zaključak tako da vas ostavi zapanjene i šokirane. Još jednom, veliki majstor pokazuje da ti ne treba mnogo eksplicitnih scena nasilja, da ti ne treba mnogo pojava zla da bi napravio efektan jeziv film. Potrebna ti je sjajna priča i inteligencija kojom ćeš je protkati. Polanski je u tome majstor. 

E sada oko spornog kraja. On jeste donekle konfuzan i može da vam promakne smisao. Ako spadate u one koji ga nisu shvatili ili koji ga neće shvatiti, pokušaću da vam pomognem a da ne spoilujem. Naravno braćo i sestre, ako neko od vas ima drugačije tumačenje, neka ga podeli sa svima nama. Sam kraj nosi genijalan preokret koji može da vam promakne. Zapitajte se samo jedno, da li bi vam veći uspeh bio da privolite nekog ko želi biti s vama ili da privolite nekog ko se bori protiv vas...

Zanimljivosti:
Hemijska olovka koju Korso koristi je ograničeno izdanje Agata Kristi hemijske olovke. Šifra za ulazak u kuću Borisa Balkana je 666. Knjiga o devet kapija je napisana 1666. Cigarete koje puši Liana Telfer su Black Devils. Deveta Kapija se zove još i Đavolov Toranj.

Naj scena:

Kraj. Preokret koji vas ostavi zapanjene i tera vas da dobro razmislite šta ste upravo videli.

Moja ocena: 9/10

Bereavement (2010)

Žanr: Horor
Režija: Stevan Mena
Glumci: Alexandra Daddario, Spencer List, Brett Rickaby...

Priča:
Jeziv slučaj šestogodišnjeg Martina Bristola koji je kidnapovan i prisiljen da gleda brutalne zločine jednog poremećenog uma.

Moj osvrt:
Braćo i sestre, zamislite jedno malo mesto, od oko par stotina ljudi. Znate već, to su ona mesta gde svako zna broj gaća svačije babe. E sada, koliko god to bilo debilno i koliko god vam to vređalo inteligenciju, zamislite serijskog ubicu u takvom mestu koji godinama kidnapuje i ubija devojke. E sada, zamislite u tom mestu jednog čudaka koji ne priča ni sa kim, koji se samo tako mota u nekom sablasnom automobilu po gradu, i koji živi u nekoj sablasno napuštenoj zgradurini. Verujem da vidite već na šta gađam. Da, braćo i sestre, ovaj scenario su pisali ljudi iz mentalne ustanove.

U principu nekih 80% filma ne služi ničemu osim da baljezga neku dosadnu priču sa dosadnim likovima. U fazonu su "imamo slatko devojče u jadnoj situaciji pa ćemo da potenciramo na njenim sisićima (ne nadajte se braćo, gole ih nećete videti) i na njenoj neostvarenoj vezi sa momkom koga zna 2 dana i s kojim je provela 7 minuta, i problemima koje ima u odnosima sa strikanovom porodicom. WHO GIVES A FUCK?!? Vidi se iz aviona da će ona biti jedna od sledećih žrtava. Osim ubice imamo nekog dečaka uz njega, čisto da ubace još neko nepotrebno sranje u film. E sada ide šlag na torti. Tu se pojavljuje i neki misteriozni lik čiji identitet je nepoznat. Molim vas ne pokušavajte da pogodite ni ko je ni šta je on. On je pokušaj glupavih scenarista da budu kao pametni, da ubace neku simboliku or some shit. 

Žao mi je što je Majkl Bin spao na ovo smeće. Za kraj evo nekoliko bisera iz filma. Devojka prima opaku pesnicu po sred lica. 10 minuta kasnije, ni šminka joj se nije razmazala a ne daj bože da ima neku masnicu ili slomljen nos. Onda ova devojčica neprestano vrišti sama u zvučno izolovanoj sobi u kojoj su leševi. Zbog ovakvih sranja mi nekad dođe da dignem ruke od horora.

Zanimljivosti:
Ovaj film je prethodnik filma Malevolence. Inicijalno je trebao trajati tri sata ali su izbačene mnoge scene nasilja. (Scene koje nisu nasilje su veće mentalno nasilje od ovih krvoprolića pa mi je prilično drago što ovo smeće nije trajalo ni minut duže).

Naj scene:

Njih nema ali recimo da su najmanje loše ove sa rogatim degenerikom.

Moja ocena: 2/10

El espinazo del diablo (2001)

Kod nas nazvan: Đavolja Kičma

Alternativni naziv: The Devil's Backbone

Žanr: Drama | Horor

Režija: Guillermo del Toro

Glumci: Marisa Paredes, Eduardo Noriega, Federico Luppi...

Priča:

Godina je 1939. Završava se treća godina španskog građanskog rata. Desetogodišnji dečak, sin palog Republikanca, ostavljen je u sirotište koje se nalazi u sred nedođije. Ubrzo saznaje da sirotište krije jezivu misteriju.

Moj osvrt:

Braćo i sestre, pre svega jedno obaveštenje. Sutra idem na poslovni put u Švajcarsku i na njemu sam do 31. marta. Obavešten sam da ćemo u hotelu imati net tako da za vreme dok sam tamo, broj recenzija će zavisiti od slobodnog vremena. E sada da se bacim na ovaj filmić. Film ima 7.5 na imdb i za očekivati je bilo da je on spektakl. Film je sasvim ok ali je daleko od nekog velikog ostvarenja. Pre svega nešto što nije mana. 

Ako je ovo horor, onda je film Duh sa Patrikom Svejzijem i Demi Mur vrhunac užasa, jeze i strave. Znači odmah zaboravite na horor aspekt jer pojava duhova ovde je nedovoljna da bih ga svrstao u taj žanr. Čak i sam naslov jedva da ima veze sa filmom. Ima, pominje se medicinski slučaj i to je to. Šta mi se ne sviđa? Odgledao sam zaista veliki broj filmova i ovde nema ama baš ništa novo za mene. Imamo duhove nastradalih koji traže pravdu, imamo zlikovce za koje važi modernizovana stara izreka "ko se mača lati, mačem će po nosu dobiti" i to je to. Ono što je dobro u filmu, to su likovi. Prvo ih tumače sjajni glumci gde bih izdvojio Eduarada Noriegu (kome će se, siguran sam, obradovati naše dame). 

Aspekt drame u filmu je odličan i on je i najbolja stvar u njemu. Okruženje gde se radnja odvija je idealno da predstavi stanje u kom se nalaze likovi. Jadno sirotište u sred nedođije zaista ostavlja turoban utisak. Pojave duha prate specijalni efekti ali mi se čini da su preterali u njima. Takođe imamo klinju koji konstanto želi da vidi duha i razgovara s njim pa onda beži od njega što me je prilično živciralo. Da sumiram, plusevi su likovi, drama, okruženje; minusi su nepostojeći horor aspekt, već viđene poruke, poenta i centralna priča; rezultat, sasvim ok film koji može da vas oduševi ako niste pogledali stvari poput Stir of Echoes, Sixth Sense koji su ipak mnogo bolji filmovi od ovog.

Zanimljivosti:

Film je inspirisan del Torovim sećanjima. On je izjavio kako mu je ovo najdraži film koji je napravio. On je ovu priču napisao još dok je bio student. Naslov filma se odnosi na medicinski izraz.

Naj scena:

Pad bombe.

Moja ocena: 6/10